Rat vrednosti: Nevina politika


Piše: Željko Vuković  05.03.2005, 18:41:07

NEMAČKE vlasti će, kako sada stvari stoje, uskoro da pokrenu zvaničnu istragu protiv Hansa Ditriha Genšera.
Razlog: Osnovana sumnja da je kao ministar inostranih poslova 1991. godine uzeo baš veliki novac za svoj više nego nesebičan angažman na priznavanju nezavisne Hrvatske.
U dosijeu - već spremnom za obelodanjivanje - nalaze se dokazi o tome ko je i koliku sumu tačno gurnuo u Genšerov džep. Ali, takođe, i iscrpna objašnjenja kako je bivši šef nemačke diplomatije isposlovao priznanje “lepe njegove”.
Da podsetim, u vreme kada je Genšer krenuo u kampanju za što hitnije priznavanje samostalnosti Hrvatske, ostale članice EU bile su protiv. Smatrale su da bi taj preuranjeni čin mogao da izazove ili ubrza ratni konflikt na prostorima raspadajuće Jugoslavije.
U tom odbijajućem stavu najčvršći je bio predsednik Francuske, pa otud posebno zanimanje za delove iz
Genšerovog dosijea koji će, kako se očekuje, objasniti čime je to Genšer slomio tako čvrst francuski, a potom i otpor ostalih iz EU-porodice.
Naravno, teško je poverovati da je Genšer sve to radio mimo znanja, volje i interesa tadašnje nemačke vlade. Međutim, nesporna je činjenica da je on, ubrzo nakon tog obavljenog posla, i na opšte iznenađenje - napustio politiku.
Da li se već tada otkrilo da je primio mito, pa je u tišini sklonjen da skandal ne bi naneo štetu Nemačkoj ili ga je neko tek sada ocinkario - svejedno je. U oba slučaja biće reč o korumpiranosti jednog političara, a ne o politici koja je odlučno uticala na sudbinu bivših Jugoslovena.
Dakle, može Genšer da bude suđen i osuđen, ali time neće biti osuđena politika koju je on u delo sproveo. NJegov greh će biti što je nezakonito primio novac za ono što je uradio, a ne to što je uradio.
Naime, sve i da je zaista bilo tako da je Genšer učinio dobroplaćenu uslugu Hrvatskoj mimo znanja i odluka svoje vlade - to neće biti rečeno.
Jer, priznati da je priznavanje Hrvatske bilo preuranjeno, to jest greška, znači priznavanje nečega što lako može da postane dokaz za ono što se zove - zločin protiv mira.
Nije i ne može da bude sporno: Da su Nemačka, Francuska, Engleska, SAD i ostale sile ostale čvrste u stavu da nikada neće priznati nijedan epilog ostavinske rasprave Titovih naslednika, osim onog koji bude plod mirnog i zajedničkog dogovora - svaki motiv za rat bio bi obesmišljen. Tada bi svi znali da oružjem neće moći da ostvare svoje državotvorne programe.
Dakle, da je mirni raspad SFRJ bio jedini interes takozvane međunarodne zajednice - ona ga je mogla lako da obezbedi.
Otud se zločin protiv mira nikada ne pominje, iako je prethodnica svim ratnim zločinima. Otud svaka priča o deljenju pravde za ratove na Balkanu - neće i ne može da bude ni cela ni valjana.

Izvor:
http://www.novosti.co.yu/vest.php?vest=37879&rubrika=Kultura