Pozdrav svima evo i ja da Vam se pridružim u ovoj veoma "mučnoj" temi! Sticajem okolnosti i ja sam jedna od onih što nose nemilu titulu raspuštenice i koja se sama bori da prevaziđe sve probleme što ta "titula" donosi.Kao samohrana majka dvojice dečaka (5 i 9) svakodnevno se borim sa pitanjima:zašto,kako,gde??? Razvod je bio mučan,a najgore od svega što sam ga ja nespremana dočekala(ako uopšte možeš biti spreman!?)...Pre 4 godine moj ex-suprug je naprsno odlučio da želi slobodu,da ga brak i obaveze guše i otišao je.Ostala sam sama sa bebom u naručju i tada 5o godišnjim sinom.. Izgubila sam rat sa sponzorušama koje su ga okupirale,padala sam u depresije i klonula duhom,ali deca su ta koja su me održavala na granici ponora!! Opstala sam zahvaljujući njima.Mogla bih Vam roman napisati o svemu.Sa 29 godina ostala sam sama sa dvoje muške dece bez igde ičega.Sud se odugovlačio kako to obično biva i jedva sam uspela da iskukam neku bednu alimentaciju,bez obzira što je on privatnik i dobro zarađuje u tom poslu koji smo zajedno razradili.. Danas posle 4 godine ja sam zaposlena,stariji sin ide u 2.razred,mlađi u vrtić.Oca viđaju svaki 2.vikend(sud odredio) Dotični živi život punim plućima i leti sa cveta na cvet.. Pokušava da dečiju ljubav kupi igračkama i video igricama(koje su kod njega) i ja se sad borim sa tom konkurencijom(novcem).. Ja sa ta koja je obeležena za čitav život a on? Pitam se koju on kaznu snosi?? koju cenu je platio zarad slobode??
Izvinjavam se ako sam nekog "udavila" svojim izlaganjem,ali mi je sada barem malo lakše 
Veliki pozdrav svima

ovde smo svi mi sa sličnim problemima pa sam zato je ova tema i otvorena da možemo da kažemo ono što ne smemo nigde jer moramo da glumimo jake žene i majke ovde ćeš naći i razumevanje i podršku od svih nas nadam se ali z asebe znam sigurno da hoćeš kao što Davidovac lepo napisa hrabro  glavu gore ima još normalnih muškaraca predlažem dsa ova rečenica bude naš moto za dalje
Hvala ti što si podelila priču sa nama i mi smo u tebe pa makar i putem ovog foruma

Ko kaze lako. Zivela sam 20 godina uz stalna ponizenja i maltretiranja. Moje dete ima 20 godina i posle fizickog maltretiranja je sama, mesto mene podnela tuzbu za rastavu braka.Volela bi da nije bilo tako i da mi je ljubav bila uzvracena ali neki ljudi jednostavno nisu sposobni da pruze ljubav i smatraju da je zena nize bice. To ne znaci da treba da prestanem da verujem u ljude i da zalim sama sebe. Gubitnik nije onaj ko padne na dno i ponovo ustane nego onaj ko ostane da lezi. Moja cerka je zrela osoba, i previse sazrela uz sve to, vidja oca jer bez obzira on joj je otac, ali isti tako jasno sagledava cinjenice.

hrabrao glavu gore ima još normalnih muškaraca!Šta misliš kakav bi ti život bio da se to uradila 2 ili3 godine vašeg braka

imqa li još nekoga ko je raspoložen da ispriča svoju priču?

Bolje je dobar razvod, nego los brak.
Postujem ljude koji se odluce da prekinu celokupnu saradu.

Evo me opet. Imam puno obaveza pa ne nalazim se cesto na forumu. A i sada samo da bih bar prisustvom bila podrska nekome kome je potrebna.

auuuuuuuu..ima tu mnogo da se priča...
jedno je sigurno a to je da supružnici moraju biti prijatelji pod jedan a pod dva u mom slučaju mnogo priče o svemu iz dana u dan...tako da ne može doći nikada do nerazumevanja...

и на моју помоћ и подршку све можеде да рачунате увек а и на неки користан савет сви смо ту где смо и добро је