Hronično izloženi stresu   

Stres, stres, stres... Stalno ta priča o stresu. Konstantna priča o tome da smo svi pod stresom, da nam je jako teško, da je sve užasno naporno... Reč "stres" se koristi i tamo gde treba i tamo gde ne treba. Recimo, osoba pretrpana poslom će reći da je pod stresom - a preciznije bi bilo reći da ima puno posla koji treba da obavi, što ne podrazumeva stres, jer ima i onih koji su sposobni da veliku količinu posla obave opušteno i bez nerviranja. Neko kaže da je organizovanje dečjeg rođendana stresno, dok bi bolje bilo reći da takav zadatak zahteva puno angažovanja - ali to angažovanje, ako ste takav tip osobe, možete pretvoriti u zabavu za vas i dete.

Kada kažemo da smo pod stresom? Redovno to kažemo kada smo u cajtnotu - a u njega smo dospeli jer smo kasno krenuli od kuće ili se do poslednje sekunde (ili i duže!) izležavali u krevetu. Kažemo da smo pod stresom i kada trčimo u prodavnicu pet minuta pre zatvaranja da kupimo hleb, jer smo zaboravili da to učinimo ranije, ili kada pokušavamo da primenimo čuvenu žensku sposobnost multitaskinga na nerazumno mnogo poduhvata odjednom i totalno se pogubimo.

Mada se za sve navedene situacije može reći da su stresne, takođe bi bilo fer reći da smo sami sebe doveli do toga lošom organizacijom. Uz to, čak i tako, te situacije nisu obavezno stresne, ne ako ih mi tako ne shvatimo - ima i ljudi koji će opušteno da zakasne, da bez nerviranja izađu po hleb pet minuta pre zatvaranja prodavnice i da jedu krekere ako hleb ne nađu i da se nasmeju greškama koje naprave jer pokušavaju da urade mnogo stvari odjednom.

Zašto ne postupamo svi tako opušteno? Stres je postao način da jedni drugima kažemo kako imamo puno obaveza u kojima ne uživamo, ali su nam ipak veoma važne. Mi smo važni ako obavljamo gomilu stvari u kojima ne uživamo, što je počelo s onim "bez muke nema nauke", kao da obaveze nije moguće shvatiti i uz dozu zabave a ipak ih ozbiljno izvršiti. Kao da ste, ako uživate u onome što radite, neozbiljni i neodgovorni, manje vredni.

Tužna je činjenica da će vas malo ko ozbiljno shvatiti ako ne izgledate iscrpljeno i preopterećeno poslom. Biti hronično pod stresom postalo je, izgleda, obaveza. Osim ako se ne opredelite da ni sebe ni druge ne uzimate preozbiljno, da se opustite i nasmejete sopstvenim kiksovima i da i u najdosadnijem i najnapornijem poslu nađete bar neku trunku nečega zabavnog. Možda vas zbog toga mnogi neće uzimati ozbiljno, ali ćete se vi osećati znatno bolje. Na vama je da izaberete.