Što se Crne Gore tiče to je završena priča. Sada nije 55% za samostalnu državu, već minimum 65%.
U vezi severa CG, tamo živi velika populacija muslimana koji su i u vreme referenduma bili preko 90% za nezavisnost. Trtljaju doduše neke bošnjačke stranke nešto u vezi Sandžaka (trtljale su i onda), ali niko normalan na to ne obraća pažnju.
Hrišćansko stanovništvo na severu je podeljeno pola-pola. Uglavnom crnogorski orjentisani pravoslavci, muslimani i albanci, tamo čine stabilnu većinu. To odprilike pokazuju i poslednji izbori na kojima dps sam ili sa sdp-om u koaliciji na lokalnim izborima osvojio vlast u skoro svim opštinama na severu. Mislim da su tesno poraženi jedino u Pljevljima.
U ostalim opštinama na severu: Rožajama, Beranama, Plavu, Bijelom Polju, procrnogorske opcije imaju stabilnu većinu.
Već je godinama na snazi i kampanja za jačanje crnogorskog indetiteta, koja svakako nije beznačajna. To pokazuje porast broja muslimana koji se izjašnjavaju i osećaju kao crnogorci. 
Kako vreme bude prolazilo broj onih koji su za zajednicu će se sve više osipati.

Republika Srpska je već nešto drugo. Najbolje rešenje je njeno mirno osamostaljenje. Bolje je umesto jedne nefunkcionalne države naprave dve normalne. Federacija je od nastanka osuđena na popast, svima je jasno da postoje samo dve opcije, redefinisanje odnosa u smislu centralizacija ( na šta srbi nikad neće pristati, a bez njih je nemoguće preduzeti ništa u tom smeru), i osamostaljenje RS.
Postavlja se pitanje da li bi i u slučaju otcepljena RS ušla u sastav Srbije. Meni verovatnije izgleda da bi ona nastavila samostalno da egzistira. Ali to sada nije bitno, najvažnije je rešenje tog pitanja.