Rat vrednosti: Mustra za usrećitelje

Piše: Željko Vuković  05.02.2005, 18:56:49

UBEĐEN sam da bi po istinsku demokratiju u Srbiji bilo veoma korisno da se zna kako su nevladini prevaspitači i usrećitelji srpskog naroda - dobili taj važan i odgovoran posao.
Dakle, i na primer, zašto su poslodavci Sonje Biserko ili Nataše Kandić unajmili baš njih dve, a ne nekog drugog kandidata? Koje su to umne i ljudske osobine bile presudne da se baš za njih opredele?
Javnih konkursa nije bilo, pa početna nepoznanica nužno glasi: kako su ti "nevladini" ljudi uopšte saznali za mogućnost takvog radnog anganžmana, kakve se kvalifikacije i karakteri traže, i kome treba da se obrate?
Verujem, ipak, da je bilo drugačije - da nisu oni našli taj posao, već on njih.
Naime, kao što diskografske kuće imaju lovce na muzičke talente, tako i moćni poslodavci "nevladinih" imaju svoje regrutne službe koje im nalaze najpogodnije domorodačke likove za terenski rad na prevaspitavanju nekog neposlušnog ili nepoćudnog plemena.
Naravno, radni i ljudski "profil" po kojem su nalazili i birali naše prevaspitače - poslovna je tajna. Pa, otud se do njega može doći jedino posrednim putem. Tačnije, traženjem odgovora na pitanje - kakav čovek treba biti da bi mogao da radi ono što prevaspitači i usrećitelji Srba rade.
A njihov glavni zadatak je baš ljudski zahtevan - nabeđivati ili ubeđivati Srbe da jednom za svagda prestanu da govore o nepravdi koja im je nanesena ili im se upravo nanosi.
Stvarno, kakav to čovek treba da bude, pa da kaže nekom pojedincu, a kamoli tek celom narodu, da treba nemo da trpi i pristaje na svaku nepravdu, žrtvu i bol, da se odrekne samopoštovanja i svega drugog što ljude čini dobrim, časnim i razumnim?
Kakav je to čovek koji sebe promoviše u apostola ljudskih prava i humanizma u Srbiji, a pri tome nikada nijednu reč neće da izgovori za spas ili u odbranu najobespravljenijeg i najnebezbednijeg naroda u Evropi - kosmetskih Srba?
Kakav to čovek mora da bude, pa da može jedan celi narod da vređa i kleveta da je primitivan samo zato što ga boli notorna činjenica da o njegovom stradanju ćute i humanisti i svetski delitelji pravde? I da još pride laže kako taj isti narod odbija da se suoči sa zločinima učinjenim u njegovo ime.
Kakav to čovek mora da bude, pa da može da propoveda glupost nad glupostima - da su sve politike ovog sveta, osim srpske i, eventualno, ruske, počivale i da se i dalje temelje samo, i isključivo, na bezinteresnom čovekoljublju?
I čim se takvom propovedniku ukaže da ni te "humanitarne politike" više ne kriju da su na Balkanu imale i imaju vlastiti nacionalni, odnosno sasvim konkretan političko-ekonomski interes, odmah usledi etiketa kako su Srbi bolestan narod, jer u svemu vide zaveru.
I tako dalje, i sve do sumirajućeg pitanja - kakav to čovek treba da bude, pa da može jednom celom narodu, čak i vlastitom, da govori da su nemoć i neznanje ulaznica u moderni i prosvećeni svet? Još preciznije, da su beskrajna poniznost, bezličnost i zaglupljenost ta jedina "viza" za obećanu budućnost?
Ma šta odgovor bio, sigurno je jedno - posao prevaspitača i usrećitelja srpskog naroda, i te kako je dobro plaćen.

Izvor:
http://www.novosti.co.yu/vest.php?vest=36928&rubrika=Kultura