Uh lep je Mali Zvornik 

Radoš Bajić: Prete mi zbog "Ravne Gore"

Imam ogromne i užasne traume zbog serije čiji nijedan kadar, a kamoli scenu i sekvencu niko nije video. Primam čak i pretnje - otkriva za “Blic” Radoš Bajić, scenarista i reditelj serije “Ravna Gora” koja se snima tek nekoliko dana, a već je podigla veliku prašinu.



Ko vam preti, četnici ili partizani?

 - Mogu da pretpostavim, ali ne mogu da vam kažem. Pretnje glase ovako: “Vodi računa šta radiš”, “Znamo gde živiš” ili “Radoše Bajiću, zagriz’o si mnogo, vodi računa da ti ne zastane u grlu i da se ne ugušiš”...

Jeste li prijavili to policiji?

 - Nisam. Kome da prijavljujem? Šta da prijavljujem? Šta, treba neko da me čuva i prati?! Pa ja moram biti čovek koji je spreman i kadar da zarad slobode i pravde stane na crtu i bavi se svojim poslom. Ja sam slobodan čovek u svojoj zemlji, čovek koji radi svoj posao, jedini koji znam. Braniću se sam - istinom. Verujem da će, ako bude dotle došlo, da me zaštiti moja država.


Šta je toliko opasno u vašoj seriji?
   
- Možda to što želimo da kažemo da je u Srbiji došlo vreme potpune slobode. Ovo nažalost još nije vreme blagostanja, radosti i napretka, jer smo siromašna zemlja u velikim problemima, jer nas rastaču sa svih strana, jer smo namešteni na takvom mestu da svi hoće da pređu preko naših kukuruza, vinograda i bašta... Ali želim da verujem da živim u zemlji u kojoj mogu slobodno - odgovorno pritom - tumačiti sadašnjost i sanjati o budućnosti, ali i ozbiljno i analitički sagledavati prošlost.

Zbog čega se ti koji vam prete osećaju ugroženo?

 - Zato što žele status kvo. Osećaju se ugroženim zbog toga što je ovo skidanje katarakte s očiju srpskog naroda. A naš narod ne može da krene u budućnost ukoliko na ispravan način ne shvati sopstvenu prošlost. Tako ćemo više poštovati i sebe i one s kojima živimo vekovima. Mene gnusno napadaju ljudi koji tvrde da su svoj život posvetili borbi protiv fašizma, a pritom načinom na koji me pljuju pokazuju da su zapravo sledbenici najgroznijih fašističkih metoda i fašističkog mišljenja koje negira pravo na različitost, toleranciju i drugačije mišljenje. Šta bi hteli? Da ono što su oni davno zapisali i danas važi?! Da niko nikada ne sme da zucne da je postojala i druga strana medalje, da njihova istina nikada ne podlegne kritičkom sudu sa relevantne istorijske distance? Decenijama su uživali u privilegijama na grbači ovog naroda, a neistomišljenike slali na Goli otok i u Zabelu.

Šta konkretno vama zameraju?

 - Nemaju šta. Ja sam seljački sin, i dan danas imam tri i po hektara zemlje od mog dede. Moj pradeda Obren Bajić je poginuo na odbrani Beograda 1915, imao je 24 godine. Niko iz moje familije nije bio ni partizan ni četnik - bili su samo seljaci koji su vekovima obrađivali zemlju i državi plaćali porez. Ja nemam razloga ni za koga da navijam, a nisam ni strani plaćenik. Potpuno sam čist, kao novorođenče i ako misle da će da me uplaše - grdno se varaju!

Izvor: Blic

Snimanje “Ravne Gore”: Tragedija jednog naroda

Šumadijsko selo Borač vrvi od žamora komunista s jedne i pristalica crkve s druge strane... Istorija se, na sreću, ne ponavlja, već je, inače mirni Borač osvojila ekipa serije „Ravna gora“ koju scenarista i reditelj Radoš Bajić opisuje kao surovu dramu o tragediji jednog naroda.

U sceni koja treba da prikaže vrenja u Jugoslaviji aprila 1941. godine, najglasniji je učitelj Živadin (Igor Đorđević). Stojeći na drvima u školskom dvorištu, agituje za komunizam dok ga pedesetak okupljenih seljana pažljivo sluša.

- Sav taj buržoaski ološ koji se godinama tovio na leđima naroda treba zbaciti - potpiruje vatru među okupljenima. - Ali, nemojte brinuti, tu je junački Sovjetski Savez, tu je bratska Rusija koja će zaštititi Jugoslaviju. Niko u svetu danas nema tako moćnu vojnu silu koja može da se suprotstavi Hitleru. Samo komunisti i Sovjetska Rusija predvođena velikim vođom, drugom Staljinom, mogu nama da donesu izbavljenje i spas.

- Nas može spasiti samo Bog, a ne anarhisti koji su streljali svog cara - uzvraća mu pop, ali učitelj ne posustaje:

- Pope, ti ne razumeš, tvoje je da sahranjuješ i da krštavaš.

Žamor među seljanima pretvorio se u koškanje, a kada je vika postala nesnosna, „stop“ Radoša Bajića vratio je okupljene u realnost. Za statiste koji su se uživeli u uloge podeljenih seljana imao je jednu zamerku:

- Odlični ste, samo negodovanje treba da bude manje bučno. Nije bitno šta mi sada mislimo, 1941. udarila je sila na državu, a ljudi nisu znali odakle će spas da dođe. Znači, negodovanje da bude kao kad prozuji pčela, samo žamor.

Tako je i bilo kada su se kamere, posle kratke pauze u kojoj su se strasti stišale, ponovo uključile. Najsrećniji zbog „kupljene“ scene bio je Igor Đorđević koji je na 30 stepeni bio u kaputu ispod kog je imao košulju i vuneni prsluk. Uz sve to, umalo je ostao bez glasa.

- Nadglasavao sam se sa glasnim seljanima što je teško, ali školovao sam se i za to - kroz osmeh priča Igor, mokar od znoja. - Super je što sam radio sa statistima, jer se tako unosi dokumentarizam u priču. Pogotovo zato što su se uživeli u uloge.

Da će „Ravna gora“ biti neponovljiva siguran je reditelj i scenarista koji naglašava da u snimanje sage o međusrpskom ratu nije ušao kako bi nadmašio popularnost serije „Selo gori a baba se češlja“.

- Reč je o potpuno različitim žanrovima. „Selo“ je kao laki vegetarijanski obrok ili dijetalni ručak sa ribom, a „Ravna gora“ je masna trpeza. „Selo“ je elegična saga o moravskom srpskom selu sa elementima drame i komedije i u svom žanru je neponovljivo. Ali, „Ravna gora“ je ogromna priča, duboka, snažna. Upustili smo se u temu koja skida kataraktu sa očiju srpskog naroda koji neće krenuti napred dok četnici i partizani ne polože oružje.

Veseli Šumadinci

Među pedesetak statista koji su se našli u Boraču, dvojica su prikupila hrabrost da na kraju snimanja priđu Bajiću i poklone mu monografiju „Emir Kusturica end No smoking orkestra“:

- Mi smo iz udruženja penzionera „Veseli Šumadinac“. Oduševljeni smo vama i vašim ponašanjem i pozivamo vas da dođete da se družimo na skupu penzionera koji organizujemo svakog utorka od 19 časova. Malo smo se ustručavali da vam priđemo, ali sad vidimo da smo prišli običnom, narodnom, čoveku - u dahu su ispričali penzioneri.

Superprodukcija

Kroz seriju, najavljenu kao najveći produkcioni projekat u istoriji srpske televizije, proći će 250 glumaca, među kojima i Dragan Bjelogrlić (Tito) i Nebojša Glogovac (Draža Mihailović). Tehnički deo ekipe broji 75 članova, a slika će, kaže direktor fotografije Predrag Jočić, pomeriti standarde. - Snimamo sa najboljom digitalnom kamerom na svetu, pa je slika u rangu sa filmskom, po kvalitetu. Ovo će biti prva serija u Srbiji snimana kamerom koju inače koriste najskuplje produkcije u Holivudu - otkriva Jočić.

Izvor: Novosti

'Ravna gora' šumadijska priča

Posle snimanja na Tari i u Podrimlju, ekipa koja stvara veliku televizijsku epopeju, TV seriju „Ravna gora", predvođena scenaristom i rediteljem Radošem Bajićem, preselila se u centar Šumadije, u grad Kragujevac, gde će boraviti naredna dva meseca.

- Kragujevac je ponovo u središtu naše nove produkcije koja je po opsegu i po produkcijskom zahvatu veća od „Sela gori" i filma „Led", koji smo takođe radili ovde - ističe Nedeljko Bajić, direktor projekta i tumač jedne od velikih uloga u seriji u produkciji RTS i Kontrast studija.

- U situaciji smo da jedan od najvažnijih, najambicioznijh i društveno najodgovornijih projekta ove vrste radimo u najteže i najgore vreme koje obeležava teška ekonomska kriza. Sa skromnim budžetom koji imamo, uz pomoć naših prijatelja, među kojima je ponovo na prvom mestu grad Kragujevac, verujemo da ćemo uspeti da napravimo respektabilan program, koji će unaprediti standarde naše televizijske produkcije - kaže direktor.

Podrška Kragujevca

Brojna ekipa koju čini preko 80 stalnih filmskih radnika, kao i priznatih glumaca iz Srbije i bivše Jugoslavije, pojačana gotovo celokupnim ansamblom pozorišta „Joakim Vujić" iz Kragujevca, snima na lokalitetima planine Rudnik, Gledićkih planina, Adžinih livada, Borača i prelepih šumadijskih sela Botunje, Grbice, Stragari, Ljubičevac...

- Na koju god stranu da kreneš iz Kragujevca, globalna prirodna osobenost pejzaža, geografije i predela je raznolika i drugačija. Ambijenti i vizure za snimanje su fenomenalni, tako da ćemo imati izvanrednu raznolikost i kolorit u scenografiji i slici serije - kaže direktor fotografije Predrag Jočić, koji se u seriji „Selo gori" proslavio odslikavajući Srbiju na neponovljiv način.

- „Ravna gora" je izazov za sve nas i verujem da ćemo u svakom pogledu nadmašiti sebe. Veoma sam zahvalan gradu Kragujevcu i gradonačelniku Veroljubu Stevanoviću što su u ovom teškom vremenu podržali i znatno pomogli ovaj projekat, koji po svojim atributima ima nacionalni značaj - ističe između dve klape na snimanju autor Radoš Bajić.

- Ovde sam imao odlične uslove snimajući „Selo gori" skoro tri godine, ovde su snimljeni najznačajniji kadrovi debitantskog dela moje ćerke Jelene Bajić Jočić u filmu „Led", koji će inače imati svoju premijeru početkom oktobra i verujem da ću ovde sa svojom sjajnom ekipom snimiti na najbolji način veoma zahtevne scene koje su smeštene u 1941. godinu. Zahvalan sam divnom narodu Šumadije koji nam na svakom koraku priskače u pomoć jer zna da je naša priča posvećena njima. „Ravna gora" je apoteoza hrabrom i napaćenom srpskom narodu, koji je zaslužio da bez cenzure i represije sazna punu istinu o svojoj tragičnoj prošlosti, kako se ona nikada ne bi ponovila.

Nastavljena saradnja

Na pitanje da li ekipa serije ima pomoć od državnih organa i institucija, s obzirom na promenu vlasti u Srbiji, Bajić odgovara da bez pomoći i saradnje sa MUP-om Srbije i Ministarstvom odbrane ne bi bilo moguće realizovati jedan ovakav projekat.

- To je sasvim razumljivo jer ovo je program Javnog servisa RTS-a, a ne bilo čiji privatluk. Mi smo na početku procesa realizacije i tek će se pokazati kako će se ponašati zvanična Srbija. Radi se o projektu od prvorazrednog nacionalnog značaja, no uprkos tome rekao bih da je država na izvestan način rezervisana i da se posebno ne interesuje za nas. Hoću da verujem da je razlog tome to što ima dovoljno sopstvenih briga i problema, a ne nešto drugo. Uostalom, vreme će pokazati - kaže Bajić. 

Izvor: Press

Sličnost sa kraljem Petrom donela mi je prvu ulogu

Serija „Ravna gora“ Radoša Bajića samo što je počela da se snima, a u centru pažnje već se našao mladi glumac Đorđe Živadinović, kome je što zbog sličnosti, što zbog talenta, pripala uloga kralja Petra.

Mladić iza sebe ima jedan kratak film, ali ovo je njegova prva velika rola.
- Moj sugrađanin iz Velike Plane Ivan Vučković, takođe glumac, koji je ranije sarađivao s gospodinom Bajićem i koji će tumačiti u ovom projektu lik majora Paloševića, rekao mi je da ga podsećam na kralja Petra i da bih mogao da odem i proverim šta Radoš misli o tome.

Tako je sve počelo. S obzirom na to da je on vrlo temeljan i profesionalan, kao i cela produkcijska kuća "Kontrast", videli smo se više puta i posle izvesnog vremena javljeno mi je da sam dobio ulogu, što me je jako obradovalo - kaže dvadesetdvogodišnjak.

Ono što je zapanjujuće jeste velika fizička sličnost koju ima sa kraljem čiji lik tumači, a koju primeti svako ko pogleda fotografije.

- Do sada tu sličnost niko nije primećivao, pa ni ja. Valjda jer se o njemu nije mnogo ni pričalo, ni učilo. Ali, eto, svako u nekom trenutku otkrije nešto novo o sebi, a ja sam sada, uz pomoć pomenutih ljudi, otkrio vrlo prijatnu činjenicu, da likom i harizmom podsećam na mladog kralja - tvrdi student fakulteta Političkih nauka.

Za ulogu se spremao čitajući Gligorijevićeve knjige, feljtone, i razgovarajući sa poznavaocima istorije.

- Zamišljao sam kako bi se osećao tinejdžer u takvoj situaciji, bez obzira na kvalitetno obrazovanje i kraljevsko vaspitanje. To je jedan tragični lik dečaka zatečenog haotičnim stanjem koje je mirisalo na ogromnu nevolju. I uprkos uzvišenom držanju, on nije bio ravnodušan.

Uveren sam da je on sve razumeo, ali da nipošto nije bio spreman za ono što je ubrzo sledilo - smatra mladi glumac koji je svoje prve glumačke korake napravio na daskama koje život znače nastupajući u Plani, a sada je član AP “Branko Krsmanović” i trupe “Nešto kreARTivno” iz Beograda.
Đorđe se nada da će posle ove uloge imati priliku da nastavi da se bavi glumom.

Izvor: 24sata

Ovo je Nebojša Glogovac kao Draža Mihailović

U seriji „Ravna gora” scenariste i reditelja Radoša Bajića, Josipa Broza Tita igra Dragan Bjelogrlić, a Dragoljuba Dražu Mihailovića Nebojša Glogovac. Uprkos zabrani fotografisanja, „Blic” ekskluzivno objavljuje sliku Nebojše Glogovca u ulozi Draže Mihailovića.


Na snimanju serije „Ravna gora“: Nebojša Glogovac i Nenad Jezdić

Bjelogrlić još nije počeo snimanje, dok Glogovac uveliko snima svoje scene. Svaki put kada ga ugledaju na setu, filmska ekipa u neverici trlja oči, a žene statiskinje iz okolnih sela se u čudu krste: „Vidi ga! Pljunuti Draža!”


 Radoš Bajić je čvrsto rešio da do početka emitovanja serije ne objavljuje „Dražinu” i „Titovu” sliku. Želi da gledaocima RTS-a sledeće jeseni, kada krene serijal, priredi iznenađenje. Zbog toga nekoliko stotina statista svakodnevno pre snimanja mora da preda svoje mobilne telefone i fotoaparate.


Nakon Drugog svetskog rata generala Dražu Mihailovića je osuđen na smr i streljan. I danas se traga za grobom

Tako je i reporterka „Blica” bila zaustavljena između Adžinih Livada i Gledića i zamalo osejećena u pokušaju da ekskluzivno slika Glogovca.
   

- Sve možete snimati i uvek ste dobrodošli, osim kada snima Glogovac. Odluka autora i producenata je da na fotografije Tita i Draže, to jest Bjelogrlića i Glogovca, važi embargo do početka emitovanja, a to je novembar 2013. godine - ljubazno nam je rekla Ivona Alurac-Bajić, šef PR službe studija „Kontrast” ne znajući da se u našem fotoaparatu već nalazi Glogovčeva slika!
   

- Ne pamti se da je jedan filmsko-televizijski projekat na samom početku svog nastajanja izazvao veću medijsku pažnju i interesovanje javnosti od TV serije „Ravna gora” koja se snima na lokalitetima po celoj Srbiji. Razlog je posebno



škakljiva tema koju obrađujemo u 15 epizoda, a odnosi se na period 1941. godine i početak građanskog rata, kao i sučeljavanje dva oslobodilačka pokreta u Srbiji: partizanskog i ravnogorskog - objašnjava Radoš Bajić, scenarista, reditelj i producent.

 

On takođe ističe i da se gotovo svakodnevno vode polemike o ovoj seriji, iako niko još nije video nijedan kadar, scenu ili sekvencu iz “Ravne gore”.


 Na internetu besni svojevrsni rat između pristalica partizana i četnika, polemiše se i to kako će u seriji biti predstavljeni Tito i Draža, kako će izgledati, ko će biti prikazan simpatičnije…


 Na osnovu fotografije koju je reperterka „Blica” krišom uspela da slika vidi se da je sličnost između Glogovca i Mihailovića ogromna. Pored Glogovca na slici su Nenad Jezdić u činu majora stare jugoslovenske vojske i glumac Đorđe Erčević sa grupom vojnika statista.

Izvor: Blic

 

И да су хтели нису могли да нађу бољег глумца за лик Драже Михајловића. Једва чекам серију.

Glogovac: Draža nije bio ni nalik zločincu kakvim ga predstavljaju

Draža Mihailović je bio blag, drag, interesantan, izuzetno obrazovan, hrabar i veoma cenjen čovek. Nije ni nalik zločincu kakvim ga predstavljaju - kaže ekskluzivno za “Blic” glumac Nebojša Glogovac koji u seriji “Ravna gora” scenariste i reditelja Radoša Bajića igra vođu četničkog pokreta.

Čuveni glumac kaže da lik Draže Mihailovića gradi na osnovu istorijskih činjenica, dokumenata i podataka koja je ekipa serije temeljno tražila i našla o njemu.
 
- Lik baziramo i na pričama ljudi koji su ga poznavali, na njihovim usmenim predanjima. Naravno da sam svestan odgovornosti koju imam i prihvatam je jer je scenario na strani istine i priče koja je do sada ne samo skrivana već i prikazivana u negativnom smislu - objašnjava Glogovac.

On smatra da serija i može i treba da promeni svest naroda o događajima koji su se zbili pre 60 godina.
 
- Najveći deo onoga što smo do sada znali i učili jeste uglavnom bila propaganda pobednika. Narod ne da ne zna dovoljno, nego ne zna ništa o tome kakva je to bila vojska, kakva organizacija i šta su ti ljudi pokušavali. To je bila redovna vojska zatečena ratom. Scenario se bazira na istini. Pošten je, ne favorizuje niti veliča nijednu stranu. Govori o tome kako se okrenuo brat protiv brata. Serija pruža mogućnost da razumemo i jedne i druge. Pruža i mogućnost da se izvinimo, pomirimo i oprostimo jedni drugima jer ćemo tako lakše nastaviti dalje.
 
Scenario prati dešavanja od početka rata i rasula u vojsci koje je nastalo kada je ostala bez poglavara, mladog kralja koji je zbog lične sigurnosti sklonjen u London. Mihailović je u takvim okolnostima pokušao da obezglavljenu i rasutu vojsku organizuje u neku vrstu gerile jer je to u datim okolnostima bio jedini mogući način ratovanja protiv nacista.
 
Protiv serije “Ravna gora” protestovali su i članovi Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata.
 
- Ne znam kako neko može protestovati protiv nečega što još nije ni napravljeno ni viđeno. Stvarno ne znam koji im je osnov za protest. Verovatno im ne odgovara što su 50 godina živeli na osnovu tih nekoliko godina ratovanja i imali te boračke penzije, privilegije i razne zasluge, što zaslužene, što nezaslužene. Sada verovatno žele da odbrane tu svoju poziciju. I to je s jedne strane razumljivo, ali s druge strane treba čuti istinu - objašnjava Glogovac.

Izvor: Blic

ма откуд...тих,фин и ненаметљив човек...скоро као чарлс менсон

Izgleda da ovo mirise na jos jedan los pokusaj nase kinematografije