Ovo je razlog zašto ja ne funkcionišem s mnogim ljudima.
Drug*, drugarica*, sporedni ljudi... ispričaju priču kako ih je neko uvredio, verbalno povredio, naneo štetu njihovoj časti i obrazu, duševni bol, tralala...
I u većini slučajeva sam otprilike:  Pa?!   

I onda se naljute što ne uzimam to za ozbiljno. Što u 90% slučajeva i nije.
Nekad bukvalno moram da odglumim da se radi o nečemu stvarno važnom.
I to se ne radi o povredi (misli se isključivo na verbalnu ovde) koja ostavlja dugotrajne posledice i ima nekog praktičnog učinka.
Već postoji i prepričava se čisto... radi priče. Radi nekog događanja.
Dođavola, čak se ne radi ni o ljudima koji su im bitni. Uvrede ih ljudi za koje ionako misle da su govnari.

_{* naravno ne najbolji, rokn'o bi se kad bi se okružio s takvim ljudima svakodnevno.}


Mene je stvarno, stvarno... stvarnostvarnostvarno... teško uvrediti.
Ne zato što nemam dostojanstvo, kako bi neko možda pomislio u startu... već... baš zato što ga imam... 
Imam ga mnogo više da bi ga sjebao tako lako neki mentol koji je poprilično nebitan i neću ga videti ni 3 puta više u životu.

Mene mogu uvrediti ljudi do kojih mi je stalo. Može me uvrediti porodica, uzak krug prijatelja, devojka...
Pa čak i kad su oni u pitanju, jebiga.
Šta da se radi.
Ne mogu svi uvek biti isti.
Ne mogu svi uvek imati sjajan dan.
Ne mogu svi biti nepogrešivi. Stalno i uvek.
I... ne zaboravimo, uvek se može desiti da sam totalno i zaslužio da me izvređaju a da toga nisam ni svestan.

Svi ostali mogu biti samo iritantni, ne uvredljivi.
Ako su iritantni... a iritantnost se može sankcinisati.
Za početak... uvredite vi njega.  Fair enough? Ne?
Ok, udaljite se od njega. Udaljite njega od sebe.
Udaljite se i prosto i jednostavno nemojte više nikad imati ništa s njim.

Ako to ne može da reši problem i ako je baš baš iritantan i nepremostiv, približite se njemu. Približite se i opalite ga po faci.

Ali nemojte glumiti uvređenost i neku povredu zaimšljenih i samo u vašoj glavi postojanih prava.
Pa čak i ako ste stvarno uvređeni... koga briga?! xD
Mene prvog nije.
Deal with it.
U većem broju slučajeva sankcionem uvredu jer je neproduktivna. Beskorisna.
I većinu ljudi jednostavno zamaraju ego tripovi i izlivi sujete osobe koja veruje da je vrednija nego što stvarno jeste i na taj način malteritra sve druge oko sebe sa svojim "pravima".

Problem sa sankcisanjem uvrede (a ne iritantnosti) nastale na bazi emocija je problem kao i sa bilo koji drugim društvenim pravima i pravilima.
Izuzetno su rastegljiva, puna su rupa... i ne zna se uvek gde im je početak a gde kraj.
Sve dok jednog dana svi ne ućutimo da slučajno neko ne bi bio uvređen.



E kad bi ja počeo da nabrajam šta mene sve vređa i šta mi sve smeta. 


Drugi način... na koji se čovek može "opravdano" uvrediti, je kad to zaista ima nekog praktičnog dejstva.
Kad zaista nanosi praktičnu štetu.

Jedno je kad seronja koji sedi preko puta vas misli za vas da ste seronja. I na tome se sve završava.
Sve što imamo je dvojicu seronja koji sede.
Druga je sasvim stvar kad seronja preko puta vas putem vređanja može doprineti tome da vam... recimo upropasti ili oslabi posao.

Pre nego što smo uveli ovu "političku korektnost" Odavno je postojao u Srbistanu primenjiv zakon o kleveti, koij nije svima dozvoljavao da laje baš kako hoće.
Problem je počeo kad smo počeli da se razbacujemo sa tolerancijom i kad smo počeli da forsiramo "osećaj uvređenosti".


Šta se tačno desi kad vas neko nazove pičkom, govnetom, smradom itd itd itd?

Ništa.
Ništa!
Apsolutno jebeno ni-šta!

Tako je.
Ma koliko je teško poverovati, Zemlja nastavi da se vrti oko Sunca.




---
Tema je zapravo ovih fantastičnih 2 minuta u prvom post-u, koji komentarišem.
Sažeto u 2 minuta, čovek je uspeo da opiše sve što mislim. 
Zato volim stand-up komičare.

---

 

E. Obrisao sam sve ono.
Stvarno ružno izgleda.  

Ukratko Sandra80 kaže da sam nabeđeni balavac, da stalno masturbiram, da nemam nijednu pametnu temu i da pišem bezvezne post-ove...  i nešto o astralnoj projekciji (to nisam razumeo).. i to je to.

Nastavite s temom.

ајде бре мирни били побили се дабогда ... како кажу мојему селу 


какав краљ ... 

Kapiram kad se neko ljuti i vređa, nije mi taj koncept toliko neshvatljiv, ali ne kapiram ljude koji se uvrede i onda sa nekim ne razgovaraju recimo 7 dana. To je valjda neka kazna za uvredu, ali ja ne kapiram kakva. Pa ako je neko pogrešio, uvredio te, ti mu to stavio do znanja i on promenio svoj stav šta ga kažnjavaš. Ako nije promenio stav onda ga kazni nečim što će više da ga pogodi.

ја и даље гледам Стива Хјуза ... бемлига који клип по реду 

Иначе ... тотално и потпуно игнорисање досадних људи је мајка Мара за решавање failure to comunicate ситуација. И искрено зачудио сам се колико је ефикасно 

E ali ti konfliktni ne žele da ih ignorišeš nego se vraćaju po još i još dok ne dođeš u situaciju da ih namlatiš ili da odeš. Možeš da ignorišeš budalu koja melje po forumu, ali ne možeš da ignorišeš budalu koja te opizdi tanjirom u glavu, izbaci ti stvari u predsoblje i odnese u svoju sobu šporet pa zaključa vrata.

Ovo je Sim, suviše precizno opisano. 
Edit: 


A i to guranje netrpeljivosti pod tepih ima kritičnu tačku pucanja.
Sad se setih par rečenica jednog virtualnog drugara:

мај тхотс егзекли ... питање је само је л' Сими ту завршила са шпоретом вишка ил мањка 

Најозбиљније, невезано за форум ... 90% досадних и напорних људи одустане кад се потруде из петних жила да те дотакну и не успеју у томе, било да си их изигнорисао или спустио враћајући мило за драго. Оних осталих 10% што ће прећи границу ... тад се јебига мораш поставити оштро ... и после тога ће добар део и њих одустати ... а за онај мањи део ... јбга ... violence solves everything ... 

Nope.

Resenje je ovo

Divota stvar, a nema konstantnog iritiranja. 

Meni to cesto bude smesno. Neko mali i jadan se trudi da te nesto kao iznervira, uvredi ili sta vec ma daaaaaaj. Naj gora stvar bi bila da uradis kako on zeli: da se ti kao nesto vredjas. Ja se samo nasmejem i ako treba uteram onako profesorski da im dva dana treba da dodju sebi i smisle jos neki mizeran pokusaj uvrede 

Uvijek su me fascinirali ljudi bez rijecnika koji setaju poput snobova,i kada dodje do verbalnog konflikta ne razumiju rijeci poput "bog da i kcerka ti snese jaje" (obicno svi se smiju i mjesec prodje da svate kako je bilo uvredljivo).Mozda ona druga meni omiljena obracas se nekom desetom dok mu pricas u lice "vidis kada mama nema za abortus kakvog hajvana porodi"...istina uvredljivo ali obicno ne svate.
Ignorisanje jos vise irtira one koji su apsolvirali rijeci jbt i mrsss u ...,pa pokusavamo zatim kulturno reci snobu da je snob,ali ne ide...sta preostaje drugo nego sporetom ga odvaliti po glavi i reci "muflon vrati se svome krdu"...
Nekada ne ide ostati hladan,ignorisati,kulturno reci,preskociti provokaciju ili uvredu,zeljeti otici,nekada ljudi ne znaju koja je to granica korektnosti...ehh tada ipak i mi smo ljudi...pa pukne film

Da se vratimo na ovu temu, što ti Goa recimo misliš da neko ne bi trebao da se oseti uvređen, što je naziv za napad na ličnost bez napada na telo. Ljudi su socijalne životinje, oni žele da ostvare određeni socijalni status i kad im neko na taj status nasrće imaju pravo da to definišu kao napad.

Hajde da banalizujemo u praktičan primer koji nam je svima blizak. Ima jedna komšinica koja je zavidna i mrzi drugu komšinicu. Ona svaki dan šeta kera po dvorištu i kako naiđe neko od komšija upita se sa njim pa počne da pušta otrov kako se ona druga parkira da ne može niko da prođe, kako joj je sinoć dolazilo neko loše društvo pa se opijaju i drogiraju sve miriši na opijum, kako je zamalo pregazila kolima njenu kucu, kako joj je sin nevaspitan i lomi cveće, baca petarde kroz prozor, davi mačiće u podrumu,...

Posle nekog vremena šta god da se desi u komšiluku prva asocijacija je da su to uradili ona problematična komšinica što se drogira i njen zločesti sin. Ljudi počinju da je gledaju ispod oka, da joj prebacuju stvari za koje ona nema pojma da su se uopšte dogodile, između sebe šire tračeve,...

Zašto misliš da se ova napadnuta komšinica, mada ona nikad nije bila napadnuta u lice, ne bi trebala da oseća uvređena.

Ајд нек су људи социјална бића ... као таква би требало да бирају друштво. Ако морам да бирам радије ћу да ме комшилук сматра чудаком који их игнорише него ли да њиховом мишљењу придајем значај и трчкарам около водећи рачуна шта ће ко помислити о мени ... Опција бирања друштва је увек ту. Јутарњу кафу могу попити и без комшилука а за ове поподневне није проблем прежалити пола сата времена и отићи код кога већ.

Један колега с посла, где сам ја релативно нов чим је ухватио прилику да смо остали у чет'р ока почео је добродушно да ми објашњава ко је какав да би ме упознао с ситуацијом ... Ови су ок, ови су ти такви и такви а тек ови ... па онако комплексашки осу дрвље и камење по некима ... И једино што је постигао јесте да га унакази моје мишљење о њему ...

jeste ali sad pričamo o drugim stvarima. Pitanje je bilo što se neko ljuti kad ga ogovaraju, prozivaju, otrcavaju. Zašto bi trebao da se oseća povređen takvim postupcima. A ja ti upravo kažem da smo socijalna bića i da nas s pravom pogađa kad nam neko narušava socijalni status.

I sam si tome dao potvrdu, u tvojim očima čovek koji je pokušao na podmukli način da naruši socijalni status drugih ljudi izgubio je poziciju.

Ljudi su sitne duse.  Zato se kriju iza prava i pravicnosti.... uglavnom su oni kamen temeljac tog prava i te pravicnosti...