Razdražljivi i depresivni zbog vrućine
Autor: E.B. | 24.07.2007. - 19:16


Talas vrućine koji ne jenjava već nedeljama izaziva mnogobrojne zdravstvene probleme. Najviše pate hronični bolesnici, čije se tegobe usled visokih temperatura pojačavaju. Evo koje sve posledice visoke temperature mogu da ostave na organizam i kako možete da se sačuvate.

Mozak
Hemijske reakcije koje omogućuju rad ćelija mogu da budu ezotermičke (proizvode toplinu kako bi mogle da deluju) ili endotermičke (apsorbuju toplinu kako bi mogle da deluju), a njihov zbir mora da bude uravnotežen. Ipak, ravnoteža ovih ćelija se menja na visokim temperaturama, zbog čega kod svake ćelije dolazi do neravnoteže u funkcijama. Ta neravnoteža najviše pogađa moždane ćelije, jer njihova je funkcija više ezotermička nego endotermička. Znojenje povećava gubitak kalijuma koji ima vrlo važnu ulogu u biohemijskim procesima u mozgu. Kao posledica toga javljaju umor, apatija, depresija ili konfuzna stanja, posebno kod starijih osoba.
Budući da toplina uzrokuje preterano širenje vena i arterija, mozak, zatvoren u lobanji, ne može da podnese takvo širenje žila, pa su one pod pritiskom. Posledica su učestale glavobolje i migrene.

KoŽa
Prekomerno znojenje prouzrokovano toplinom izaziva truljenje tkiva kože, posebno u području prepona, pazuha, grudi i tabana, pa je koža podložnija napadima mikroorganizama. I sama toplina može da izazove pojave eritema na koži, posebno osetljivoj. Leti je zato potrebno tuširati se više puta dnevno i pri tom izbegavati upotrebu agresivnih sapuna koji uklanjaju zaštitni hidrolipidni sloj kože. Korisno je nanositi talk na bazi mentola.

Disajni putevi
Vrućina, sama po sebi, ne izaziva probleme disajnom sistemu. Ipak, ako je stepen vlage visok, pluća teško izbacuju vodenu paru nastalu kao produkt disanja. To može biti jedan od glavnih uzroka „buđenja“ nekih hroničnih bolesti disajnog sistema, poput bronhitisa, traheitisa i raznih oblika astme. Uz to, efekt staklenika, nastao kao posledica zagađenja, dodatno pogoršava stanje kod astmatičara.
Leti su česte akutne infekcije disajnih puteva, što je posledica nepravilne upotrebe uređaja za klimatizaciju. Mnogi koriste ventilatore ili klima-uređaje, čak i tokom noći. Ipak treba znati da se temperatura tela za vreme spavanja prirodno snižava. Pa tako se usporava cirkulacija, disanje i ritam rada srca, opuštaju mišići i uopšte usporava aktivnost metabolizma, što za posledicu ima pad unutrašnje temperature tela. Ako se organizam, u tim uslovima, izloži hladnom vazduhu iz klima-uređaja, lako dolazi do preteranog hlađenja, a posledice se najviše osećaju na disajnim putevima.

Cirkulacija
Toplina ima snažan uticaj na cirkulaciju krvi, uzrokujući prekomerno širenje krvnih sudova, što se odražava na čitav sistem krvnih sudova. Širenjem krvnih sudova smanjuje se pritisak krvi. Taj pad unutrašnjeg krvnog pritiska može biti pozitivan kod osoba koje boluju od hipertenzije. Ali, kod osoba s normalnim krvnim pritiskom ili, još gore, s niskim, može predstavljati veliki problem. Kad je krvni pritisak prenizak, nastaju vrlo neugodni simptomi: umor, vrtoglavica, mentalna konfuznost, zamor mišića, poremećaji vida pa, i nesvestice.
Širenje vena i arterija povećava i opasnost od krvarenja jer zidovi krvnih sudova, kada su prošireni, gube tonus i lako pucaju. Zato osobe s tom predispozicijom u najtoplijim mesecima mogu da dožive moždani udar i niz bolesti prouzrokovanih upravo pucanjem krvnih sudova koji mozak snabdevaju kiseonikom. Među posledice širenja krvnih sudova ubraja se i pucanje kapilara. Zato osobe s ovom predispozicijom moraju da budu vrlo oprezne na velikim vrućinama, da se zadržavaju u hladu i često vodom hlade noge.
Metabolizam
Znojenjem organizam izlučuje puno tečnosti, ali i soli. Gubitak natrijuma nije ozbiljan problem jer je ta so obično u organizmu prisutna u prevelikoj količini. Ali, kad dođe do gubitka kalijuma, magnezijuma i litijuma, problemi postaju ozbiljniji jer dolazi do poremećaja u celom sistemu hemijskih reakcija u organizmu.
Srčanom mišiću je kalijum potreban kao regulator ritma rada. Nedostatak kalijuma može da izazove neujednačeni ritam rada srca ili ubrzano lupanje srca. To se može sprečiti uzimanjem puno tečnosti i suplementima na bazi kalijuma.
Živcima su za normalan rad potrebni kalijum, litijum i magnezijum. Ako ih manjka, mogu se javiti poremećaji poput razdražljivosti, uznemirenosti, depresije, nesanice ili prekomernog spavanja, ali i hipersenzibilnost, pojačani napadi bolova, neuralgija i poremećena i konfuzna mentalna stanja. Kako bi se ti problemi izbegli, treba piti puno tečnosti, jesti u velikim količinama voće i povrće bogato mineralima ili pića obogaćena solima.

Izvor: Blic

 

Iako sam ovo znam...

Mozhda bi trebao neki savet. Madaaaaaa stalno savetuju.

Hvala na temi