KADIJEVIĆ: ODBIO SAM VOJNI PUČ, SRPSKI NAROD UPAO U KLOPKU


MOSKVA , 6. oktobra (Tanjug) - Osim spoljnih faktora i uticaja SAD i Nemačke, na razvoj događaja u bivšoj Jugoslaviji suštinski su uticali i nesporazumi vojnog rukovodstva JNA i rukovodstva Srbije, tvrdi nekadašnji savezni sekretar za narodnu odbranu Veljko Kadijević u svojoj knjizi "Kontraudar. Moj pogled na raspad Jugoslavije".

Kadijević je u knjizi, koja je predstavljena u Moskvi, naveo da je zbog toga i podneo ostavku i detaljno objasnio kako su mu Slobodan Milošević i libijski lider Muamer el Gadafi predlagali da JNA preuzme vlast u zemlji.

Poslednji ministar odbrane SFRJ je rekao da je krajem oktobra (kada "zahvaljujući rešenjima EU" nestaje Jugoslavija kao jedinstvena država) na sednici proširenog Predsedništva izneo ocenu situacije u zemlji i konstatovao da se "srpski narod deli i svodi na polžaj nacionalnih manjina i izlaže opasnosti uništenja".

Sastanku su prisustvovali članovi Predsedništva SFRJ iz Srbije i pokrajina i Crne Gore, predsednik Srbije, član vlade Crne Gore, svi politički lideri i lideri srpskog naroda iz Bosne, Hercegovine i Hrvatske. Predlozi su prihvaćeni jednoglasno, ali su se posle sednice pojavile nesuglasice "što je neprijatelj odlično iskoristio".

Razlog nesuglasicama je bio taj što se Milošević i tadašnji predsednik Predsedništva Borisav Jović nisu slagali sa tim. "Već tada su vodili dvostruku igru prema Srbima u Bosni, Hercegovini i Hrvatskoj", tvrdi Kadijević.

U takvim okolnostima njemu je predloženo da "preuzme funkciju predsednika savezne vlade buduće države", tvrdi general ne navodeći ko mu je to predložio, ali je on odbio i 7. novembra uputio Predsedništvu pismo u kojem, između ostalog, navodi da ako njegov predlog ne bude prihvaćen i ako se ne počne sprovoditi odmah "funkciju saveznog sekretara za narodnu odbranu bezuslovno stavlja na raspolaganje Predsjedništvu SFRJ".

Po Kadijeviću, Milošević i Jović nisu se trudili da ga zadrže nego su "jedva dočekali da ode i da uzmu na sebe komandovanje JNA" i on je 6. januara 1992. godine napustio dužnost saveznog sekretara.

"Milošević zaista nije komandovao JNA dok sam ja bio savezni sekretar, a od momenta moje ostavke, preuzeo je na sebe apsolutno komandovanje vojskom", tvrdi Kadijević.

On je ocenio da je u daljem toku stvari "uz častan izuzetak herojske odbrane Kosova i suprotstavljanja divljem bombardovanju NATO", vojska izgubila sve, dovodeći zemlju do potpunog raspada, a da je to "isključivo posledica pogrešene politike srpskog rukovodstva, sa Miloševićem na čelu".

Kadijević je odbacio optužbe da se kao ministar zalagao za vojni puč i tvrdi da je bilo upravo suprotno, jer je Milošević od njega tražio (u Jovićevom kabinetu) da "JNA uzme vlast u svoje ruke i pohapsi sve koje treba", dva dana pošto je JNA "prilično lako obavila rasterivanje demonstracija u Beogradu (9. marta 1991) i jasno pokazala svima u zemlji i inostranstvu da neće dopustiti nelegalno otimanje vlasti".

Kadijević svedoči da je odbio da donese "tako sudbonosno rešenje" i da je to preneo Sstabu Vrhovne komande, koji je odlučio da JNA neće uzimati vlast vojnim pučem i da je potrebno da predsednik Predsedništva sazove Vrhovnu komandu na kojoj će Sstab predložiti uvođenje vanrednog stanja i uvođenje odgovarajućih mera.

Predlog je prihvaćen i Jović je sazvao sednicu Vrhovne komande za 12. mart 1991. godine, koja je održana u bunkeru Vrhovnog komandanta u Beogradu.

Kadijević je na toj sednici predložio da se uvede vanredno stanje u zemlji, da se poveća borbena gotovost JNA potrebna za to stanje, da se preduzmu hitne i odlučne mere i razoružaju sve nelegalne oružane formacije i intenzivira rad na zaključenju dogovora o budućem ustrojstvu Jugoslavije.

Posle dugih i teških diskusija i pošto je Stipe Mesić stalno bio na vezi sa Franjom Tuđmanom, Vasil Tupurkovski "sa američkom ambasadom u Beogradu" a Janez Drnovšek sa Milanom Kučanom, Presedništvo SFRJ nije prihvatilo predloge, naveo je Kadijević.

On je bio mišljenja da sa rukovodstvom ŠSR-a treba proveriti da li će NATO napasti ako JNA počnne sa realizacijom tog predloga i kakva će biti reakcija Moskve, i u dogovoru sa Jovićem, rešio da "inkognito" otputuje u Moskvu.

Susret, dogovoren sa ministrom odbrane maršalom Dmitrijem Jazovom, trebalo je da bude tajni, ali je šef Kadijevićegov kabineta Vuk Obradović to "obavio vrlo loše", tako da se o njegovom putu saznalo i pre nego što je krenuo za Moskvu, naveo je bivši ministar odbrane.

Pred Kadijevićem je Jazov u Moskvi telefonom razgovarao sa poslednjim predsednikom ŠSR-a Mihailom Gorbačovom, koji nije želeo da primi Kadijevića, kao ni pre šest meseci pre toga.

"Odgovori su bili potpuno negativni i svodili su se na to da na podršku ŠSR ne možemo da računamo", rekao je Kadijević, dodajući da je odgovor "bio potpuno neprijateljski i da je politika Gorbačova bila rušilačka prema Jugoslaviji".

"Postalo je konačno jasno: Sovjetski Savez, a pre svega Gorbačov, ne samo što nas neće podržati nego, potpuno suprotno, biće u prvim redovima međunarodnih snaga – naših protivnika (što se brzo potvrdilo u vreme uvođenja prvih sankcija UN Jugoslaviji"), naveo je on.

Pre Miloševića, posredstvom Ante Markovića i Gadafija, Kadijeviću je predlagan "puč", koji je prema rečima generala bio"prozirna obmana" koju su smislili glavni razbijači Jugoslavije i čiji je cilj bio da se sukobe glavni zaštitnici Jugoslavije - srpski narod i JNA.

Gadafi je, tvrdi Kadijević, na njihovom susretu u Libiji u jesen 1991. predložio "vojni puč" da bi bilo svrgnuto srpsko rukovodstvo, u čemu bi postojala podrška ostalih lidera jugoslovenskih republika.

"Znao sam da su par dana pre mene kod Gadafija bili (Kiro) Gligorov i (Alija) Izetbegović, zato sam mu rekao da to verovatno nije njegova originalna ideja, već onih koji zele da razbiju Jugoslaviju", posle čega je Gadafi odustao od te ideje, naveo je Kadijević.

Kadijević smatra da srpsko rukovodstvo i Milošević nisu shvatali da "srpski narod upada u klopku". General tvrdi da mu je Milošević kada su počeli sukobi u Sloveniji i Hrvatskoj predlagao da se JNA povuče sa svih teritorija na kojima joj "pucaju u leđa".

Kadijević kao primer odsustva podrške naveo i da je vojska tražila dve pešadijske brigade, jednu iz Srbije i Drugu iz Crne Gore kako bi razoružala slovenačke snage, a da su se predstavnici Srbije i Crne Gore u Predsedništvu SFRJ tome usprotivili.

Na kritike koje je na njegov račun izneo Jović u knjizi "Poslednji dani SFRJ", Kadijević je naveo da je nekadašnji predsednik Predsedništva bio "glavni pristalica distanciranja Srbije od Srba preko Drine i Une", smatrajući da "jedni i drugi Srbi" nemaju ničeg zajedničkog osim naziva.

"Srpski narod je razbijen i konačno je pobeđen tako podeljen", ocenio je Kadijević.

Opisujući Miloševića, general je naveo da je "solirao" i "držao distancu od svog tima, a ako je nešto uspalo, koristio to, ako ne, žrtvovao tim i ljude".

"Suštinska crta Miloševića, koja je imala nepredvidive posledice bila je njegova navika da čak i tamo gde se na rečima dogovorimo o zajedničkim aktivnostima, u praksi nastavlja da radi po svom", zabeležio je Kadijević.

Neverovatno je kako neki ljudi ne mogu da sagledaju istinu, i uvek su im drugi krivi.

Žalosno je što još ima Srba (i to mnogo njih) koji ne mogu da shvate da je jugoslovenstvo
autentična hrvatska nacionalna ideologija (iz XIX veka) i da je Jugoslavija bila veštačka, neprirodna tvorevina stvorena kao sporedni rezultat I svetskog rata. Glavni cilj pobednika je bilo rasparčavanje Austro-Ugarske Monarhije, a onda je Srbiji jednostavno utrapljena teritorija koju su većinski naseljavali tzv. južni sloveni.

U jednu državu natrpani su narodi koji nemaju ništa slično, osim jezika. Kulturno, tradicijski, religijski, pa i po mentalitetu ovi narodi se toliko razlikuju, da im jednostavno nije mesto u istoj državi. Zanimljivo je da su Poljaci i Česi mnogo sličniji međusobno, nego Hrvati i Srbi, ali ih niko nije strpao u jednu državu, već su (još 1918.g) stvorene dve države (Poljska i Čehoslovačka). Zašto su baš nas "usrećili" sa Hrvatima i Slovencima, drugo je pitanje.

Da se vratim na Kadijevića, čovek i dalje govori o "uticaju spoljnih faktora", iako svi znamo da se Jugoslavija raspala iznutra, kriza u Jugoslaviji počela je još sredinom 80-ih, kad su prvo Slovenci počeli da javno govore o svim nedostacima i manama tadašnjeg režima, pogotovo su se okomili na idolopoklonički kult ličnosti (Tito) i JNA (list Mladina).

Žalosno je da sve što je Mladina pisala o JNA (nesposobna, karijeristička organizacija gde se napredovalo po nacionalnom ključu, a ne po individualnim kvalitetima i sposobnostima oficira, pogrešna i prevaziđena ideologija JNA bazirana na negovanju kulta ličnosti itd.). Sve to se pokazalo početkom 90-ih. I nesposobnost, i ne odustajanje od socijalizma i "bratstva-jedinstva", ne shvatanje da je berlinski zid pao itd.

Ljudi, ja se sećam Kadijevićevih i Adžićevih intervjua iz tih vremena, oni su bili izgubljeni u vremenu i prostoru. U Hrvatskoj neometano buja ustašluk, u Srbiji se veliča i propagira četništvo, a Kadijević daje čuveni intervju (novinaru M. Lazanskom) u kome priča da treba da čuvamo bratstvo i jedinstvo kao zenicu oka svoga i da ostanemo na Titovom putu???

Da zaključim, dobro je što se Jugoslavija raspala, loše je što se taj raspad odigrao na tako divljački, necivilizovani način. Pogotovo Srbi ne treba da žale za Jugoslavijom, jer gledano istorijski preskupo smo je platili u dva svetska rata, a ništa dobro dobili nismo.

 

Da ali kada je vec doslo do tog sranja koje je bilo neizbezno trebali smo terati dokle mozemo.
Ovako smo opet mi popusili...

Kako uvjek Srbi ispadnu jebena stranka,jebem li ga...

Са овим се безрезервно слажем.

Eh da je onda bio Putin na celu Rusije ili kako su se zvali SSSR-a onda bibilo malo vise drugacije. ne bi americki mabasador bio glavni za sve i da on aminuje.
pa ameri su sve isplanirali 1971. godine i kako da ne aminuju svoje zamisli.
A najvaznije je sto se sada polako dize veo sa MIloseviccevog delovanja i otkriva se da je i on mnoge stvari rdaio u saradnji sa SAD a ne samostalni kako svi kazu. I on je dobijao upuststva, izvrsavao ih na malo pogradna nacin ali je uspeo. A javno je morao da pljuje po SAd-sve je to politika .
A politika je kurva - kazu svi.

 Kadijević: SAD razbile SFRJ
U svojoj knjizi, objavljenoj u Moskvi, bivši ministar odbrane Veljko Kadijević optužuje Vašington da je bio glavni koordinator rasturanja Jugoslavije kao jedinstvene države 
 
General Veljko Kadijević na
promociji knjige u Moskvi
(Foto Tanjug)



Moskva – Nekadašnji ambasador SAD u Beogradu Voren Cimerman ostaće upamćen kao čovek koji je znatno doprineo raspadu Jugoslavije i koji je umnogome odgovoran za prolivenu krv, uveren je nekadašnji ministar odbrane SFRJ Veljko Kadijević, koji je u Moskvi predstavio svoju knjigu „Kontraudar. Moj pogled na raspad Jugoslavije”.
Kadijević je u tom izdanju objavio „stenograme pet svojih razgovora” u Beogradu sa tadašnjim američkim ambasadorom i ocenio da su „SAD, delimično zahvaljujući i ličnom doprinosu Cimermana, u potpunosti preuzele od Nemačke ulogu vođe i koordinatora raspada Jugoslavije kao jedinstvene države”. „Pogubna američka politika za Jugoslaviju nastavljena je do bombardovanja Srbije i Crne Gore i vojne okupacije”, smatra Kadijević, koji je od maja 1988. godine do januara 1992. godine bio savezni sekretar za narodnu odbranu SFRJ i načelnik Štaba vrhovne komande oružanih snaga SFRJ.

Kadijević takođe optužuje Cimermana da se starao da onemogući svaki njegov kontakt sa članovima američke administracije, pogotovo sa ministrom odbrane Dikom Čejnijem.

Cimerman je u razgovoru od 3. jula 1990. rekao da je posle izbora posetio Sloveniju i Hrvatsku (što je kritikovano u JNA), jer je „želeo da prenese poziciju svog rukovodstva novim liderima republika – da se SAD protive odvajanju i da neće podržati odvajanje tih republika”.

Američki ambasador je Kadijeviću rekao da je neophodan dijalog između „Srbije, Slovenije, Hrvatske i tako dalje”, a da bi, u slučaju da se „iz Jugoslavije isključe Slovenija, Makedonija, delimično Crna Gora, a ostane Hrvatska, BiH i Srbija”, to „bila tragedija za južnu Evropu i Jugoslaviju”.

Kadijević je upozorio tada Cimermana da se u Hrvatskoj nalazi „četvrtina Srba”, a u Srbiji „četvrtina Hrvata i drugih naroda” i da to može postati razlog za građanski rat. Na tom susretu razgovarano je i o pozicijama kongresmena Džozefa Diogardija i Toma Lantoša o Kosovu i Metohiji. „Želim da znate da se moje rukovodstvo ne slaže sa takvim gledištem. Oni govore: Kosovo republika. To nije naša pozicija. Mi smatramo da Jugosloveni sami među sobom treba da se dogovore kakav ustavni sporazum treba da bude za Kosovo. Nas interesuju ljudska prava i prava manjina”, rekao je američki diplomata Kadijeviću.

Na sledećem sastanku posle tri meseca ( 3. oktobra 1990), Cimerman se, prema Kadijevićevoj tvrdnji, složio sa njim da nisu u Evropi i na Zapadu u celini svi zainteresovani za jedinstvenu Jugoslaviju. Razgovor od 6. januara 1991. bavio se „Vensovim planom”. Nakon što je američki ambasador zahvalio „srpskom rukovodstvu i JNA i njenom rukovodstvu za plan koji je izrađen zajedno sa Vensom” i rekao da ga Vašington potpuno podržava, Kadijević je izneo stav da za Jugoslaviju postoje dva puta: prvi, kojim je krenula Evropska unija i kojim „nažalost, upravlja Nemačka”, a koji znači neizbežno krvoproliće, i drugi – put izaslanika generalnog sekretara UN Sajrusa Vensa, čiji je ključ uspostavljanje mira u Hrvatskoj.

Kadijević je istakao da je potrebno zaustaviti rat u Hrvatskoj da se ne bi preneo u BiH, a Cimerman je izrazio zabrinutost zbog izjava predstavnika Srba, „na primer Radovana Karadžića” da priznanje BiH može dovesti do rata. Kadijević u razgovoru od 11. aprila 1991. uviđa da su „SAD, delimično zahvaljujući i ličnom doprinosu Cimermana, preuzele u potpunosti ulogu Nemačke kao vođe i koordinatora raspada Jugoslavije kao jedinstvene države”.

Cimerman je kao prvo naveo da SAD čvrsto veruju da se „jugoslovenski problemi ne mogu rešiti uz pomoć sile”. „Očuvanje jedinstva Jugoslavije nasilnim putem u svakom slučaju pokrenuće zemlju ka građanskom ratu”, rekao je on i dodao da rukovodstvo SAD podržava „legalnu i ustavnu ulogu Predsedništva SFRJ i SIV” i „rukovodstva republika”, a da „neće podržati vladu uspostavljenu nelegalnim putem”.

Već tada je, uvređen, Kadijević rekao Cimermanu da SAD nisu sprečavale da koncepcija koja je dovela do raspada Jugoslavije ne dominira i da je Cimerman suštinski uticao da se ona u praksi sprovodi. „Krivim Vas i sve koji gledaju sa strane kako Vi uzimate sebi previše prava da ocenjujete šta je dobro, a šta nedovoljno dobro”, rekao je general, pozivajući SAD da kada „osuđuju nasilje, treba da osuđuju zaista nasilje, a ne one koji žele da ga zaustave”.

Posle toga Kadijević i Cimerman sreli su se još 13. jula 1991. godine, kada je, prema tvrdnji jugoslovenskog generala, američki diplomata „otvoreno stao u službu politike raspada Jugoslavije u skladu sa nemačkom koncepcijom”, a Kadijević otvoreno rekao šta misli i o njemu i o politici SAD.

„Zašto Vi, gospodine ambasadore, kada ste toliko objektivni, niste reagovali kada su Slovenija i Hrvatska počele da stvaraju svoje armije i naoružavaju ih? Zašto vaše rukovodstvo po Vašim instrukcijama nije nikako reagovalo”, upitao je Kadijević.

Cimerman je rekao da je ambasada prenela da je JNA u Sloveniji štitila granice, a da je prva silu primenila slovenačka strana, međutim da je „general (Blagoje) Adžić u svom 20-minutnom govoru objektivno srušio dobru osnovu na kojoj se bazira poverenje u JNA”, kao i da „američko rukovodstvo nema uticaj” na izveštavanje Bi-Bi- Sija i Si-En-Ena.

Cimerman je rekao da je „na beogradskoj televiziji video” koliko ima organizovanih vojnih formacija u različitim delovima zemlje koje se bore protiv Jugoslavije, a Kadijević je izneo podatke o broju međunacionalnih sukoba, uglavnom među Srbima i Hrvatima, i da je te godine u njima poginulo 298, a ranjene 472 osobe i da je, da bi se suprotstavila sili od 200.000 vojnika pre svega u Hrvatskoj ali i na Kosovu, Sandžaku i Bosni, JNA mobilisala oko 70.000 ljudi.

O Cimermanovom licemerju i lošoj ulozi, prema tvrdnji Kadijevića, svedoči i pismo koje mu je uputio u martu te godine, kada je podneo ostavku na mesto saveznog sekretara, i u kojem navodi da mu je „veoma drago što je uspostavio lične odnose i saradnju” sa Kadijevićem i da se „često seti upozorenja koja mu je davao u vezi sa jugoslovenskom krizom”. „To i mnoge druge vaše analize veoma su mi pomogle u oceni i shvatanju jugoslovenske situacije”, napisao je tada Cimerman u pismu, čiji faksimil je objavio Kadijević u svojoj novoj knjizi predstavljenoj u Moskvi.

Tanjug

-----------------------------------------------------------

Mesić i Marković hteli da svrgnu Tuđmana i Miloševića

Moskva - Aktuelni predsednik Hrvatske i bivši predsednik Predsedništva SFRJ Stipe Mesić i nekadašnji predsednik savezne vlade Ante Marković nameravali su da uz pomoć armije svrgnu predsednike Hrvatske i Srbije, Franju Tuđmana i Slobodana Miloševića, tvrdi u svojoj knjizi „Kontraudar. Moj pogled na raspad Jugoslavije” bivši ministar odbrane Veljko Kadijević.

Mesić je „hteo da preko tadašnjeg predsednika Saveznog izvršnog veća Ante Markovića uvuče mene i armiju u svrgavanje Tuđmana, koji je, po njegovom mišljenju, bio apsolutista, i da na čelo Hrvatske postavi sebe”.

„Mislim da ne treba posebno objašnjavati, znajući aktivnosti JNA i moju poziciju, zašto je taj pokušaj Markovića ostao bez rezultata”, piše bivši savezni sekretar za narodnu odbranu, tvrdeći da je Marković u maju 1991. u Karađorđevu pokušao da ga ubedi da će „ako svrgnemo Miloševića i Tuđmana, svi problemi u Jugoslaviji biti rešeni”.

Tanjug

Ja tom imoćaninu ne bih verovala ni da golom guzicom sedne na šporet. Samo pokušava da se opere da ne bi odgovarao za pokretanje besmislenih akcija i kočenje smislenih. Ili kako reče Njegoš:
Spušćavah se ja na vaše uže.
Umalo se uže ne pretrže.
Od tada smo viši prijatelji.
U glavu mi pamet ućeraste

generalstab kao da nije ni postojao u to vreme. A KAdijevic sa ove distance vremenske moze da se Prose*ava kako hoce a ispao je najveci ku*Ton.
da je stvarno hteo da se nesto uradi bar bi zastitio vojsku u Sloveniji ane da TO Slovenije s akukama i motikama protera JNA. A sve ostalo je poznato.
Zato bi mu bilo da manje prica a da je vise onda radio.
kada je toliko  " cist i nevina u celoj situaciji" zasto nije ostao u Srbiji ili gde nego se ko zec sakrio i pise pesme po Rusiji.
izgleda da Rusija polako daje nase "najvece pesnike i knjizevnike" iz 1990. godine  akoji su svoj "talenat" "tkrili" tek sada pokusavajuci da ga naplate.