Ovome bi mogli i mi da se pridruzimo, ma sta mi, svi:

A ovo je licemerno obzirom na njihovu upletenost:

francuska za strože sankcije prema iranu
Tanjug - Пре 7 сати

PARIZ - Francuski ministar spoljnih poslova Bernar Kušner izjavio je danas da Zapad mora da nastavi da radi na nametanju sankcija Iranu, iako se nastavljaju pregovori za rešavanje nuklearnog programa Teherana.

On je rekao da je stanje u Iranu opasno i da bi nuklerno naoružavanje te zemlje dodatno iskomplikovalo sutuaciju na Bliskom istoku, preneo je Rojters.

25.10.2007, VAŠINGTON
Izvor: PRESS
AMERIKA OPET ČAČKA MEČKU
Vlada SAD proglasila elitnu Iransku revolucionarnu gardu teroristima, što je potez bez presedana protiv oružanih snaga jedne suverene zemlje




Američka vlada proglasila je elitne snage Iranske revolucionarne garde pomagačima terorizma, što je potez bez presedana protiv oružanih snaga suverene zemlje. Tom odlukom američka administracija uvešće finansijske sankcije Teheranu. Državni sekretar Kondoliza Rajs i ministar finansija Henri Polson objavili su da će iranska revolucionarna garda biti optužena za širenje oružja za masovno uništenje, dok će elitne snage Kuds biti optužene da podržavaju terorizam.

Amerika optužuje iranske naoružane grupe za pružanje podrške talibanima i drugim zabranjenim organizacijama.


Kuba: Buš je terorista i ugnjetač

Kuba je juče napala američkog predsednika Džordža Buša, koji je otvoreno pozvao Kubance na pobunu protiv komunističkog režima.

- Ti nas nikada nećeš prisiliti na kleknemo na kolena - izjavio je ministar spoljnih poslova Kube Felipe Peres Roke u odgovoru na prekjučerašnji govor američkog predsednika.

Buš je pozvao kubansku vojsku i policiju da obore sadašnji režim Fidela Kastra i da uvedu višepartijsku demokratiju. Bušov govor potvrđuje da je on „frustriran" pošto nije realizovao svoj plan da promeni režim na Kubi, iako mu se približava kraj četvorogodišnjeg mandata, dodao je Peres. On je, takođe, osudio Belu kuću zbog krvoprolića u Iraku.

- Vi niste oslobodilac, gospodine Buš. Vi ste brutalni represor i terorista. Vaša vlada vrši invazije, masakrira i teroriše ljude u ime slobode - izjavio je ministar Peres.


Američki državni sekretar Kondoliza Rajs rekla je da je namera SAD da novim sankcijama „upute snažnu poruku Iranu i zaštite svoje interese".

Nove restriktivne mere protiv Irana obuhvataju kazne za sve kompanije koje nastave da održavaju kontakte sa Revolucionarnom gardom.

Reč je o najnovijem obliku pritiska na Iran, koga SAD optužuju da izvozi terorizam i razvija atomsko oružje.

Ova mera će u praksi biti uglavnom simbolična, budući da su američke mere protiv revolucionarnog režima Irana već na snazi od zauzimanja američke ambasade u Teheranu 1979-1981.

U međuvremenu, Rusi su ponovo dokazali da podržavaju Iran u svojoj nameri da napravi mirnodopski nuklearni program. S tim u vezi prvi potpredsednik ruske vlade Sergej Ivanov juče je potvrdio da će moguća ruska isporuka nuklearnog goriva za iransku elektranu „pomoći izgradnji Irana". On je dodao i da će se isporuka odvijati pod strogim nadzorom Međunarodne agencije za atomsku energiju i objasnio i da će svo upotrebljeno nuklearno gorivo zatim biti vraćeno u Rusiju.

Posle novih američkih sankcija Iranu i žigosanja tamošnje Revolucionarne garde
Krem društva ili teroristi
Nove američke sankcije, čija su meta Revolucionarna garda i tri državne banke, osuđene su na propast, saopštio je juče MIP Irana, javlja Bi-Bi-Si.

- Američka neprijateljska politika prema poštovanom narodu Irana i legalnih institucija zemlje je u suprotnosti s međunarodnim zakonom, bez vrednosti i, kao što se i događalo ranije, osuđena na propast - kazao je portparol MIP Irana Mohamed Ali Hoseini. Šef garde Mohamed Ali Džafari izjavio je da su njegove snage sada spremnije nego ikada pre da brane ideale revolucije, navodi Bi-Bi-Si.

Prvi put u istoriji je jedna država proglasila oružane snage druge suverene države terorističkom organizacijom. Za mnoge u Iranu Revolucionarna garda je grupacija najsposobnijih, krem društva, dok je SAD, jednostavno, smatraju - teroristima. Revolucionarne garde Irana formirana je 1979. s ciljem da brane islamsku revoluciju - ali gardisti su danas ključne ličnosti u biznisu i vrlo uticajne u politici, analizira Tanjug. Oni su vlasnici fabrika automobila, građevinskih firmi, listova i naftnih polja, a sede i u parlamentu ili u guvernerskim stolicama nekoliko provincija, uglavnom onih najbogatijih. U biznisu deluju javno, ali i iz senke, baveći se izuzetno važnim poslovima, među koje spada i uvoz za potrebe nacionalnog nuklearnog programa. NJihov uticaj u vojnoj industriji, telekomunikacijama, pa i na univerzitetima je ogroman. Dodatno su ojačali tokom protekle dve godine, od kada je za predsednika izabran Mahmud Ahmadinedžad, čovek koji se smatra produženom rukom vrhovnog lidera Alija Hamneija. Ahmadinedžad je i sam svojevremeno bio komandant u Gardi, a u predsedničku fotelju došao je sa mesta gradonačelnika Teherana.

SAD OPTUŽUJU RUSIJU I KINU!

Visoki američki diplomata optužio je Rusiju i Kinu da pomažu i podržavaju iransku vojsku, javlja Bi-Bi-Si. Pomoćnik šefa američke diplomatije Nikolas Berns kazao je da Rusija treba da prestane da prodaje oružje Iranu, a da Kina treba da prestane da ulaže u tu zemlju. - Oni su sada prvi tržišni partneri Iranu. Teško je da nam države prebacuju da napadamo na svoju ruku, kad one same vode svoju politiku u oblasti vojske, pomažući i podržavajući iransku vladu u jačanju njene armije - kazao je Berns Bi-Bi-Siju. Bez obzira na neslaganje Moskve i Pekinga, Vašington se nada da će Savet bezbednosti UN odobriti u novembru treću rezoluciju kojom se nameću strože sankcije svetske organizacije Iranu.

Krhka iranska opozicija tvrdi da ljudi iz te elitne vojne formacije preuzimaju i najunosnije poslove sa Zapadom, a na to ukazuju i američki analitičari. Primera radi, vlasnik fabrike koja u Iranu proizvodi japanske automobile je bivši pripadnik Garde, a uvoz ekskluzivne zapadne robe uglavnom je njihova specijalnost. Gardejci često dobijaju profitabilne državne poslove, koje zatim obavljaju sami ili pravo za to, uz ogromne novčane nadoknade, prenose na sebi bliske ljude. Najmanje 80 bivših gardejaca sedi danas u parlamentu Irana koji ima 290 mesta. Osim što su čelni ljudi u više provincija, pripadnici te elitne formacije, nastale u turbulentnom vremenu smene vlasti tokom dugog rata sa Irakom, čine jednu trećinu članova vlade, navodi Tanjug.

Kad je formirana, Revolucionarna garda je imala samo jedan zadatak: da spreči uticaj snaga lojalnih srušenom šahu, koje su obučavali Amerikanci. NJen ugled u masama se, međutim, naglo povećao tokom osmogodišnjeg rata sa Irakom, koji je započet 1980. Garda sada broji oko 125.000 članova, pod direktnom je kontrolom vrhovnog lidera, a zadužena je za održavanje unutrašnje bezbednosti. Jedno njeno krilo, Kuds snage, ima međunarodnu ulogu, koja se ogleda u pomaganju stvaranja militantnih grupa, kao što je Hezbolah u Libanu i armije bosanskih muslimana, tokom rata na Balkanu. Bušova administracija optužuje Kuds snage da šalju ratnike u Irak, gde postavljaju bombe i napadaju američke snage, ali Teheran to negira.

Amerikanci u poslednje vreme zahtevaju od evropskih banaka da prekinu saradnju sa iranskom Sedarat bankom, navodeći da ona finansira biznis pripadnika garde. Čvrstorukaši u Teheranu odbacuju sve američke kritike na račun Garde, ističući njen veliki značaj za razvoj i stabilnost zemlje, zaključuje Tanjug.

Autor:
Agencija Tanjug

Rusija i Kina blokirale strože sankcije Iranu
SAD su saopštile da su Rusija i Kina blokirale u UN donošenje nove rezolucije sa strožim sankcijama Iranu, javlja AP i dodaje da će Vašington, ako Teheran ne obustavi nuklearne aktivnosti u roku od dve sedmice, obnoviti pritisak da sankcije budu nametnute.

Pomoćnik američkog državnog sekretara Nikolas Berns kazao je novinarima da Moskva i Peking od marta koče donošenje nove, treće rezolucije sa još oštrijim sankcijama Iranu. Predstavnici pet stalnih članica UN (Rusija, SAD, Kina, Britanija i Francuska) i Nemačke sešće danas u Londonu za pregovarački sto da razmotre nove sankcije Iranu.

- Sankcije ne deluju kao oružje. Nismo nimalo zabrinuti - uzvratio je predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad. - Glavna stvar koju oni (SAD) rade je troškarenje tuđih para jer američke kompanije ne posluju u Iranu. Oni nemaju ništa u Iranu. Zapravo nameću sankcije siromašnim evropskim državama - prokomentarisao je Ahmadinedžad embargo stranim kompanijama da sarađuju sa njegovom zemljom.

Inače je ruska vlada saopštila da će ograničiti broj stranih posmatrača na predstojećim parlamentarnim izborima početkom decembra i upozorila sve strane organizacije da „ne pokušavaju da se mešaju u izborni proces“, javlja Bi-Bi-Si. - Nijedna država ne bi prihvatila bilo kakve pokušaje da se spolja utiče na izborni proces. To je pitanje suvereniteta zemlje - rekao je portparol Kremlja Dmitri Peskov i dodao da će maksimalno 400 stranih posmatrača moći da prisustvuje izborima. To je odgovor Rusije Oebsu na primedbu te organizacije da ruske vlasti uvode „neprimerena ograničenja broja posmatrača“.

04.11.2007, TEHERAN
Izvor: PRESS
UJKA SEM U PLAMENU
Paljenjem američke zastave, nekoliko hiljada Iranaca obeležilo događaj od pre 28 godina, kada je grupa radikalnih studenata zauzela američku ambasadu




Nekoliko hiljada Iranaca okupilo se juče na antiameričkim demonstracijama u Teheranu kako bi obeležili događaj od pre 28 godina, kada je grupa radikalnih studenata zauzela američku ambasadu i držala je pod opsadom 444 dana! Studenti su juče zapalili zastave Sjedinjenih Američkih Država i Izraela ispred zgrade u kojoj je nekad bila Ambasada Amerike, u koju je grupa iranskih studenata upala 4. novembra 1979. godine.


NE PLAŠE SE SANKCIJA

Studenti su iskoristili skup kako bi i svojim vlastima poručili da ne popuste pod pritiskom SAD i ne odustanu od svog nuklearnog programa, ponavljajući da sankcije ne vode nikakvom rešenju i da ih se oni ne plaše.

SAD insistiraju na novim sankcijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kako bi uslovili Iran da odustane od obogaćivanja uranijuma, od koga može da dobije gorivo za nuklearni reaktor ili materijal za proizvodnju bombe.


Iako su svih pedeset dvoje talaca oslobođeni zatočeništva, SAD su zbog tog događaja prekinule diplomatske odnose sa Iranom 1980. godine. Dve zemlje su i danas u ljutom sporu, pored ostalog i zbog iranskog nuklearnog programa za koji u Vašingtonu sumnjaju da za cilj ima izradu atomske bombe, dok u Teheranu insistiraju da je isključivo civilni i namenjen energetskim potrebama zemlje.

Okupljeni Iranci, među kojima je bilo i puno đaka osnovne škole, uzvikivali su „Smrt Americi, smrt Izraelu" i druge antiameričke i antiizraelske parole, poručujući administraciji u Vašingtonu da treba da izvuče pouku iz tog događaja.

- Okupljeni žele da pokažu da pritisci iz inostranstva ne mogu da oslabe volju naše nacije i naše islamsko jedinstvo - rekao je jedan 22-godišnji student teheranskog univerziteta.

Iranski ministar unutrašnjih poslova Mustafa Purmohamadi rekao je da su okupljeni želeli da „izraze poštovanje prema ovom velikom i slavnom događaju".

Sadašnji iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad je pre 27 godina predvodio jednu od radikalnih frakcija među studentima.

Kako su kasnije izneli u javnosti vođi otmičara, Ahmadinedžad se u prvi mah protivio zauzimanju ambasade SAD i, umesto toga predlagao je preuzimanje sovjetskog diplomatskog predstavništva u Teheranu, prenela je britanska novinska agencija Rojters.

Dve prethodne grupe sankcija Saveta bezbednosti nisu uspela da ubede iranske vlasti da promene politiku, primetila je američka novinska agencija Asošiejted pres.

I ja im savetujem da "da ne popuste pod pritiskom SAD i ne odustanu od svog nuklearnog programa, ponavljajući da sankcije ne vode nikakvom rešenju i da ih se oni ne plaše." :P Samo napred, u slavu  :mrgreen:

"Slavno" ameri prodjose nekada u Iranu, sada u Iraku pa im nije dosta. Ponovo bi da im se vrati m,ezo u mrtvacckim kovcezima.
Muslimani u ime Alalha a u cije ime ameri-Busa, Klintona,.....?

Meni je ipak malo ladno oko srca kad bilo koji psihić čačka to crveno dugmence u koferčetu. U čemu je razlika da li prvi nuk (a bio bi treći) ispali Amerika, Rusija, Kina, Francuska, Britanija, Indija, Pakistan, Izrael ili Iran. Posle pola sata ne bi bilo više ni buba-švaba.

simi

Mojne da si mi naivna. Za to vreme dok se Ameri i Iranci gaze, radikali bi iskoristili priliku i u velikom stilu  :mrgreen: , celom svetu pokazali i predsravili Teslino oruzje, tada bi zavladao muk u svetu i samim tim bi radikali i ostali "indijanci" :P uzeli primat i zapoceli svoju 1000 godina dugu imeriju  :mrgreen: :ballbounce:

Neka me muka spopadne kad pomislim na "1000 god" i "radikali"  :mrgreen: :chuckel: