Pljačke često imaju tragikomičan kraj uz simboličan plen, sitni lopovi kradu u očajanju svašta, pa i markice za prevoz

BEOGRAD - Sitne pljačke i razbojništva, u kojima su mete prodavnice, kiosci, trafike, butici i slični objekti, deo su naše svakodnevice. Međutim, dešava se da se za svega nekoliko stotina dinara ovi slučajevi završavaju i tragikomičnim ishodom. Pre dva dana razbojnika Miodraga Borisavljevića u Beogradskoj ulici hicem iz pištolja ranio je policajac, pogodivši ga u desnu nogu. Borisavljević je prethodno, uz pretnju pištoljem, opljačkao butik "Azzuro" u Bulevaru kralja Aleksandra, iz koga je uzeo svega dve hiljade dinara!

Branko Mandić, sudski veštak i psihijatar u bolnici Okružnog zatvora, kaže da sitna razbojništva u kojima je "plen" težak nekoliko hiljada, a često i stotina dinara, najčešće vrše adolescenti, koji su često i zavisnici. On ističe da oni uglavnom ne razmišljaju kolika je dobit, već se rukovode principom "daj šta daš".
   
      

Kradu i po bolnicama

Pored novca, koji neretko ne prelazi više od hiljadu dinara, "sitni" razbojnici često se zadovoljavaju i mobilnim telefonima, dopunama, markicama GSP-a, o čemu su na novinskim stranama zabeleženi najrazličitiji slučajevi.
Tako je pre mesec i po dana jedan razbojnik upao u butik u Takovskoj ulici i uz pretnju pištoljem oteo 300 dinara. Nepoznati razbojnik opljačkao je kiosk GSP-a na Banjici 1. septembra i iz njega odneo 600 markica za prevoz. Život tokom razbojništva zamalo je izgubio vlasnik prodavnice "Mango" u ulici 21. divizije, koga je razbojnik pogodio hicem u grudi. Seriju pljački izvršio je Dejan Brajević Panda (18), koji je specijalizirao krađu teških bolesnika po beogradskim bolnicama.
Interesantan je i slučaj maloletnih razbojnika koji su plastičnim pištoljem pokušali da opljačkaju prodavnicu "C marketa", ali im je prodavačica otela pištolj, nakon čega su se oni razbežali.
      
      
      
   

- Te osobe nisu pravi kriminalci, u smislu da se ozbiljno pripremaju za akcije koje izvode. Bitno im je tek nešto da pribave, i zato se zadovoljavaju i malim količinama novca. Međutim, naoružani su nožem ili pištoljem, i spremni su da ih upotrebe, jer po svaku cenu žele da dođu do novca. Pogotovo je to slučaj kod zavisnika koji kriziraju, i oni stvarno ne biraju način da ostvare cilj. Spremni su i da ubiju ako treba, ali, na sreću, to se retko dešava, jer prodavci znaju šta može da se desi i zato ne žele da za dve-tri hiljade dinara rizikuju život, pa ne ulaze u konflikt sa njima - objašnjava Mandić.

On kaže da se ovi mahom maloletni razbojnici, kada ih policija uhvati, najčešće brane time da im je trebao novac za drogu, da su bili pijani, ili čak da ih je društvo nateralo da to urade, što u najvećem broju slučajeva odgovara istini. Međutim, nastavlja Mandić, to im obično ne pomaže da izbegnu zatvorsku kaznu, koja za razbojništvo, uz olakšavajuće okolnosti, iznosi minimalno godinu dana.

Nešto drugačije viđenje o ovim slučajevima ima bivši policajac i vlasnik detektivske agencije "Pravac" Radomir Misaljević. On ističe da retko kad razbojnici "kreću u akciju bez plana".

- Nikad to nije objekat u koji oni upadaju slučajno. To je lažna predstava. Oni prethodno nekoliko dana osmatraju svoju metu, pa tek onda napadaju, a to važi i za narkomane, bez obzira na to koliko im teško bilo. Uvek tu postoji umišljaj. Za razbojništvo je potrebna i hrabrost jer je to napad na čoveka, u kome postoji spremnost da se on povredi ili čak i ubije. Uglavnom su to jedni isti ljudi, koji su evidentirani u policiji - objasnio je Misaljević, i dodao da ovi kriminalci uglavnom izbegavaju zatvor, jer im sud prekvalifikuje krivično delo u pljačku, umesto u razbojništvo, zbog čega se često izvuku sa uslovnom robijom.
(A. Đ.)