Datum izlaska: 29. decembar 1999. Platforma: Dreamcast
Shenmue – igra od koje je Sega očekivala… izuzetno velike stvari, najprostije rečeno. Izašla oko godinu dana posle početka prodaje Dreamcast konzole (na japanskom tržištu), zamišljena kao “system seller”, trebalo je da podigne novu konzolu na zapanjujuće visine kako bi i sama bila profitabilna. Suma koja je uložena u razvoj i marketing igre je nezapamćena za to vreme – oko 47 miliona američkih dolara. Naoružan pre svega originalnošću i kvalitetom, Shenmue je bio predoređen da postane jedna od glavnih uzdanica na duže staze. Nakon nepunih petnaest godina, nema ni trunke sumnje da je igra ostavila neverovatan trag u industriji. Za podosta danas normalnih pojava (“ono što sada svi rade”, kako bi rekao Yu Suzuki, kreator naslova), Shenmue je bio pionir. Problem leži u činjenici što je, sa stanovišta isplativosti, igra bila komercijalni neuspeh. Ni približno se nije dovoljno prodala da bi makar vratila uloženo. Sam Dreamcast, nažalost praćen i brojnim drugim neuspesima, nije slavno okončao svoje postojanje što je rezultiralo povlačenjem Sege iz biznisa kućnih konzola. Shenmue je za života Dreamcasta dobio i utehu i razočarenje – druga igra u serijalu je izašla i nastavila sagu ali od trećeg dela, najverovatnije i poslednjeg (a možda i ne), do dan danas nema ništa. Da, još postoje fanovi koji to ne mogu da prežale (uključujući i autora ovog teksta). Novije generacije se s pravom mogu pitati “a zašto zaboga, šta je to Shenmue”. Ako vas zanima odgovor, krećemo polako da bismo ga donekle pružili govoreći o Shenmue, igri o kojoj je rečeno gotovo sve moguće za deceniju i po.
Yu Suzuki, poznato ime još od osamdesetih godina prošlog veka zahvaljujući arkadnim hitovima poput Hang On, Space Harrier, After Burner, Virtua Fighter i drugih, odlučio je da stvori igru koja neće biti rigorozno vremenski ograničena uslovima arkade. 1995. godine napravio je prototip pod nazivom “The Old Man and the Peach Tree” koji će postati osnova za Shenmue. Kratka priča se svodi na to kako glavni lik traži i pronalazi majstora borilačkih veština (matorog) usput bivajući zadivljen njegovim umećem. Koliko god da ovakav prototip izgledao trivijalan, ipak je poslužio kao temelj. Zapravo još ranije (1993), Suzuki je putovao po Kini s ciljem prikupljanja informacija o raznim borbenim tehnikama za Virtua Fighter. Na kraju je on sam postao toliko opčinjen gotovo svim što je tamo video i iskusio, da je to imalo ogromnog uticaja na Shenmue. Pravi rad na igri krenuo je 1996. godine kada se zvala “Virtua Fighter RPG: Akira’s Story” i to na Sega Saturn konzoli. Naslov prilično bukvalno kazuje osnovu – RPG u Virtua Fighter endžinu sa Akirom kao glavnim protagonistom. Okupio je Suzuki i pomoć u vidu filmskih reditelja i scenarista koji će osnovu priče proširiti do krajnjeg plana od jedanaest poglavlja gde je svako poglavlje trebalo da bude po jedna igra (pun naziv prvog ostvarenja je Shenmue ~Chapter 1: Yokosuka~). Složićete se, bio je to (pre)ambiciozan plan.
Promena platforme desila se 1997. godine (iako u tom trenutku Dreamcast nije imao finalizirane specifikacije a ni ime konzole još nije bilo poznato, Suzuki je posedovao okvirnu ideju na šta će krajnji hardver ličiti). Sledeće godine se ista stvar desila naslovu igre tako da je VF RPG: Akira’s Story odbačen da bi se promovisao novi IP kao bolji marketinški potez. Gotovo na samom kraju 1999. godine igra izlazi u Japanu (29. decembar) dok su evropsko i američko tržište lokalizovanu verziju dobili u novembru 2000. Jednog običnog zimskog dana mladi Ryo Hazuki je najblaže rečeno iznenađen prizorom koji zatiče po povratku kući. Dešavanja u narednih nekoliko minuta svakako neće moći da zaboravi jer mu pred njegovim očima misteriozna osoba (Lan Di) bukvalno ubija oca zbog nekakvog ogledala, a i da bi osvetio čoveka po imenu Sunming Zhao kome je navodno život okončao upravo Iwao Hazuki. Po obavljenom “poslu”, Lan Di i njegova sumnjiva pratnja odlaze, a Ryo ima još koji trenutak da provede uz oca pre nego što Iwao ispusti dušu. Motiv osvete tako samo menja “vlasnike” – sa Lan Dija prelazi na mlađeg Hazukija tim pre što Ryo ne može da poveruje da mu je otac ubica. A usput valja i otkriti zašto je to ogledalo toliko važno i ko zna šta sve još. Shenmue kreće.
Jedna od prvih stvari koja se da primetiti je posebna atmosfera kojom gradić odiše. Kako dani budu prolazili, sve je lakše stapati se u ovaj svet i uživati u provedenim trenucima u jednom laganom, mirnom tempu bez potrebe za žurbom. Od vas se ne očekuje da uvek jurcate i gurate priču dalje. Uvek možete predahnuti, popričati sa NPC-jevima o beznačajnim stvarima, da saznate sitnice iz njihovih života, primetite da i oni napreduju u ostvarivanju svojih želja i da bez obzira kako mnogi nemaju nekog posebnog uticaja na radnju, njihovo postojanje je ipak nešto više od prostog popunjavanja sveta igre. Svi NPC karakteri imaju zavidan broj snimljenih dijaloga sa našim glavnim junakom kroz čitav tok igre. Postajaće navika da otpočnete kratke razgovore u iščekivanju nekih zanimljivih trenutaka kojih će svakako biti (tada posebno dostignuće “fully voiced NPCs” – svi, ali svi dijalozi su u potpunosti snimljeni za sve likove). A kada treba pokrenuti radnju, oni su opet tu da vas upute ili do prave osobe ili do pravog mesta i tako igraju ulogu sveprisutne potencijalne pomoći. Valja pomenuti hiperaktivnog imigranta Toma i njegov hot dog biznis, zatim jednog ne baš sjajnog siledžiju (Goro) kome će Ryo postati idol pošto ga dotični prebije… Ne sme se zaboraviti i važna devojka (bar do kraja igre) koju obično vidite ispred jedne od cvećara u Dobuiti (Nozomi). Fuku-san (od milja), osoba koja već deset godina uči Hazuki borbeni stil i obitava u istoj kući, on je vaša živa trening vreća (koja za divno čudo ponekad može i da uzvrati!!), budite dobri i prebijte ga jednom dnevno.
U analima istorije video igara, jedan naslov se ističe kao prekretnica za žanr strategija u realnom vremenu (RTS), ali i čitavu industriju. Naravno govorimo o WarCraft: Orcs & Humans, koji ne samo da je popularizovao žanr, već je iznedrio i jednu od najvećih gejming franšiza ikada.
Koreni Warcrafta sežu do ranih devedesetih, kada su Majkl Morhajm, Alen Adham i Frenk Pirs osnovali malu kompaniju Silicon & Synapse. Pošto su ljudi greškom mislili da se ime kompanije odnosi na silikone koji se koriste u plastičnoj hirurgiji, tim je konačno odlučio da se preimenuje u Blizzard Entertainment. Vođeni ljubavlju prema strategijama, konkretno Dune II, Blizzard developeri su želeli da redefinišu formulu RTS žanra u sopstvenom univerzumu, koji je bio inspirisan delima epske fantastike. Bogata istorija Warcraft univerzuma počinje sa ratom između ljudi i orkova, koji su krenuli u veliku invaziju na Azeroth. Slično pomenutom Dune II, igrači u Orcs & Humans su imali zadatak da sakupe resurse, izgrade svoju bazu, razviju vojsku i pobede protivnika. Ovaj stil gejmpleja je bio veoma karakterističan za tadašnje strategije, ali je Blizzard svoj RTS prvenac odveo na potpuno novi nivo sa inovativnim mehanikama, originalnim misijama i pristupačnim multiplejer modovima, koji su kasnije postali standard u RTS žanru. Obe frakcije su imale specifičan stil igre i posebne jedinice, kao i sopstvenu kampanju sa po 12 misija.
Iako nije bila prva moderna strategija sa multiplejer modom, Orcs & Humans je nudio opciju igranja putem modema, IPX mreže ili u lokalu. Blizzard je fanovima time pružio priliku da se oprobaju protiv drugih igrača, što je bilo daleko izazovnije od AI mečeva. To nije sve, jer je igra podržavala i crossplay između IBM-PC i Macintosh računara. Kao naslov rođen iz ljubavi i strasti prema igrama, WarCraft: Orcs & Humans je transformisao Blizzard u jednu od najvećih AAA kompanija današnjice, udahnuo život fantastičnom svetu Warcrafta i postavio temelje modernog gejminga. Reign of Chaos i World of Warcraft s početka 2000-ih su sledeće velike prekretnice za serijal, ali ovo je ipak tema za neku drugu priliku.
Pa teme na sportskom dijelu foruma. Bukvalno niko nije pisao po 2 godine. Nekad je se pisalo i pričalo o Fulhamu a sada tema Zvezda i Partizan ne postoje. Kad je ko otvorio temu za Lš ili domaću ligu? Bukvalno ima nas par na forumu ostalo ništa Jedino gdje su žene još živi forum ovo mrtvo davno
Iskreno žao mi, meni je ovo bio omiljeni forum. Mozda se nekad oporavi ☺️
