Повратак заборављених болести

Откуд мале богиње у новосадском Бангладешу. – У свету потпуно искорењене велике богиње, скоро је добијена и битка са дечјом парализом.

Вест да је у насељима Слана бара и Бангладеш, на рубу Новог Сада, планула зараза малих богиња и да је проглашена епидемија била је ударна тек дан-два. Инфектолози су пребројали до сада 45 оболелих, епидемиолози су се растрчали по поменутим насељима (већ њихово име говори о лошим условима живљења у њима), предузимају се мере појачаног надзора, накнадно се вакцинишу и децу и одрасли. Међутим, мале богиње и у новосадском предграђу Бангладеш и у држави јужне Азије истог имена требало би давно већ да буду у уџбеницима историје медицине, а не у лекарским картонима.

Нажалост, искусним епидемиолозима то је била занимљивија вест него медијима, јер указује на чињеницу да се све више заборавља на значај обавезне систематске вакцинације деце.

Кратко и јасно: да су деца у овим насељима била уредно вакцинисана такозваном ММР вакцином, оболевања не би било.

Примаријус др Радмило Петровић објашњава за „Политику” да су мале богиње (вирусна, осипна грозница, коју изазива вирус морбила) у развијеним земљама потпуно елиминисане, а Америка је чак пријавила да је потпуно искоренила ову вирусну болест. Мале богиње се најчешће јављају код деце старије од шест месеци, али захваљујући обавезној и бесплатној вакцинацији деце, а затим и ревакцинацији у седмој години, ова болест је и у нашој земљи већ полако одлазила у историју медицине. Још до пре пет, шест година, сваки родитељ чије је дете имало картон у дому здравља, ако би сам заборавио добио би позив да доведе своје дете на вакцинацију. То је и сада законска обавеза која се данас изгледа мање поштује него пре десетак година.

Без вакцине
По садашњем правилнику, наши малишани морају да се вакцинишу против туберкулозе, полио-дечје парализе, затим морају да приме дитепер вакцину (дифтерија, тетанус, велики кашаљ), тровалентну ММР, односно вакцину против морбила, заушака и рубеоле, затим против хепатитиса Бе, као и најновију, уведену у календар вакцина од 2006. године, такозвану ХиБ вакцину против хемофилус инфлуенце Бе, који је један од најчешћих узрочника смртоносног менингитиса, од којег мало дете може да страда у року од два дана.

– Захваљујући редовним вакцинацијама и ми смо ове болести свели на минимум, као и друге развијене земље. У последње време, међутим, из мени несхватљивих разлога, али највише из незнања, јављају се људи, па и лекари, који одбијају да вакцинишу своје дете. Такође, ни приватне педијатријске ординације не пријављују колико су деце, која се код њих прате и лече, вакцинисали. Опасност лежи у томе што када обухват деце која су вакцинисана падне испод 95 или 90 одсто, пада и стандардна колективна заштита, јер се повећава проценат неимунизоване деце, а затим и одраслих – упозорава др Петровић.

Он подсећа на случај Русије и Украјине које су суочиле с васкрслом дифтеријом, а управо зато што је дошло до пада колективног имунитета.

Многе генерације данашњих младих лекара, додаје наш саговорник, никада током студија нису виделе како изгледа тежак облик дифтерије, односно гушобоље или тешка клиничка слика малих богиња. То је постигнуто само захваљујући систематским и бесплатним вакцинацијама.

Мале богиње могу да буду веома опасне, јер могу да ослабе отпорност и да тада изазову секундарне инфекције – запаљења ува, грла, плућа. Било је и смртних случајева од малих богиња, али то као да се заборавља, па педијатри више нису ревносни у подсећању и подстицању родитеља да своју децу вакцинишу. Истина, признаје др Петровић, који је годинама радио у Институту за имунологију и вирусологију на Торлаку, неке наше вакцине су застареле, у свету замењене савременијим. Петровић каже да су данашње вакцине из годину у годину све боље, а компликације, нарочито висока температура којих се родитељи тако плаше, скоро су потпуно елиминисане.

Грип слама
Занимљиво је да ми имамо отпор и према вакцинама које су свуда у свету широко прихваћене, попут вакцине против грипа или хепатитиса Бе. Ове године у Србији се бележи драстично мањи број особа које су се од грипа заштитиле на једини ефикасан начин – вакцином. По подацима др Предрага Кона, епидимиолога из Завода за јавно здравље Београда, у главном граду је вакцину примило мање од 60.000, а обезбеђено је 80.000 бесплатних доза за старије особе и хроничне болеснике.

Др Петровић каже да грипа дуго није било, читавих седам година и људи су једноставно заборавили како грип слама и баца у кревет када је у пуном налету, мада би једно од могућих објашњења могло да буде и то да је вакцина ова године стигла касније.

Izvor: Politika