neam pojma zasto ali obozavam ovaj rat 

Foklandski rat

Foklandski rat je vođen 1982. između Argentine i Ujedinjenog kraljevstva za prevlast oko Foklandskih ostrva. Ta su ostrva britanska kolonija, ali Argentinci ih smatraju svojim posedom (nazivaju ih Malvinska ostrva). Treba zapaziti da je to bio prvi rat u kojem je viđeno aktivno učešće pomorskih snaga posle Drugog svetskog rata.

12. avgusta 1981. general Leopoldo Galtijeri postaje predsednik Argentine u vojnom udaru. Nova vladajuća vojna hunta započinje planove za okupaciju ostrva u nameri da skrene pažnju javnosti sa teške ekonomske situacije. Prva neprijateljstva počinju 19. marta 1982. kada se grupa argentinskih radnika iskrcava na ostrvo Južna Džordžija.


Vreme    19. mart – 14. jun 1982.
Mesto    Foklandska ostrva i Južni Atlantik
Ishod    Ujedinjeno Kraljevstvo zadržava ostrva

Rat

2. aprila argentinske invazione snage iskrcavaju se i osvajaju Foklande. Odmah idući dan britanski premijer, Margaret Tačer naređuje vojni odgovor za preuzimanje ostrva i UN usvaja rezoluciju 502. Britanski vojni brodovi 5. aprila isplovljavaju iz luke Portsmut.

Sredinom aprila RAF je formirao vazduhoplovnu bazu Vajdvejk na ostrvu Asension u centralnom Atlantiku. Sastav ove vazduhoplovne baze činili su britanski bombarderi Vulkan, leteći tankeri tipa Viktor i lovački avioni F-4 Fantom. Uskoro je na ostrvo stigla i operativna grupa britanske ratne mornarice koja je na njemu izvršila poslednje pripreme za rat. Manja pomorska grupa odmah je upućena u pravcu okupiranog britanskog ostrva Južna Džordžija sa zadatkom da ga oslobodi.

Ponovno zauzimanje ostrva Južna Džordžija

Britanske snage koje su upućene ka ostrvo Južna Džordžija činile su specijalne jedinice sastavljene od komandosa (42 Commando), SAS i SBS (jedinica opremljena specijalnim čamcima). Ovom borbenom formacijom komandovao je major Gaj Šeridan iz kraljevskih marinaca. Osnovni zadatak grupe bio je da se iskrca na ostrvo i izvrši izviđanje. Po obavljenom izviđanju snage kraljevskih marinaca stacioniranih na brodu RFA Tajdspring izvršile bi desant na ostrvo. Prvo britansko plovilo koje je stiglo do ostrva bila je podmornica HMS Konkveror, klase Čerčil. Narednog dana britanski avion Hendli Pejdž Viktor opremljen radarom za mapiranje terena izvršio je vazdušno izviđanje iznad ostrva. Prve jedinica SAS-a iskrcale su se 21. aprila na ostrvo ali je loše vreme koje je prouzrokovalo i nekoliko helikopterskih nesreća onemogućilo dopremanje pojačanja.

23. aprila britanske pomorske snage u blizini ostrva povukle su se na pučinu zbog opasnosti od napada argentinskih podmornica koje su primećene u blizini. Protiv-podmornički helikopteri sa britanskih brodova započeli su 24. aprila potragu za neprijateljskim podmornicama. 25. aprila je locirana argentinska podmornica Santa Fe koja je bila ukotvljena u blizini obale. U napadu koji je ubrzo usledio, a koji su izveli britanski helikopteri, podmornica je toliko oštećena da je njena posada odlučila da je napusti. Suočen sa argentinskim snagama koje su bile pojačane članovima posade uništene podmornice i znajući da je glavnina britanskih snaga još uvek na moru, major Šeridan prikupio je 75 svojih ljudi i odlučio da izvrši direktan napad na neprijatelja. Posle kraćeg usiljenog marša u pravcu argentinske baze i pripreme za napad kojoj je prethodio baraž brodske artiljerije, argentinski vojnici su istakli bele zastave. Celokupni garnizon koji je činilo 140 vojnika i članova posade podmornice, predao se britanskim snagama.

Vazdušni napadi

Borbena dejstva protiv argentinskih snaga na Foklandskim ostrvima započela su 1. maja vazdušnim napadom britanskih bombardera Avro Vulkan V, na aerodrom Stenli. Bombarderi srednjeg dometa, tipa Avro Vulkan koji su bili namenjeni za dejstva na evropskom ratištu, nisu imali potreban dolet za napad na ciljeve na Foklandskim ostrvima. Zbog toga je bilo potrebno izvršiti nekoliko punjenja gorivom u vazduhu. Kako su britanski vazdušni tankeri bili prerađeni bombarderi Viktor sa sličnim doletom bilo je neophodno da se i oni dopune gorivom tokom leta. Zbog toga je bilo potrebno 11 vazdušnih tankera Viktor kako bi se omogućilo da samo dva bombardera Avro Vulkan dosegnu svoj cilj. Na kraju je samo jedan britanski bombarder napao ciljeve na aerodromu Stenli ali je to bilo dovoljno da uveri argentinske komandante da su britanci sposobni da izvrše vazdušne napade i na kopneni deo Argentine zbog čega su sve lovačke snage odmah povučene sa ostrva. Napad je predstavljao strateški uspeh zato što je oterao glavninu argentinskih vazduhoplovnih snaga sa ostrva. U daljem toku rata argentinsko ratno vazduhoplovstvo dejstvovalo je sa argentinskog kopna zbog čega je raspoloživo vreme za napad na britanske ciljeve bilo značajno smanjeno. Takođe, argentinski avioni su prilikom napada na ciljeve na ostrvu morali prvo da prelete britansku pomorsku operativnu grupu što je u velikoj meri povećavalo mogućnost da budu oboreni.

Iako su argentinski lovci povučeni sa ostrva, aerodrom Stenli je ostao u funkciji do samog kraja rata. Svake večeri, pod okriljem noću, argentinski transportni avioni C-130 Herkules leteli su do ostrva i nazad, dopremajući potrebne zalihe, municiju i gorivo i evakuišući ranjenike.

Samo nekoliko minuta nakon napada bombardera Vulkan na aerodrom Stenli na Foklandima, usledio je napad devet aviona Si Harijer sa novača aviona HMS Hermes. Si Harijeri su kasetnim bombama napali aerodrom Stenli i malu travnatu pistu kod Gus Grina. U oba napada uništeno je nekoliko argentinski aviona i oštećena aerodromska infrastruktura.

Potapanje argentinske lake krstarice Belgrano


2. maja laka argentinska krstarica General Belgrano, veteran iz Drugog svetskog rata, potopljena je dejstvom britanske nuklearne podmornice HMS Konkveror, koja je u napadu koristila torpeda takođe iz Drugog svetskog rata zato što moderna torpeda Tajgerfiš nisu bila dovoljno pouzdana. U ovoj akciji život je izgubio 321 argentinski mornar. Potapanje krstarice Belgrano ojačalo je položaj argentinske vojne hunte i pružilo povod za radost među protivnicima sukoba koju su tvrdili da se krstarica udaljavala od područja pomorske blokade oko Foklandskih ostrva. Krstarica je definitivno bilo izvan zone pomorkse blokade oko ostrva i udaljavala se od nje. Ipak, prema međunarodnom pravu, tokom ratnih operacija, pravac kretanja ratnog broda nema nikakvog uticaja na njegov status. Nekoliko godina kasnije objavljeno je da je informacija o položaju krstarice dobijena zahvaljujući sovjetskom špijunskom satelitu koji je preuzet od strane norveške obaveštajne stanice Faske samo da bi kasnije bio predat britancima.

Bez obzira na kontraverze oko potapanja ova akcija je imala značajan strateški efekat. Posle potapanja krstarice General Belgrano, čitava argentinska flota se vratila u luke gde je i ostala sve do završetka sukoba. Dva razarača koja su bila u pratnji nesrećne krstarice, kao i argentinska pomorska operativna grupa obrazovana oko nosača aviona Ventisinko de Majo (25. maj), takođe su se povukli iz operativne zone čime je okončana direktna pretnja za britanske pomorske snage. Napad na krstaricu Belgrano bio je drugi slučaj podmorničkog torpednog napada od završetka Drugog svetskog rata i prvi put da je to učinila nuklearna podmornica.

Britanski istoričar, Ser Lorens Fridman je u svom poslednjem delu Zvanična istorija Foklanda izneo tvrdnju da je informacija o kretanju argentinske krstarice Belgrano prekasno stigla do britanske komande. Prema njegovim izvorima, ni Margaret Tačer, ni britanski kabinet nisu bili upoznati sa činjenicom da je krstarica Belgrano promenila pravac kretanja pre nego što je potopljena.
U međuvremenu, argentinski Miraži iz 6. grupe izvršili su napad na britanske snage. U borbi koja je usledila Harijeri sa nosača aviona HMS Invinsibl oborili su četiri argentinska Miraža. Argentinci su takođe izgubili i jedan miraž iz 8. grupe dok je drugi oštećen, a zatim oboren prijateljskom vatrom iznad aerodroma Stenli.

Potapanje britanskog razarača HMS Šefild

Dva dana nakon potapanja argentinske krstarice Belgrano, 4. maja britanski razarač HMS Šefild pogodila je argentinska protivbrodska raketa Egzoset, francuske proizvodnje. HMS Šefild i još dva razarača istog tipa bili su istureni ispred britanske pomorske operativne grupe kako bi vršili radarsko izviđanje i dejstvovali po argentinskim avionima pre nego što dosegnu glavninu snaga. Britanske brodove je prvo uočio argentinski patrolni avion P-2 Neptun. Po prijemu informacije o položaju neprijateljskih brodova, sa argentinskog kopna su poletela dva aviona francuske proizvodnje Daso Super Etandar, naoružani svaki sa po jednom protivbrodskom raketom Egzoset. Ne dugo nakon poletanja avioni su dopunili gorivo iz vazdušnog tankera C-130 Herkules, a zatim su prešli u nizak režim leta kako bi izbegli detekciju od strane britanskih radara. Nakon što su se propeli na veću visinu i izvršili radarski zahvat cilja, argentinski avioni ispalili su oba projektila sa razdaljine od oko 30-50 km. Jedan projektil je promašio razarač HMS Jarmut koji je aktivirao zaštitne mere. Drugi projektil je pogodio razarač HMS Šefild u centralni deo. Iako bojeva glava nije eskplodirala, od posledice udara i požara koji je izbio poginulo je 22, a ranjeno 24 mornara. Posada koja nije uspela da lokalizuje požar napustila je brod. Brod je goreo sledećih šest dana da bi potonuo 10. maja za vreme šlepovanja od strane razarača HMS Jarmut. Prestali brodovi povučeni su sa ovog isturenog položaja usled čega je ovaj pravac ostao otvoren za napad argentinske avijacije na britansku pomorsku operativnu grupu u blizini Foklandskih ostrva.

Potapanje razarača HMS Šefild izazvaće dosta interesovanja u britanskoj štampi. Razarač Šefild bio je izuzetno moderan brod, opremljen savremenim sistemom za odbranu od protivbrodskih raketa koji je bio sačinjen na samo od pasivnih mera zaštita (raznih vrsta lažnih mamaca i sredstava za ometanje sistema za navođenje protivbrodskih raketa) već i aktivnom komponentom zaštite koju su činili savremeni radarski navođeni američki protivraketni topovi tipa Vulkan Falanks. U pitanju su višecevni topovi kalibra 20 mm koji koriste radar da bi pratili ne samo radarski odraz rakete, već i putanju projektila ispaljenih iz topa. Savremeni sistem za automatsko nišanjenje poklapa ova dva odraza i na taj način obara raketu. Velika brzina paljbe omogućava ovim topovima da ispale veliki broj granata u putanju rakete i na taj način stvore odbrambeni štit oko broda. Ovi topovi bili su povezani sa brodskim kompjuterom koji je na osnovu radarske slike vršio identifikaciju cilja i određivao da li će se po njemu dejstvovati ili ne. Zbog toga je britanska javnost, a naročito vojni stručnjaci, bila zapanjena kada je čula vest o potapanju ovog broda. Kasnije su se u novinskim napisima pojavile neproverene tvrdnje da je brodski sistem koji vrši identifikaciju ciljeva bio podešen da protivbrodsku raketu Egzoset identifikuje kao prijateljski cilj, zbog čega nisu bile aktivirane odbrambene mere. Ovakvo objašnjenje sasvim je logično ukoliko se zna da se u to vreme u naoružanju britanske mornarice nalazila ista protivbrodska raketa tipa Egzoset. Međutim, ostaje nerazjašnjeno kako je HMS Jarmut, razarač iste klase kao HMS Šefild uspešno aktivirao odbrambene mere i izbegao argentinski raketni napad.

Napad na ostrvo Pebl

14. maja britanski SAS je izveo napad na ostrvo Pebl koje se nalazi na severnom obodu Foklandskih ostrva. Meta napada bila je argentinska mobilna radarska stanica koja se nalazila na ostrvo. Pored radarske stanice napad je izvršen i na obližnju travnatu pistu na kojoj je bila stacionirana jedinica Argentinskog ratnog vazduhoplovstva naoružana lakim borbenim avionima tipa Pukara, namenjenim za uništavanje zemaljskih ciljeva. Prisustvo argentinskih borbenih aviona na ostrvu predstavljalo je potencijalnu opasnost za predstojeće iskrcavanje britanskih snaga na Foklande. Još jedan od razloga za napad na ovo ostrvo bio je taj što su ovu pistu koristili argentinski transportni avioni C-130 Herkules koje su noću snabdevali argentinske snage i odvozili ranjenike na kopno.

U noći 14/15. maja britanski helikopteri iskrcali su na ostrvo 45 pripadnika SAS-a i mornaričkog oficira zaduženog za upravljanje vatrom brodske artiljerije. Jedinica je podeljena u dve grupe; napadačka grupa koja je trebala da izvrši prepad na aerodrom i grupa za podršku koja je trebala da veže na sebe argentinski garnizon i da omogući povlačenje napadačke grupe.

Napad je počeo dejstvom grupe za podršku koja je uz pomoć vatre brodske artiljerije primorala argentinske vojnike da potraže zaklon u rovovima. Koristeći efekat iznenađenja napadačka grupa izašla je na pistu i postavila eksplozivna punjenja na radarsku instalaciju i avione na pisti. U eksplozijama koje su usledile uništeno je 6 Pukara, jedan Šort Skajven i još pet lakih letelica (najverovatnije školskih aviona Aeromaki i helikoptera Puma). Pukare su onesposobljene tako što su ekslozivna punjenja postavljena u kokpit aviona kako bi eksplozije uništile instrumente koji bi mogli da se iskoriste da se manje oštećeni avioni ponovo osposobe za letenje. U napadu je takođe uništena radarska stanica kao i skladište municije.

Prilikom povlačenja britanske jedinice napadnute su od strane argentinskog garnizona ali je ovaj kontranapad prekinut kada je argentinski oficir koji ga je predvodio poginuo. Prilikom ove akcije lakše su ranjena dva pripadnika SAS-a.

Pored značajne materijalne štete koju je naneo, britanski napad na ostrvo Pebl primorao je argentinske vojne komandante na ostrvu da izdvoje dodatne snage za obezbeđenje vojnih instalacija na ostrvu koje su bile potencijalna meta napada.


Argentinski avioni Miraž 1. maja napadaju britanske brodove koji se približavaju ostrvima dok Herjeri britanske mornarice bombarduju glavni grad ostrva Port Stenli. Događaj sa najviše poginulih dešava se dan posle kada britanska podmornica HMS Konkeror potapa argentinsku krstaricu General Belgrano. Tu gine više od 200 mornara. 7. maja UN ulazi u mirovne pregovore koji propadaju nekoliko dana kasnije. 21. maja prve britanske jedinice počinju iskrcavanje na ostrva i do kraja meseca dolaze na 40 km od Port Stenlija. Nakon stalnih britanskih bombardovanja i padobranskih desanata oko Port Stenlija poslednje argentinske snage predaju se 14. juna.

Foklandska ostrva vraćena su u britanske ruke. 1983. argentinska vojna vlada je srušena nakon protesta grupa za ljudska prava i veterana.