Radoš Bajić: Ravna gora će promeniti Srbiju

Dosta smo žmurili. Pre sedamdeset godina u Srbiji je brat na brata povukao oroz od puške i potegao nož. Stradali smo kao narod. Moramo da otvorimo oči, skinemo kataraktu i vidimo jasno šta nam se to tada desilo. Jer, još sluđeni tumaramo i ne pronalazimo put. Nismo izvukli pouke te velike tragedije.

Tako Radoš Bajić, srpski glumac, scenarista i režiser, ekskluzivno za „Novosti“, najavljuje početak snimanja produkcijski najveće igrane serije RTS.

Radi se o dramskoj trilogiji „1941-1945“ o srpskoj kataklizmi tokom Drugog svetskog rata, čiji će prvi serijal „Ravna gora“ imati 15 epizoda po sat vremena, a koji će u produkciji RTS i „Kontrast studija“ početi da se snima 24. jula na mokrogorskoj Šarganskoj osmici.

- Posle tri i po godine rada na scenariju i temeljnog istraživanja, prvi put će iz istorijski tačnog i objektivnog ugla biti ispričana priča o tragici srpskog naroda 1941. godine, ali i o protagonistima velike tragedije, pukovniku Mihailoviću, Titu, Nediću i ostalima. Bez ideoloških predrasuda, bez ambicije i namere da stvaramo nove podele, da ravnogorce pretvaramo u anđele, a partizane da demonizujemo i kaljamo im ordenje i slavu, prvi put će biti prikazana istina, bespuće i nacionalni sunovrat srpskog naroda - zaneseno priča Radoš, u beogradskom studiju gde se priprema za prvu klapu.

* Posle serije „Selo gori, a baba se češlja“ i rehabilitacije srpskog seljaka kraj Morave, napisali ste scenario i spremate režiju velike ratne drame. Šta je suštinska ideja vaše nove misije?

- Ovo je projekat koji ima ogromnu društvenu odgovornost, a nastaje po ideji RTS i na predlog Aleksandra Tijanića, koji mi je poverio pretešku ulogu da budem autor. Uveren sam da Srbija više neće biti ista posle serije „Ravna gora“. Progovorićemo o užasnom vremenu na jedan potpuno drugačiji način. Ovo nije ideološki pamflet niti nam je pretenzija da presuđujemo. Biće to priča o Srbima kao stradalničkom narodu i jezivom bratoubilačkom ratu čije posledice i danas osećamo. Užasne podele i duboke ideološke razlike traju do današnjih dana i razaraju nam društvo. Korene sadašnjih nedaća moramo naći i u zlu koje nam se desilo za vreme Drugog svetskog rata.

* Koliko je politički raspolućena Srbija uopšte sazrela za novu verziju istine o Draži i Titu i za suočavanje sa tragičnim događajima iz Drugog svetskog rata? Zar nam nije dosta aktuelnih kontroverzi?

- Osetljivo je i, što bi moji seljaci rekli, veoma pipavo otvarati ponovo ovu prašnjavu knjigu naše tragedije. Ali naš je zadatak da shvatimo šta nam se desilo, da se zagledamo jedni drugima u oči i tako možda lakše izađemo iz ove konfuzije. Sluđeni smo i dezorijentisani, a slepo verujemo da nas mogu izbaviti plitka pamet, fraze, političke kampanje i nakaradne koalicije koje nas vode u nove i dublje podele. Ne. Samo ako se pomirimo, moći ćemo napred.

* Zar ne strahujete da će grebanje po bolnoj prošlosti samo probuditi nove podele i dublje iskopati srpske ideološke rovove?

- Još nismo ni počeli da radimo na seriji „Ravna gora“, a SUBNOR je protestno pisao direktoru RTS tvrdeći da je istina jednom zasvagda rečena i osporavajući nam pravo da se uopšte bavimo ovom temom. Tada mi je ponovo bilo jasno da moramo uraditi seriju, da bratoubilački rat između Srba jednom zauvek mora da prestane. Četnici i partizani konačno moraju da polože oružje. Uz sve poštovanje našim dedovima i očevima, ma na kojoj strani oni bili - mi to dugujemo našoj deci. Moramo da izađemo iz rovova i višedecenijskih zabluda. Sa velikim poštovanjem ću uputiti zvaničan poziv delegaciji SUBNOR-a da prisustvuje snimanju pojedinih scena. Moj posao nije da skrnavim revolucionarne tekovine NOB-a i krv koju su komunisti prolili protiv fašista. Istovremeno sam veoma uzbuđen što mi je pripala čast da kroz igranu seriju u mediju filma i televizije prvi progovorim o najvećoj nacionalnoj nepravdi koja je učinjena patriotskom pokretu srpskog naroda na čijem čelu je bio đeneral Mihailović. Neka mi bude dozvoljeno da citiram Bibliju - i da kažem: mir braćo!

* Da li je i to paradigma srpskih preokreta i ideoloških akrobacija koje vidimo na političkoj sceni, da vi koji ste se proslavili kao partizan na filmu sada snimate o Draži Mihailoviću?

- Godinama sebi ne mogu da objasnim zašto je brat na brata potegao pištolj i nož i zašto je Žikica Jovanović Španac opalio dva kuršuma u jednog Bogdana 7. jula u Beloj Crkvi. Ali mogu da shvatim zanos komunističkog sna i njihovog tadašnjeg iskrenog verovanja da je negde na istoku rođeno društvo socijalne pravde i jednakosti kome treba da teži čovečanstvo. Pa i da se za to da život. Proslavio sam se kao Dalibor iz „Partizanske eskadrile“, nosilac sam zlatne značke RVO PVO, rukovao sam se sa drugom Titom u Puli 1975. godine, ali mi je istina najvažnija.

* Zar istinu ne pišu pobednici? Zašto nam treba povratak u prošlost kad često deluje da ne razumemo najbolje ni sadašnjost?

- Mi smo 70 godina slušali samo jednu, falsifikovanu verziju rata, koju su nam servirali pobednici. Mora se čuti priča i o patriotskom, slobodarskom srpskom narodu koji je ginuo na Solunskom frontu sa vojvodom Mišićem. O Srbima koji su kad je 1941. Hitler udario rešili da ne padnu Nemcima u ruke, da ne izađu iz šuma i ne siđu sa brda, da se ne predaju, da ne polože oružje. To je priča sa pijetetom o pukovniku jugoslovenske kraljeve vojske Dragoljubu Mihailoviću i grupi oficira i rodoljuba koji su u Struganiku, u kući vojvode Mišića, u proleće 1941. doneli odluku da se brane i da se popnu na Ravnu goru.

* Koliko projekti kao što je „Ravna gora“ zavise od dnevne politike i promene vlasti u Srbiji?

- „Ravna gora“ nije nikakav privatluk Radoša Bajića. Po temi koju obrađuje ona ima sve nacionalne atribute i mora imati podršku države. Pre nego što sam krenuo u sve ovo u svojstvu autora, razgovarao sam sa svim relevantnim pojednicima, intelektualcima, kao i političarima vlasti i opozicije: sa Tadićem, Nikolićem, Dačićem... Od svih sam dobio punu moralnu i verbalnu podršku, na čemu sam im zahvalan. Iza ove ideje stali su velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve, kao i visoki zvaničnici SANU.

* Ide li vam u prilog ova simbolična kohabitacija između nekadašnjeg četničkog pristalice Tomislava Nikolića na čelu države i Ivice Dačića, kao naslednika komunističkih i socijalističkih tekovina?

- Osnovna ideja mi je da prihvatimo sve razlike, što se uklapa i u naše nove kohabitacije. Moramo da prestanemo a priori i bez razloga da prepoznajemo neprijatelje u nama samima. I ako različito mislimo, moramo da se poštujemo. Nema nam napretka dok ne shvatimo: ovo je naša kuća, naše dvorište, tu su nam deca, izvori, reke, oranice. Ničiji interes ne može nam biti važniji od našeg. Dakle, kao kod najboljeg domaćina naša vrata će biti širom otvorena za sve dobronamernike, pa i za predsednika Srbije i budućeg premijera.

* Uticaj velikih sila na istorijsko ishodište Mihailovića i Tita je neporeciv? Zašto još ne uspevamo da odolimo velikim moćnicima pa svaki dan čitamo kako nam vlast kroje Amerikanci ili Rusi?

- Nešto smo skrivili pa nas je Bog namestio tu gde smo. Na raskrsnici svakome. Svakih nekoliko decenija nam iznova ruše crkve, razgrađuju plotove, gaze mlade vinograde i čupaju kukuruz koji je tek nikao. Ono što se desilo 1941. ponovilo se i devedesetih. I danas nam serviraju zahteve koje moramo da ispunjavamo. Nismo još našli rešenje i dostojanstveno mesto u učionici. Čekam dan da bar jedna stolica u tom razredu bude naša i da kažemo: E, ovo smo mi - Srbi! Da mirno sedimo, da nam niko ne gura laktove u rebra i ne šutira u zadnjicu.

* Koliko je Srbija raspeta u dilemi EU ili Istok? Možemo li smoći snage da kažemo: „Ni Neva ni Temza nego Morava i Drina“?

- Globalna strateška politika promenila se na našu štetu. Sad se još teže opiremo kad veliki igrači ne zauzimaju planetu samo bombama i kuršumima nego na daljinu, softverski, suptilnom, zakulisnom diplomatijom, ciničnim pritiscima i ekonomskim ucenama. Nažalost, još nam stranci govore gde da u kući stavimo krevet, a gde komodu. Uvek se pitam zašto naši susedi imaju bolju komunikaciju sa svetom nego mi? Šta je u pitanju? Bolje se češljaju? Koji je to oblik naklonosti koji svet ima prema kosovskim Albancima, koji šta god da urade dobiju podršku? Čak i kad ruše i skrnave naše svetinje i crkve. Gledali smo kako posle „Oluje“ 250.000 jadnih Srba stiže na traktorima u Srbiju. I to nije nikad bio genocid? Ne razumem!

* Prvi scenario vam je bio za film „Na putu za Katangu“ Žike Pavlovića. Na kom smo sad putu kad je sirotinja iz „crnog talasa“ još crnja, a srednji sloj uništen?

- Često mi sve pomalo liči na onu - kako vetar duva. Još nismo rekli narodu šta je naš iskreni cilj, gde smo se uputili: na istok ili na zapad. Još nije postignut nacionalni dogovor kojim putem treba da krenemo. Poučeni istorijom, nisam siguran da bi ona narodna - da umiljato jagnje dve majke sisa - mogla danas da nam bude najbolja vodilja.

Bjela Tito, Glogovac Drža

Bajić nam otkriva da će Dragoljuba Mihailovića igrati Nebojša Glogovac, a lik Josiipa Broza Tita ovekovečiće Dragan Bjelogrlić. Uz njih dvojicu, u projektu učestvuje glumačka postava od preko 200 glumaca.

Uz Dražu i Tita u seriji će se pojaviti i sve najvažnije ličnosti tog vremena: kralj Petar Drugi, Dušan Simović, Slobodan Penezić Krcun, Žikica Jovanović Španac, Dimitrije Ljotić, Milan Nedić, Slobodan Jovanović, Tempo, Koča Popović, Sreten Žujović, Aca Mišić, Miodrag Palošević, Kosta Pećanac i mnogi drugi.

Emitovanje će početi u novembru 2013. godine na RTS. To je samo prvi deo ratne trilogije „1941-1945“.

Izvor: Novosti

 

jedva cekam ..

Rados zna sta radi

Malo je kasno za neko prekrajanje istorije ali je OK da neko prikaze i drugu stranu osim one pobednicke koja je napisala istoriju kako njoj odgovara.

Interesantno da su uopste odobrili nesto ovako, ali ova tema je daleko od nekog tabua pa vise nikome i ne smeta da se i Cetnici prikazu kao druga oslobodilacka strana.

Radoš zna da režira... Druga je stvar što je od "Sela" napravio polusranje, početak je obećavao...

Mada, voleo bih da ovaj projekat isprati Old-school fotografija

selo gori sa partizanima 

Bajić počeo snimanje "Ravne Gore"

Snimanje televizijske serije "Ravna Gora" scenariste i reditelja Radoša Bajića počelo je danas na pruzi Šarganska osmica, a emitovanje je u planu za kraj 2013. godine.

To će biti prvi deo dramske trilogije "1941-1945", najavili su producenti projekta koji se realizuje u saradnji Radio televizije Srbije i Kontrast studija.

Bajić je izjavio da je "na početku snimanja prvih kadrova velikog, društveno odgovornog i produkcijiski veoma komplikovanog projekta svestan ogromne odgovornosti". On je precizirao da "serija obrađuje najosetljiviji period tragične srpske istorije i građanski međusrpski rat u periodu 1941-1945. godine.

"Odlučio sam da, sa najvećim pijetetom prema ogromnim žrtvama bratoubilaštva, ma sa koje strane one bile, ispričam primarno priču o srpskom narodu koji trpi posledice tragičnih istorijskih podela. Ne želimo da se opredeljujemo niti da presuđujemo - ispričaćemo priču u kojoj smo svi izgubili... Ne ponovila se", istakao je Bajić.

On je dodao da ova serija nije dokumentarna te-ve feljtonistika koja ima za cilj da se bavi istorijskim činjenicama, da ih senzacionalistički otkriva i saopštava nove istine.

"Ravna Gora", prema njegovim rečima, "prevashodno je igrani program rađen na osnovu istorijskih događaja, koji će u značajnoj meri progovoriti o nečemu što je do skora bilo nezamislivo, pored partizanskog i o ravnogorskom pokretu, pored Josipa Broza i o velikomučeniku pukovniku Mihailoviću..."

Serijal "Ravna Gora" imaće 15 jednočasovnih epizoda, a prvih osam biće snimano do decembra na lokalitetima Tare, sliva Drine, Gledićkih planina, Rudnika, Šumadije, Srema, u Kragujevcu i okolini, u Beogradu, Zemunu i na područiju Ðerdapa i Timočke krajine.

Preostalih sedam epizoda uslediće na proleće 2013., a emitovanje će premijerno početi krajem novembra iste godine, na prvom programu RTS-a. Cela trilogija govori o dešavanjima u Srbiji u periodu Drugog svetskog rata, a prvi ciklus "Ravna Gora" bavi događajima u proleće 1941. godine.

Prema scenariju, u središtu je narod, a od istorijskih ličnosti protagonisti su Dušan Simović, Bora Mirković, Slobodan Jovanović, Kralj Petar II, pukovnik Dragoljub Mihailović, Josip Broz Tito, Milan Nedić, Kosta Pećanac, Krcun, Ranković, Ivan Ribar...

U seriji će igrati više od 200 glumaca, među kojima su Nebojša Glogovac (Mihailović), Dragan Bjelogrlić (Tito), Lazar Ristovski, Radko Polič, Rale Milenković, Milorad Mandić, Mirko Babić, Boda Ninković, Nenad Jezdić, Petre Arsovski, Nenad Okanović, Olga Odanović, Ljiljana Stjepanović, Jelena Ivanišević...

Direktor fotografije je Predrag Jočić, kostimograf Vesna Teodosić, scenograf Dragan Mićanović, masker Dušica Vuksanović, izvršni producent je Jelena Bajić Jočić, a direktor serije Nedeljko Bajić.

Izvor: B92

Da Boze da ovo bude uradjeno kako treba.

Оће син Драган опет да зауставља возове (тенкове) снагом ума? 

"Ravna gora" stigla u Mali Zvornik

Snimanje televizijske serije "Ravna gora" nastavljeno je u Malom Zvorniku, u autentičnom prostoru gde su se odigrali događaji u proleće 1941. godine. Trilogija "1941-1945", koprodukcija RTS-a i "Kontrast studija", prati dešavanja u Srbiji tokom Drugog svetskog rata.

Poslednja sednica Vlade Kraljevine Jugoslavije, aprila 1941. godine. Po scenariju i u režiji Radoša Bajića, u autentičnom ambijentu tajnog skloništa Kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića nastavlja se snimanje prvog dela trilogije "1941-1945", serije Ravna gora.

Prema rečima glumca Irfana Mensura, koji tumači lik Vlatka Mačeka, snimanje u takvom ambijentu je inspirativno i oni koji ga vide prvi put potpuno su fascinirani.

U projektu učestvuje više od 200 glumaca. Među njima, i oni sa prostora bivše Jugoslavije.

"Radujem se prvo da sam ponovo sa svojim starim prijateljima. Tu je Laza Ristovski, Radoš (Bajić) i još neki ljudi", rekao je Petar Arsovski, makedonski glumac koji tumači lik Dušana Somovića.

Osim teškoća u produkcijski komplikovanoj TV seriji, otežavajuća okolnost je i temperaturna razlika: 35 napolju, a 14 stepeni u podzemnom gradu.

Za najmlađeg glumca, poseban izazov tumačenje lika Kralja Petra Drugog Karađorđevića.

"Pripremao sam se malo čitajući, malo razgovarajući sa Radošem i još nekim ljudima. Zaista uživam u radu sa svim ovim ljudima", rekao je mladi Đorđe Živadinović.

Prvi put posle Drugog svetskog rata ekipa koju predvodi Radoš Bajić s poštovanjem, odgovornošću i velikom energijom otvara temu nacionalnog pomirenja.

Prema Bajićevim rečima, želja autorskog tima je da se posle 70 godina bez ideoloških zabrana i pritisaka progovori.

"U jednom autorskom smislu, pa ako hoćete i u umetničkom tumačenju naše prošlosti, koje se temelji na istorijskim faktima, treba da progovorimo o tom vremenu", zaključio je scenarista i reditelj serijala Ravna gora.

Narednih dana, snimanje se nastavlja u priobalju Drine.

Izvor: RTS

Ovo bi mogla da bude odlicna serija