Roditeljima su njihova deca uvek mala, još nisu odrasla, ili su baš sad u najgorim godinama, pa često nisu svesni da su ta deca porasla i da bi možda sa njima trebalo da porazgovaraju i o "onim stvarima". Uprkos školi, televiziji, internetu, drugovima i drugaricama - mnoga deca ne znaju dovoljno o seksu i kontracepciji, a može se desiti da zbog tog neznanja dođe do "neželjene trudnoće" ili polne bolesti.

Postoji izreka da sa malom decom roditelji mogu da razgovaraju kad oni hoće, a sa velikom decom kad deca hoće. Zato kod dece treba stvoriti poverenje i otvoreno razgovarati o školi, drugovima i drugaricama, o tome šta se dešava u njihovoj okolini, kad su njihovi vršnjaci stupili u intimne odnose...

Podsećamo roditelje da bi sa svojim detetom trebalo da razgovaraju o tome šta dete zna o seksu i šta o tome misli, jer pretnjama, kaznama i zabranama neće ništa postići.

Da li znate da su naše bake dobijale prvu menstruaciju sa 18-20 godina, a naša deca je dobijaju u proseku sa 12-13 godina? To znači da devojčica od samo 12-16 godina može da ostane trudna.

Trebalo bi da znate da neke devojčice ozbiljno maštaju o tome da kada napune 13-14 godina treba da nađu momka i da stupe u intimne odnose. Da do toga ne bi došlo, sa decom treba razgovarati o tome i reći im da prve dečje ljubavi u tim godinama nisu još zrele za intimne odnose iz mnogo razloga.

Važno je da deca znaju bar osnovne stvari o kontracepciji i o polnoprenosivim bolestima. To naročito važi za "decu" preko 18 godina, jer je za njih već skoro normalno da stupaju u intimne odnose, jer "ne mogu mimo sveta"...

Šta treba da znate i vi i vaše dete o kontracepciji

Ukoliko se ne koriste sredstva za kontracepciju, verovatnoća za trudnoću ili polnoprenosive bolesti iznosi oko 80%.

Kada se "pazi" tokom odnosa ili se vodi računa o plodnim danima, postoji verovatnoća da se zatrudni već nakon 3-4 odnosa.

Ako se pravilno koriste, kondomi u velikoj meri štite od polnih bolesti i neželjene trudnoće.

Tablete za kontracepciju veoma su pouzdane u sprečavanju neželjene trudnoće, ali ne štite od polnih bolesti.

Nema univerzalnog odgovora na pitanje kada treba razgovarati sa decom o njihovim problemima. Neka iskustva psihologa koji su vršili istraživanja navode primere kada deca najčešće razgovaraju sa roditeljima o "škakljivim temama":

Za vreme zajedničkog porodičnog ručka, kroz spontani razgovor, možda ćete doći do zanimljive teme i zanimljivih saznanja, ili ćete dobiti "prava pitanja".

Kade se dete vrati kasno iz grada i dođe kod vas u sobu, možda hoće da vam ispriča šta je bilo zanimljivo, ili hoće nešto važno da vas pita. Vi bi tada trebalo da imate strpljenja da ga saslušate.

Razgovor u kolima - ako pažljivo slušate dete i razgovarate s njim, možete mnogo toga saznati.

Kada dete načne tu temu, vi treba da budete spremni i da ga aktivno saslušate, a ne da nemate vremena, jer ako propustite taj trenutak ili mu odbrusite u razgovoru, "završili ste razgovor za duže vreme".

Vrlo je važno da u odnosu sa decom (od 10 do 25 godina), kako kažu psiholozi, ne budete: nezainteresovani, preterano zainteresovani, preterano "slobodoumni" ili konzervativni.

Ako se potrudite da razumete svoju decu, ona će steći poverenje u vas.


Izvor: Krstarica