B92  Info  Vesti  Ekonomija 
 
Najbrži rast Srbije
14. novembar 2006. | 17:00 | Izvor: B92 
London -- Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) procenila je da će Srbija ove godine imati najveći ekonomski uspon u jugoistočnoj Evropi.

 
U najnovijem Tranzicionom izveštaju o ekonomskim kretanjima u zemljama jugoistočne Evrope, EBRD je naveo da se to odnosi na stopu ekonomskog rasta od 6,3 odsto u Srbiji. Ipak, u tom regionu beleži se ukupan pad rasta sa prošlogodišnjih 6,9 odsto na 4,7 odsto, pre svega zbog usporavanja najveće regionalne ekonomije Rumunije.

Osim Srbije, ove godine solidan privredni rast, od blizu šest odsto, ostvariće još Rumunija i Bugarska, koje bi trebalo početkom iduće godine da postanu članice Evropske unije.

Kao glavne karakteristike kretanja u regionalnoj privredi, EBRD je označio oživljavanje pojedinih industrijskih grana, prvenstveno metalskog sektora, rast izvoza, kao i jaču domaću tražnju, zahvaljujući ekspanziji kreditne aktivnosti banaka.

U odnosu na sve bivše komunističke zemlje, od centralne Evrope do centralne Azije, jugoistočna Evropa je ostvarila najveći napredak prošle godine, pre svega zbog toga što su neke zemlje dobile dodatni podstrek zbog perspektive priključenja Evropskoj uniji.

Ipak, taj region ostaje iza srednje Evrope, koja je ekonomski poslednjih godina veoma ojačala.

Jak napredak srednje Evrope

 
U godišnjem pregledu ekonomske situacije u bivšim komunističkim državama srednje Evrope, Evropska banka za obnovu i razvoj predviđa nastavak snažnog privrednog rasta i u sledećoj godini, kao i rast bruto nacionalnog proizvoda od oko šest odsto ove i naredne godine.

Prema ocenama Fajnenšel tajmsa, to bi značilo da će države srednje Evrope ove godine dostići bruto nacionalni proizvod za trećinu veći od onog iz 1989, dok balkanske zemlje tek sustižu privredni nivo na kojem su bile pre 17 godina.

Evropska banka za obnovu i razvoj predviđa da će bivše sovjetske i jugoslovenske republike ubrzo sustići srednjoevropske zemlje zbog ubrzanog privrednog rasta.

Ipak, ukazano je i na neke probleme, kao što je činjenica da povećana domaća tražnja, uz visoke cene nafte, može dovesti do jakih inflatornih pritisaka.

Ekonomisti ocenjuju da srednjoevropske države sustižu zapadnu Evropu, ali da nema mesta posustajanju i da reforme moraju da se nastave
 

znaci najebali smo 

Spajanje Delte i Agrokora
14. novembar 2006. | 12:49 -> 16:46 | Izvor: B92
Beograd -- Srpska kompanija Delta i hrvatski Agrokor objavili su početak spajanja svojih trgovinskih lanaca Delta M i Konzum.

To je ozvaničeno na konferenciji Ekonomist magazina koja je promovisala upravo regionalno povezivanje kompanija bivše Jugoslavije. Prema rečima učesnika, dok se čeka potpisivanje sporazuma o zoni slobodne trgovne Cefta, privrednici su otišli korak napred i izjasnili se da je regionalna saradnja neminovnost.

Dve "gvozdene ledi", kako ih je zvao moderator konferencije,  Ivana Veselinović iz Delte i Ljerka Puljić iz Agrokora, izjavile su da će se konačna odluka o spajanju čekati najmanje godinu dana.

U međuvremenu, treba da se proceni vrednost tih trgovinskih lanaca, da se usaglase poslovni interesi, kako bi potom postali jedna kompanija, sa jedinstvenim rukovodstvom i sedištem.

"Ceo ovaj projekat je i smišljen da bi poboljšali svoju poziciju i unapredili svoju konkurentnost i takmičili se sa velikim svetskim igračima, koji će uskoro doći i na srpsko tržište", kaže Ivana Veselinović, generalna direktorka preduzeća Delta M.

"U Hrvatskoj, gdje je već scena toliko konkurentna, stvorićemo sebi prostor za snižavanje cijena. Konkurentnost u maloprodaji znači mogućnost da konkurirate na najnižoj cijeni. Mi ćemo kroz spajanje sigurno omogućiti snižavanje cijena i na jednom i na drugom tržištu. Potrošači će prvi imati korist", kaže Ljerka Puljić, direktorka Strategije Agrokora.

Hrvatski Agrokor u Srbiji ima dva supermarketa, dok Delta nije prisutna na hrvatskom tržištu.

Komentarišući spajanje dva najveća trgovinska lanca u ovom regionu, stručnjaci kažu da  je to dobro i da se time jačaju njihove pozcije pre dolaska stranih trgovinskih kuća.

"Što se tiče stranih trgovinskih lanaca, ne verujem da će ovde oni doći sve dok postoji opterećenost srpske tranzicije političkim pitanjima. Tek kada se uspešno završe pregovori o stabilizaciji i asocijaciji, kada bude potpisan ugovor i kad Srbija postane kandidat za Evropsku uniju, tek tada se stvaraju neophodni uslovi za dolazak velikih stranih trgovinskih lanaca", kaže ekomista i bivši ministar privrede Aleksandar Vlahović, iz EKI investmenta.

Predstavnici vlada susednih država, kao i najvećih regionalnih kompanija, na konferenciji Ekonomist magazina, složili su se da je ekonomsko povezivanje zemalja regiona neminovnost koja će doprineti njihovom privrednom razvoju.

Evo malo i o tome kako turizam u Srbiji stoji za sada:

Svaka druga soba prazna
14. novembar 2006. | 09:09 | Izvor: Blic
Beograd -- U Beogradu se otvara sve više hotela, broj turista i noćenja u prestonici opada.

Prema podacima Zavoda za statistiku, stranih posetilaca u prvih devet meseci bilo je isto kao i prošle godine, ali je broj noćenja opao šest odsto. Sem toga, prestonicu je posetilo šest odsto manje tradicionalno najbrojnijih turista, iz Slovenije i iz Republike Srpske. Nemačkih i francuskih turista manje je devet odsto, a Makedonaca i Britanaca 21 odsto.

Ratko Uljarević iz Privredne komore Beograda kaže da turistički promet stagnira ili se smanjuje, a da su nedavno otvorena dva nova hotela. "Ako pod hitno nešto ne uradimo, prestonica će biti na repu turističke mape Evrope", kaže on.

Najveća potražnja turista je za hotelskim smeštajem III kategorije, pa su tako hoteli s tri zvezdice imali 33.313 noćenja, a hoteli s dve zvezdice 27.010 noćenja. "Najviše je praznih soba tokom vikenda, što znači da hoteli koji radnim danima koštaju po 100 evra, subotom i nedeljom treba da spuste cene i ponude neki program gostima. U Beogradu hoteli koštaju više nego u Parizu jer su najskuplji prazni hoteli. Naši hoteli rade s 30 odsto kapaciteta i preživljavaju, a svuda u svetu se hoteli zatvaraju ako imaju popunjenost od 50 odsto", kaže Uljarević.

Nijedan beogradski hotel nema ugovor s nekom turističkom agencijom koja bi dovodila turiste. Branko Borisavljević iz agencije Kon-tiki kaže da je glavni razlog za opadanje broja turista u prestonici činjenica da u Beograd ne sleću avioni niskobudžetnih aviokompanija.

"Ni pre 20 godina Beograd nije sam po sebi bio razlog dolaska turista, ali je bio izuzetno značajan tranzitni centar i to je karta na koju treba da igramo", smatra Borisavljević.

ispred srbije je dobra sansa u vidu cefte. dakle, prosirice se trziste, povecava se i konkurencija, pogotovu tu mislim na hrvate koji imaju jacu privredu. sve to moze da bude dobra pripremna utakmica pred finale, ulazak u eu. jedino cega se plasim jesu sami politicari koji makroekonomskom politikom mogu stvarno da destabilizuju i ovo malo nejake privrede i da sprece razvoj start up privrede.

To je tacno. A, koji politicari ce nastaviti dalje reforme, i da li ce ih uopste nastaviti, e to zavisi od nas.

Blago Nama!

А пази богати, прошле године није Ратко испоручен, а преговори са ЕУ стали
А Румуније бележила пад раста. А камо претприступни фондови о којима ДС толико труби?
Софроније Легхорн је бар суочен са аргументима признао да цифре не лажу

Ajde "Sekiro" malo sjasi,smaras Zemljace!