Raznobojne bobice   

Sočivo se ubraja u najstarije životne namirnice i pominje se još u davnoj istoriji, tako da znamo da je bilo poznato i starim Egipćanima, koji su ga veoma cenili. Ono spada u namirnice biljnog porekla koje imaju najviši procenat belančevina.

Ovi paketići snage cenjeni su u svim kuhinjama sveta. Na evropsko tržište sočivo se uvozi uglavnom iz Španije, Rusije, s Američkog kontinenta i Bliskog istoka. Na svu sreću, sočivo se sve više uzgaja i u nekim drugim evropskim zemljama, na primer, na jugu Nemačke.

Da li sočivo treba prethodno potapati kako bi omekšalo zavisi od njegove starosti, sorte i toga da li je zrno oljušteno. Krupna braon zrna pljosnatog sočiva brže će se skuvati ako ih preko noći ostavite u hladnoj vodi da omekšaju. Sitna i očišćena zrna ne treba potapati u vodu. U zavisnosti od vrste, sočivo se kuva od pet do 30 minuta. Najbolje je da sočivo kuvate onoliko koliko je naznačeno na pakovanju, a ako ga kupujete na meru, pitajte prodavca.

Gotovo da nema recepta u kome se ne zahteva da se sočivo soli tek posle kuvanja. Neki ipak kažu da kuvanje, odnosno, omekšavanje sočiva ne zavisi od soli. Odlučujuće je to da sočivo ne kuvate u vrućoj vodi, već na tihoj vatri. Ukoliko se u vodu tokom kuvanja doda so, ona može da prodre u ljusku sočiva. Ako se sočivo naknadno posoli, potrebno je više soli za isti ukus, što može da škodi zdravlju organizma. Sočivo je ukusno i kada se kuva u supi. U tom slučaju nije neophodno da ga naknadno solite.

Braon pljosnato sočivo, kao i braon planinsko i šampanjac sočivo, oljušteno crveno i žuto sočivo raspada se prilikom kuvanja i zbog toga je odlično za supe, čorbe i musake. Zeleno sočivo je pogodno za salate ili kao prilog, jer ne gubi oblik pri kuvanju. Kod nas je najzastupljenije braon sočivo.

Izvor: Krstarica