Osnovni kriterijum da bi se neko ljudsko verovanje nazvalo religijom je u tome da pokriva celokupan ljudski život, od začeća do smrti. Ona verovanja ljudi koja to ne čine se mogu nazvati filozofijom ili ideoligijom (ako u tome ima ičeg pametnog) Ona verovanja koja ne pokrivaju ceo ljudski život, a pretenduju da se nazovu religijom-verom su jeresi. One hrišćanske crkve koje su zaista religije se međusobno optužuju za šizmu, što je ipak bitno različito od jeresi. Osim određenih hrišćanskih konfesija, još se za religiju trebaju smatrati judaizam i islam, dok bar za moderna vremena u kojima živimo nema drugih aktivnih religija. Na osnovu onoga što je sačuvano bi se religije Starog Egipta, Stare Grčke i Starog Rima mogle uzeti za prave religije, sa uvidom da su i sama dostignuća po pitanju religije tada bila manja i slabija nego danas.

Ostadoh, bez teksta! 

(Ni meni, nije poznata filozofija. Da li si ti toliko upoznat, pa mozes izjaviti ovakvu glupost?)

reci ti njemu sta treba da kaze pa da ne bude glupost 

semitske religije -islam,judaizam i hriscanstvo se pre mogu smatrati kultovima poshto se od pripadnika trazi bezuslovna pokornost bozanstvu i njegovim predstavnicima na zemlji.

prave religije se oslanjaju na veru - odnosno na unutrashnje emotivno stanje choveka i ne shire se prinudom.

filosofija se s druge strane oslanja na razumski deo uma - stoga je objektivna i apersonalna.

Sto rece dobri stari Sopenhauer: "Filozofija je za elitu, religija je za mase"

razlika je sushtinska.Filozofija pochinje sa znakom pitanja a religija pitanja ne dozvoljava

Grmljavina, zemljotresi, susa.... sve ono sto je coveka oduvek plasilo i cemu nije mogao pronaci uzrok dovelo je do ideje o Svemocnom Bogu koji drzi sve konce u rukama. Zavladalo je verovanje da mu se moramo pokoriti kako bi On bio milostiv. Danas kada smo pronasli objasnjenja za najosnovnije prirodne pojave neki ljudi i dalje veruju da je Eva zapravo nastala od ljudskog rebra i da je Dzosua rekao suncu: ''Stani!" i ono je stalo.
Ipak, filozofska pitanja (ko smo mi, kako je svet nastao) su u prirodi ljudskog bica, bas kao i potreba da tezimo za nekim savrsenstvom, kao sto je Bog. Takodje, mnogi filozofi bili su istovremeno i vernici. Dakle religija i filozofija jedno drugo ne iskljucuju.

Traženje odgovora je svojstveno čoveku, barem onima življeg duha, ali osim odgovora na naše radoznale zapitanosti potrebno je učiniti da se ljudskim životom ovlada i to ne samo svešću i voljom već svim onim što čovek jeste pa i rđave strane našeg bitisanja i fizički i duhovno, a za to je dobar odgovor religija u koji su sakupljena dostignuća prethodnih generacija da ne bi uvek počinjali ispočetka i potpuno sami. Sistem religije koji je tu da nam pomogne i olakša naše lične borbe da unapredimo sebe i da se oslobodimo lošeg u nama. Toga nema u filozofiji koja samo daje poduke razumu, toga nema u ideologiji koja traži sledbenika da bi nametnula svoju koncepciju uređenja društva. Ako naši životi traju od začeća do smrti onda istinska religija mora pružati podršku i lek u svim tim fazama pa je to potpuna religija. Svi vidovi ljudskog bitisanja se ne mogu suštinski objasniti bez religije, ako je to već osnovno pitanje. Slavopojke slobodnoj volji da bi pri tome bili sputani svojim slabostima, nesavršenostima i manama, odvajajući sebe od izvora koji zaista može pomoći, a tu moć pruža onima koji to istinski prihvate, i tu se nametanjem baš ništa ne može postići. Lutamo po dalekom zabitima tražeći ono što je tu pred nama, a naučeni da to odbijamo.

 

Bf, to najbolje zna jer "ishvali" zenske umove...      (Gore od, meni najdrazeg, Kanta...)