Svako četvrto dete u Srbiji je pušač

Svaki drugi muškarac, svaka treća žena i svako četvrto dete u Srbiji puši. Oko četvrtine pušača umre prerano od posledica pušenja i sebi uskrati bar deset do 15 godina života. Pušenje je glavni uzrok karcinoma disajnih puteva: pluća, grla i usne duplje, ali i bolesti srca. Osim toga, utiče na pojavu astme i bronhitisa. Devedeset odsto umrlih od raka pluća su pušači, kao i 25 odsto umrlih od srčanih bolesti, upozoravaju stručnjaci povodom Svetskog dana borbe protiv pušenja koji se obeležava danas.

Nakon svake popušene cigarete deo duvanskih otrova zauvek ostaje u organizmu. Ukoliko neko dnevno puši jednu paklu, dakle, 20 cigareta (jedna cigareta - 1 gram), godišnje je to 7.300 kilograma opasnih materija. Neka u organizmu ostane samo jedan odsto tog opasnog sadržaja, godišnje je to - 700 grama otrova!!! Od toga, šest odsto ostaje u plućima, ostatak se taloži u krvnim sudovima, jetri, mozgu, polnim žlezdama, kostima.

Pušenje šteti gotovo svim organima u telu i uzročnik je velikog broja bolesti, počev od karcinoma disajnih puteva, pankreasa, mokraćne bešike, bubrega, materice, nekih vrsta leukemije i bolesti srca. Utiče na plodnost, a kod trudnica povećava rizik od pobačaja, preranog porođaja, pa i smrti ploda, upozoravaju stručnjaci iz Svetske zdravstvene organizacije.

Stepen oštećenja organizma od duvana zavisi od tri faktora: sa koliko godina je pušač počeo da puši, koliki mu je pušački staž i koliko cigareta popuši svaki dan. Svetska istraživanja pokazuju da pušač koji ostavi cigarete u tridesetim, skoro 100 odsto smanjuje rizik od nastanka oboljenja koje izaziva duvan. Onaj ko ostavi cigarete u pedesetim, taj rizik smanjuje se za 50 odsto. Nikad nije kasno, ali što se pre to učini tim bolje.



Izvor: Blic \ S. Todorović