Jedan od recepata za srećniji brak i bolju komunikaciju među supružnicima

Bez agresije i verbalne torture

Porodica je osnovna ćelija društva. Osim toga, ona je oaza mira, sloge i razumevanja. Istovremeno i velika odgovornost koju ljudi preuzimaju zarad lične i sreće svojih ukućana. Nažalost, zbog načina života i brojnih egzistencijalnih problema, ona se pretvara u nešto sasvim drugo.

Sve je manje srećnih brakova, a sve više razvoda, a i nasilja unutar porodice. Nasilje u svojim ekstremnim oblicima poprima vid fizičkog zlostavljanja, čije su žrtve većinom žene i deca. Ono što mu prethodi je vid mentalne torture, koja često ostavlja trajne posledice. Ako govorimo o porodicama u kojima ne figurira neki od čestih problema kao što su preljuba, alkoholizam ili narkomanija, postavlja se pitanje zašto dolazi do sukoba supružnika? Najčešći uzrok leži u akumulaciji problema koji se ne rešavaju usled pomanjkanja kvalitetne komunikacije. Razlozi mogu biti brojni: ritam života, stvaranje materijalne sigurnosti ili jednostavno pomanjkanje volje i vremena.

Da bi svaka zajednica, pa i brak opstali, neophodno je međusobno poštovanje i uvažavanje. Ako želite korigovati sebe i svog partnera sa ciljem da veza bude uspešna, potrebno je zapamtiti šta su obaveze supružnika:

1. Bez verbalne torture. U kvalitetnoj vezi nema uvreda, poniženja, podsmeha, ironije i mentalnih igara.

2. Nema mesta agresiji. Bez dranja, vike i bacanja predmeta po kući.

3. Neophodno je poštovanje, poverenje i međusobno uvažavanje. LJubomora, analiza gestova i pogleda totalno su nepotrebne. U bračnoj zajednici ne sme postojati nipodaštavanje vrednosti partnera i samostalno donošenje odluka. Već sve mora biti stvar dogovora uz obostranu saglasnost.

4. Nema ucena. Isključiva kontrola kućnog budžeta od strane samo jednog partnera, zabrana zapošljavanja i kažnjavanje u obliku lišavanja novca, nedopustivi su.

5. Bez seksualnog maltretiranja. Nijedan od partnera nema prava da primorava ili lišava seksa dugog. Zabrana upotrebe kontraceptivnih ili sredstava za zaštitu, direktno je ugrožavanje života i volje ličnosti.

Brak i porodica su velika odgovornost i potrebno je uraditi sve da bi se sačuvali i opstali. Ali, ukoliko je cena srećnog braka nipodaštavanje i ugnjetavanje ličnosti jednog od partnera, to više nije srećni dom za koji se vredi boriti. Potreban je visok stepen svesnosti i odgovornosti oba supružnika da bi zajednica opstala. I zato, kada se čini da vas partner ne razume, setite se zakletve koju ste dali pred oltarom i pokušajte da stvari rešite kao odrasli, civilizovani ljudi.
Priredila J. Nikolić

Sve o preljubi

Neverstvo je ili posledica nezadovoljstva u vezi ili prirode samog preljubnika

Druže paljba....Dojava u poslednji čas

Jedna od najgorih noćnih mora u svakoj vezi je preljuba. Osećanja onih osoba koje su je doživele variraju od slomljenog srca do užasa i uglavnom su zastrašujuće intenzivna. Jer, čak i kada nestanu emocije u vezi, prevara je veliki udarac za ego.
Dr Jasna Kekić, neuropsihijatar, kaže za Press da preljuba često nastaje zbog toga što je preljubnik nezadovoljan vezom u kojoj se trenutno nalazi. Međutim, kako ona objašnjava, pored nezadovoljstva, jedan od uzroka preljube je i sama priroda osobe.
- Svi mi u veze u koje stupamo unosimo sebe, svoj karakter, vaspitanje, osećanja, i u zavisnosti od svega toga reagujemo u određenim prilikama. Kada je preljuba u pitanju, sve zavisi od karaktera osobe, da li je ona takva po svojoj prirodi ili ne - ističe doktorka Kekić.
Ona objašnjava da svi mi imamo želju da doživimo nešto uzbudljivo i drugačije, ali da je pitanje da li možemo da odolimo kratkotrajnim zadovoljstvima nasuprot dugoročnim ciljevima.
- Ako se osoba ipak odluči za preljubu naspram ljubavi, to dosta govori o njenoj ličnosti. Prema mojim iskustvima, u većini veza nisu uspostavljeni ravnopravni partnerski odnosi. Uvek se neka osoba oseća manje vrednom ili odbačenom, što često može da vodi nezadovoljstvu, odnosno preljubi. Tu se postavlja pitanje zbog čega osoba koja je nezadovoljna ne postavlja zahteve svom partneru. Ona to ne radi ili zbog osećaja manje vrednosti ili, što je češće, zato što se plaši da ne ostane sama - ističe ovaj neuropsihijatar.
J. MARKOVIĆ

Oprostiti ili ne?

Ako ustanovite da vas partner vara, pitanje je - šta sad? Preljuba je gotovo nemoguća u vezi u kojoj je sve u redu i, iako govori o slabosti partnera, deo odgovornosti je i na vama, bez obzira na to što je on taj koji je pogrešio. Da li će preljuba značiti raskid ili će biti prilika za otrežnjenje, oproštaj ili čak ponovno zbližavanje, individualna je odluka koju morate sami da donesete.

Kako sprečiti?

Nikada ne treba da prebacujete sebi za prevaru, ali ne smete ni nekim oblicima ponašanja da oterate partnera u tuđ zagrljaj. Na spisku su loše raspoloženje, agresija, preterana ljubomora. Takođe, ne smete ni previše da se usredsredite samo na vaš odnos, jer partner onda može da počne da se oseća zarobljenim, pa je važno da zadržite interesovanja i odnose i van vaše veze.

Izvor: Press

Без агресије и вербалне тортуре

Ваљда се то подразумева!!!!

Неверство може да буде само гимнастика која не мора негативно да утиче на брак.

Не постоји брак (односи се на везу дужу од 7-8 год.) да један или оба партнера нису имали бар један сексуални

излет.

Прихватите ово као неминовност и уживајте у браку јер нема лепшег живота од живота у нормалном браку!!!!

Uvek kazem "nikad ne reci nikad!", jer ne mozemo znati sta donosi noc, sta donosi dan. Medjutim, jednostavno necu da prihvatim: [i]"Неверство може да буде само гимнастика која не мора негативно да утиче на брак.". Neverstvo, odnosno preljuba? Tu je jednostavno kraj. Smatram da samo prividno moze da se dodje do kompromisa u takvoj situaciji, odnosno do prastanja i nastavka nekakvog zajednickog zivota, koji je narusen. Takodje, smatram da svaki problem u jednoj vezi, odnosno braku moze da se resi na obostrano zadovoljstvo, bez potrebe za trazenjem nekakve utehe u tudjem narucju, jer se time ne resava nista, vec se samo produbljuje problem. Ukoliko ne moze, najiskrenije je staviti tacku na pricu i potraziti srecu na nekom drugom mestu. Jednom kada se pokida nit, samo hrabri i ludi mogu da nastave dalje s verom da sve moze da bude kao pre.

Наравно да може да буде, само, гимнастика.

Поента је - не запоставити (ни у ком погледу) партнера-ку, не мора све да буде очигледно, не драмити,

не бити љубоморан, неке ствари, просто, не питати и у кући бити нормалан (односи се на обе стране).

Будите такви, нађите таквог партнера-ку и уживајте у добром браку.

  ... a sto onda ne idu u teretanu ili na jogu, gimnastike radi     

Ствар афинитета!!!!

Zrela odluka- Srećan brak

Da bi smo upšte mogli da kažemo, makar približno tačno, šta je srećan brak trebalo bi prvo da definišemo posebno pojmove Brak i Sreća, pa tek onda kako oni funkcionišu zajedno.

Brak - U celom svetu se ljudi udružuju i formiraju razne zajednice, organizacije i grupe. Razlozi su različiti, a najčešće su u pitanju materijalni. Sa druge strane, brak bi trebalo da bude zajednica duhovno i fizički zdravih i zrelih osoba koja se primarno ne bavi pitanjem materijalnog bogatstva, već uspostavljanjem dobrih odnosa, stvranjem ili odgajanjem potomstva i optimalnih psihosocijalnih uslova u međusobnom suživotu. Iz te zajednice bi trebalo da proistekne i dovoljno materijanog bogatstva, ali prvenstveno zdravlja i zrelosti, što je i čini unapređenom, uzvišenijom od ostalih zajednica, tj. po čemu se brak značajno razlikuje od drugih zajednica i udruženja.

Sreća - Dati tačnu definiciju sreće predstavlja jedan od većih problema u psihologiji. Jedna od definicija koja mozda i najbolje opisuje pojam sreće uključuje u sebe slobodu, sigurnost, ljubav, materijalna dobra i unutrašnji mir. Moguća je i definicija da je sreća stanje u kojem se ljudi ponašanjem suprotstavljaju spoljašnjim silama koje bi ih inače dovele do nesreće (tuge). Jedno je sigurno, sreća se razlikuje od zadovoljstva sa kojim je često mešamo. Sreća, za razliku od zadovoljstva koje je kratkotrajno, ima neki dublji smisao i dublji unutrašnji osecaj. Iz ovoga bi smo mogli da izvedemo definiciju da bi srećan brak bio zajednica pre svega duhovno zdravih i zrelih ljudi koji gaje i unapređuju ljubav, stvaraju i podižu potomstvo , te zajedno stiču i dele materijalna dobra, a sve to im donosi unutrašnji mir i osećaj slobode.Srećan brak je zajednica duhovno zdravih i zrelih ljudi koji gaje i unapređuju ljubav, stvaraju i podižu potomstvo, te zajedno stiču i dele materijalna dobra, a sve to im donosi unutrašnji mir i osećaj slobode.

(Ne) Razvijanje sposobnosti za Ljubav… Rad na sposobnostima

Za ostvarenje srećnog braka potrebno nam je da posedujemo određene sposobnosti. Složićemo se da je za brak potrebna na prvom mestu Ljubav. Ljubav je sposobnost koju stičemo i učimo kroz veći deo života. Istina je, data nam je u svom prvobitnom, esencijalnom obliku kao Dečija ljubav, ali to možemo da shvatimo da nam je data kao talenat koji, ako se ne neguje, ne razvija u pravom smeru, ne odrzava i ne iskoristi, ostane ništa drugo do potencijal. Ukoliko ga zapostavimo, ne gradimo zreliji oblik, ostaće na nivou dečije, sada već, infantilne (nezrele) Ljubavi. Tako dolazimo do toga da ljubav rad predstavljaju neophodne, složene sposobnost koje nas, kada su razvijene, čine ostvarenima i životno ispunjenima. Za ljubav nam je, nekako, jasno da je potrebna u braku ( mada se, na žalost, neki brakovi ne zasnivaju na ljubavi). Sve više se srećemo i sa uvidom da je sposobnost za rad, takođe, bitna karakteristika ličnog osećanja ispunjenosti, a time i zadovoljstva i sreće u braku. Rad ovde nema samo za cilj sticanje materijalnih uslova za život, već i ostvarenja potencijala osobe, doživljaj da se razvijamo ka samostalnosti, a time i doživljaj slobode koj je jedan od preduslova sreće. Odnos prema radu se, u velikoj meri, reflektuje na odnos prema ljubavi, braku, životu uopšte.Rad je svako građenje i stvaranje. I ljubav se stvara i gradi pa se, na taj način, u stvari, ljubav „zarađuje“. Za zrelu (mnogi kažu „pravu“) ljubav potrebno je puno truda i rada, ulaganja, promena, fleksibilnosti, odricanja, tolerancije, jednom rečenicom - puno rada na sebi i odnosu.Zreo odnos prema radu (i životu) podrazumeva proaktivnost, „posadi pa ćeš požnjeti“ stav. Nezreo stav se odlikuje pasivnošću i čekanjem da se nešto „spontano“ desi, samo od sebe. Očekivanje da će se želja, nekim činom „Božje milosti“ pretvoriti u stvarnost bez aktivnosti i truda onoga koji želi. Da se dobije, a ne da se zaradi. Mnogi ljudi, jednostavno, čekaju da im se nešto desi ,pa im se tako „dešavaju“ veze, ljubavi, brakovi, deca... Čekaju da im samo dođe. Neki ljudi se ponašaju kao da su bogomdani, ili „izabrani“, pa skrštenih ruku čekaju i „šalju poruke univerzumu“ ... Ako neki mladić ili devojka sa dvadeset ili više godina još pokazuje ovakav pasivan stav tada govorimo o nezreloj mladosti koja se još nalazi u stanju tzv. produžene pubertetske krize. Te mlade osobe ne rade ništa na svom odrastanju i pripremanju za ozbiljnu zajednicu kakva je brak. Na primer, stalno menjanjaju partnere nalazeći pritom razne izgovore za to ponašanje, opravdavajući se da „to nije to“, ili mlade devojke čekaju „princa na belom konju“ dok momci samo „udaraju recke“, tj.najvažnije im je brojno stanje partnerki sa kojima su bili u „šemi“. Čekaju da im se spoljasnje okolnosti, kako kažu, poklope, da im taj neko sam dođe i to, po njihovim merilima, sasvim savršen, a da pritom ništa ne daju od sebe, ne žele da menjaju svoje navike i ponašanje.Za ostvarenje srećnog braka potrebno je da posedujemo zrele sposobnosti za ljubav i rad, razvijenu individualnost i samostalnost…i puno truda da se zajednica neguje.

Nastavljanje nezrelosti u braku

Osoba koja se nije pripremila za bračni život često nastavlja sa nezrelim oblicima ponašanja i u braku. Česta je pojava da već odrasle (po godinama) osobe često menjaju partnere u braku. Kako se kaže „švrljaju“. Nisu u stanju da se vežu za jednog partnera i njemu ostanu privrženi i verni. Ili, pak, pokazuju agresivno ponašaje prema svojoj okolini, prema svojoj porodici. Brak im je kao „bure baruta“, svakog momenta spremno da eksplodira... Sa takvim nezrelim odnosom prema sebi, životu, braku, partneru...teško se može postići stanje sreće.Ljudi ulaze u bračni odnos jer im je jedan segment odnosa „razvijen“, najčesće seksualni, postoji neka strast i zaslepljeni njome misle, upravo, da su napravili pravi potez. Ili se ulaskom u brak rešavaju materijalni problemi jednog od partnera. Najcešće su žene u pitanju. One u biti ne traže bračnog partnera zbog ljubavi, već spoznora za svoje, uglavnom materijalne, prohteve. Postoji moderan naziv za takve osobe ženskog pola - „Sponzoruse“. Muškarci u takvim brakovima obično imaju tzv „trophy wife“ –ženu za pokazivanje. U današnjem vremenu sve češća je pojava da su ljudi vremenski u jako kratko u brakovima i da, posle prve krize, parovi odmah konsultuju advokate, razvode se. Nema toliko čekanja i trpljenja kao u ranijim vremenima, što je, sa jedne strane, dobro ako je prisutno npr. agresivno ponašanje, da ne trpi porodica, deca ali, sa druge strane, nije bilo ni pravih pokušanja prilagođavanja, menjanja sebe, rada na razvoju odnosa, pa partneri i dalje ostaju nezreli (što ih obično dočeka i u narednoj vezi).

Uloga medija u podsticanju lažne slike

I mediji podstiču izgradnju iracionalnih slika o odnosu, ljubavi, braku... Serije, filmovi, štampa, pružaju podršku i „podgrevaju“ ovakav trend. Pa tako danas imamo pregršt časopisa sa instant rešenjima i savetima „Kako do srećnog braka u pet koraka“, „Udati se za pravog“... Devojke čekaju nekog „mister Big-a“ - „gospodina Pravog“ i do tog „sudnjeg dana“, dok ne naiđe čovek nihovog života, one će menjajati partnere , pijuckati svoja pića sa drugaricama rešavajuci testove u časopisima. Žene spašavaju brakove tako što su dobile savet u novinama da obuku seksi veš i spreme egzoticnu večeru... U suštini, sve se radi da se NE radi na sebi . To teško da ima veze sa realnim životom i podseća na neki fatalistički pristup životu , po principu- „sve ili ništa“ , „ili će mi život biti cveće, il me biti neće“ . Ne pristajemo ni na šta osim na svoje , u najvećem broju slučajeva, iluzije o vezama i braku. Nema truda, jer se ni ne zna, zapravo, šta se traži i za šta bi smo uložili trud. A traženje se ovde svodi na čekanje.Vladeta Jerotić, neke od ovih gorepomenutih karaktera naziva neurotičarima i kaže: „ Što je veći broj ovakvih neurotičara u jednom društvu, svakako su i manje šanse da to društvo ostvari svoje ciljeve i omogući prirodan razvoj mnogih potencijalnih mogućnosti, odnosno sposobnosti koje se nesumnjivo nalaze u svakom čoveku“. Sreća pojednica, grupe, porodice i društva zavisi, očito, od zrelosti članova. Sazreti je veliki posao.

Zrelost- presudni faktor srećnog pojedinca i srećne zajednice?

Kao što se “čovek uči dok je živ” tako i sazreva tokom celog svog života. Svako životno doba ima svoje zadatke kroz koje se ispoljava zrelost ili nezrelost ličnosti. Čovek može dostići visok stepen zrelosti nekada sa dvadeset, nekad tek sa pedeset godina, ali nije retko ni to da nikada “ne sazri” tj. ostane infantilan do kraja svog veka.Nesumnjivo su najvažniji uslovi u kojima ličnost sazreva na prvom mestu oni uslovi koji roditelji i roditeljski dom stvaraju u ranoj mladosti, zatim životne okolnosti, proživljeno iskustvo i učenje iz istih, kao i sama konstitucija i nasleđena sklonost i sposobnost ličnosti za transformaciju. Dobro zajedništvo podrazumeva da prvo postoji izgrađena individualnost. Kvalitetno Mi (u braku) zahteva snažno “Ja” (zrela ličnost) .

Šta je zrelo “Ja”

Zrelo “Ja” odlikuje: sposobnost za voljenje drugog, sposobnost kontrolisanja sopstvenih nagona i impulsa, sposobnost podnošenja neprijatnosti, bola i patnje, zrela savest, sposobnost da budemo nezavisni  Spomenućemo najvažnije kriterijume u psihologiji koji određuju snagu čovekovog Ja, odnosno ukazuju na stepen njegove zrelosti. Svaki od kriterijuma ima podjednak značaj.

- Sposobnost za voljenje drugog, ne samo sebe samog. Narcističke ličnosti u drugoj osobi, u stvari, “vole” sebe , onakvi kakvi su nekad bili, kakvi su sada ili kakvi bi želeli da budu. Prevazilaženje infantilnog narcizma i samocentriranosti je osnova zrelog Ja.

 - Sposobnost kontrolisanja sopstvenih nagona i impulsa. Upravljanje svojim agresivnim i seksualnim energijama. Emocije i impulse nisu naš gospodar. Mentalno ih obrađujemo i upravljamo njima..

- Sposobnost podnošenja neprijatnosti, bola i patnje. Čovek teži zadovoljstvu i izbegavanju bola. Međutim, realnost često zahteva da podnosimo neprijatnosti da bi se adaptirali, učili, sazrevali. Sposobnost “konstruktivnog trpljenja” je nužna osnova zrelosti. Ne može sve biti usklađeno sa našim željama. Nesposobnost podnošenja neprijatnosti je često uzrok različitih zloupotreba alkohola, droga, medikamenata…

- Posedovanje zrele, a ne infantilne savesti. Zrela savest se zasniva na ljubavi i potrebi da očuvamo ono što doživljavamo kao vredno i dobro. Ako to ugrozimo, onda osećamo tugu i potrebu da ispravimo štetu. Nezrela savest je zasnovana na strahu, pretnjama, osećanju krivice, ponaša se prema sebi ili okolini sadisticki ili mazohisticki. Takva savest prezire, osuđuje, “zvoca”, preti, odbacuje…Nekada se ljudi bore protiv takve savesti odbacivanjem savesti.

- Sposobnost da budemo nezavisni. Ovu sposobnost poseduje samo ona licnost koja je razvila sve predhodne sposobnosti koje smo spomenuli. U suštini, ona je cilj, ali i uslov slobode. Nema slobodne ličnosti koja je previše povučena i popustljiva ili neurotična i nametljiva. Samo nezavisna, slobodna ličnost zna tajnu zrelog ponašanja.

Možda ne bi loše da svako od nas proceni kolko ovi kriterijumi za zrelost vrede i koliko odgovaraju objektivnom sudu naše sopstvene ličnosti. Ne bi bilo loše da odgovorimo sami sebi koliko smo zapravo postigli u radu na sebi, šta još možemo da uradimo, jer uvek ima nešto da se uradi, da se unapredi. Podsetimo se da se sreća zaslužuje.Svaki par može, ako se potrudi, da ima srećan brak, što znači da sreća nije zagarantovana samo jednoj osobi jer je brak, koliko znamo, zajednica, dve individue i “za sreću je potrebno dvoje”. Ako postoji jedan srećan brak, onda to znači da je moguće da brak bude srećan, ali da oni koji ga nemaju nisu učinili sve što je u njihovoj moći da sreću i zasluže. Važno je da znamo da od nas samih najviše zavisi kako ćemo živeti i da je naša, lična odluka, a na kraju i odgovornost, hoćemo li se potruditi i dati sve od sebe da ostvarimo i budemo u srećnoj zajednici.

Ako postoji jedan srećan brak, onda to znači da je moguće da brak bude srećan, ali da oni koji ga nemaju nisu učinili sve što je u njihovoj moći da sreću i zasluže.

Izvor