2007. u znaku izbora, Kosova i siromaštva
Autor: Slobodan Vučetić | 28.12.2007 - 09:03




Godinu koja se upravo završava ogromna većina građana želeće da što pre zaboravi. Dovoljan razlog je to što je počela i završila se u napetoj unutrašnjoj političkoj atmosferi, sa vrlo nepovoljnim međunarodnim položajem Srbije zbog kosovske krize i Haga i u teškoj socijalnoj situaciji za ogromnu većinu građana.

Početak 2007. godine bio je u znaku kampanje za prve parlamentarne izbore na osnovu novog Ustava Srbije. Ti izbori biće zapamćeni po vrlo dugoj i mučnoj, tromesečnoj postizbornoj proceduri, tačnije političkom pogađanju, trgovanju i ucenjivanju između budućih koalicionih partnera, pre svega od strane DSS, oko uslova formiranja i sastava buduće Vlade Srbije. Vlada je, najzad, jedva izabrana, i to bukvalno u poslednjim minutima ustavnog roka od 90 dana od dana konstituisanja Narodne skupštine. Kad se sve sabere, prva polovina 2007. protekla je u izbornoj kampanji, postizbornim procedurama i u uhodavanju nove Vlade i Skupštine, uz šestomesečno privremeno budžetsko finansiranje države.
I taman kad je trebalo da se novoizabrana Skupština i Vlada u punoj meri posvete rešavanju ogromnog broja teških unutrašnjih, pre svega ekonomskih i socijalnih problema, u centar politike opet se vratio kosovski problem, čije rešavanje je, voljom međunarodne zajednice, bilo privremeno odloženo do završetka parlamentarnih izbora i izbora nove, tzv. demokratske vlade. Tako je druga polovina 2007. protekla u znaku dugotrajnih i teških političkih i diplomatskih aktivnosti državnih organa Srbije u vezi sa kosovskom krizom. Tada, sredinom 2007. u Savetu bezbednosti, zahvaljujući ruskom odbijanju da prihvati Ahtisarijev plan o tzv. nadgledanoj nezavisnosti Kosova, nevoljno je dogovoren četvoromesečni nastavak međunarodnih pregovora – od 10. avgusta do 10. decembra 2007. Napori međunarodne pregovaračko-posredničke trojke (SAD, EU, Rusija) bili su, nažalost, unapred osuđeni na neuspeh zbog njihove otvorene opstrukcije od strane SAD.
Kraj 2007. Srbija opet dočekuje u sličnoj, samo u još težoj spoljnopolitičkoj situaciji nego kraj 2006. godine. Naime, i sada su krajem godine zakazani izbori (predsednički, za 20. januar 2007), uz privremeno odloženi, opet zbog izbora u Srbiji, završni proces rešavanja statusa Kosova. Sada je, naime, rasplet kosovske krize sasvim blizu, jer su SAD i njeni ključni saveznici u Evropi najavili da će priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova od strane privremenih kosovskih organa, do čega bi moglo doći u narednih nekoliko meseci. Time bi Rusija, odnosno Savet bezbednosti OUN bili faktički isključeni iz postupka odlučivanja o konačnom statusu Kosova. Svesna da bi to za Srbiju bio vrlo težak i ponižavajući politički poraz, EU joj kao „utešnu nagradu“ nagoveštava ubrzani put ka sticanju statusa kandidata do kraja 2008. Pri tome bi, kao gest podrške izboru demokratskog kandidata za predsednika Srbije, između dva izborna kruga (28. januara 2008) bio potpisan sporazum Srbije sa EU o pridruživanju.
Povodom stava SAD i vodećih evropskih država o nužnosti skorog priznanja nezavisnosti Kosova, DSS i NS su 21. decembra 2007. izdale zajedničko saopštenje u vezi s tim. Ono je, pre svega, bilo upućeno Demokratskoj stranci uoči predstojećih predsedničkih izbora. Njegova ključna tačka glasi da se pomenuti sporazum može potpisati samo ako se njime garantuje suverenitet i teritorijalna celovitost Srbije. Zatim se izražava odlučno neslaganje sa namerom EU da, bez izmene Rezolucije 1244, njena misija zameni Unmik na Kosovu. Najzad, utvrđen je zajednički stav da je neophodno proglasiti vojnu neutralnost Srbije u odnosu na postojeće vojne saveze.
Imajući u vidu ogroman ulog i rizike po budućnost Srbije, sam kraj 2007. biće, ipak, u znaku racionalnih dogovora u okviru vladajuće koalicije. U tom smislu od suštinskog značaja je usvojena Rezolucija Narodne skupštine Srbije o Kosovu. Ona obezbeđuje kontinuitet dosadašnje državne politike u vezi sa statusom Kosova. Ali, predstavlja i politički kompromis DSS i DS koji je prvenstveno namenjen domaćoj političkoj javnosti i predstavlja osnovu za podelu odgovornosti za ishod kosovske krize. Deo toga kompromisa je to što je umesto vrlo tvrdog stava DSS i NS o uslovima za potpisivanje sporazuma o pridruživanju EU, usvojen stav da ovaj, kao i drugi međunarodni sporazumi, „moraju biti u funkciji očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije“. Za uzvrat, DS je pristala na odredbu o vojnoj neutralnosti Srbije do eventualnog referenduma. Ove i druge, iako „tvrde“ formulacije u Rezoluciji, odlikuje „korisna nejasnoća“, koja će omogućiti nastavak dosadašnje državne politike u vezi sa Kosovom, ali i nastavak evropskog puta Srbije. Postignuti kompromis DSS i DS ujedno bi trebalo da otvori put podršci DSS izboru Borisa Tadića za predsednika Srbije.
Godina na izmaku nije, nažalost, bila godina značajnih ekonomskih uspeha i socijalnog prosperiteta građana, koji je za njih, ipak, najvažniji pokazatelj uspeha državne politike. Umesto građana, veliki korak u uvećanju bogatstva i ove godine ostvarili su najmoćniji srpski tajkuni. Ostaće zapamćen neuspeo pokušaj nadležnih državnih tela da se zvanično utvrdi i sankcioniše trgovinski monopol kompanije „Delta“, kao i da se sazna cela istina o koncesiji za autoput Horgoš-Požega. Inflacija je na granici dvocifrenog broja, uz ogromni spoljnotrgovinski deficit. Nezaposlenost je i dalje ogromna, a životni standard građana je u padu zbog velikog porasta cena prehrambenih proizvoda. Nasilje, kriminal i korupcija cvetali su i u 2007. godine. Srbiju nije zaobišla ni velika suša, ali, srećom, jeste osuda Međunarodnog suda pravde za zločine u Srebrenici.
Jedina svetla tačka u 2007. bili su srpski sportisti (teniseri: Jelena Janković, Ana Ivanović, Novak Đoković i plivač Milorad Čavić, vaterpolisti i odbojkašice) i pobeda Marije Šerifović na Evroviziji. Oni su širom Evrope i sveta pronosili dobar glas o Srbiji, a njene građane, bar nakratko, učinili srećnim i ponosnim. Sada je, valjda, red da i politički vrh Srbije u 2008. godini „odigra“ uspešno.

Izvor: Blic