RAT VREDNOSTI: Srbija ispod hrastova


Piše: Željko Vuković  12.03.2005, 18:00:05

Kada bi samo upola bilo tačno ono što, preko dana, o sebi i svojoj ulozi u našim životima izgovore ljudi od političkih i drugih rukovodnih karijera i funkcija - onda se u Srbiji ni noću ne bi spavalo.
Od brige za njihovo zdravlje, naravno. Strepili bismo i Boga molili, ko kod kuće, ko u crkvi, da se tim ljudima nešto loše ne desi. I pevali bismo po svu noć zori da ne svanjava dok se oni dobro ne naspavaju i odmore.
Jer, bez njih - kako nam to oni preko dana stalno propovedaju, što direktno, a što posredno - mi ostali ne bismo ni umeli ni uspeli da preživimo. A kamoli da koraknemo u bolju budućnost.
Srbija je obrasla tim ljudskim hrastovima ispod kojih ništa ne niče i ne raste. A naročito ne njihovi naslednici. Ponašaju se kao da će večno živeti, svejedno koji im datum stoji u rodnom listu.
Oni su umislili da su - nezamenljivi. Toliko da ne veruju da bilo koja srpska majka ikada više može roditi nekog sličnog njima.
Kada ih slušam i gledam, uvek se pitam da li oni stvarno misle da smo svi mi ispod njihove krošnje toliko glupi da im verujemo da su takvi - neponovljivi unikati natčoveka.
I redovno dobacim do istog odgovora: da, oni su iskreno uvereni da smo mi slepo, nemo i nemoćno stado ovaca. Takav pogled na nas je prirodan njihovoj totalnoj opijenosti sobom i vlastitom svemoćnom ulogom u našim životima.
Ti i takvi ljudi hrastovi nisu nikakva posebnost Srba. Još pre nekoliko hiljada godina, mudri Kinezi su ih ne samo uočili, već i proglasili opasnim i po Kinu i po njen narod.
Od tada, a i dan-danas, u svim kineskim učionicama života se uči i lekcija koja počinje sa: kada se osetiš učenim ili da si dodirnuo životni vrhunac, kada pomisliš da si bolji nego većina i da se praznina nakon tebe ne može nikada i ničim ispuniti - tada uradi sledeće i tvoj um će ponovo biti tih i normalan.
E, to sledeće je: uzmi kantu i napuni je vodom, pa gurni jednu ruku u nju. Potom je izvuci, a ta rupa koju ruka ostavi u vodi pokazuje ti koliko ćeš nedostajati.
Dok ti je ruka u vodi - uči dalje ista lekcija - možeš udarati po njoj koliko god hoćeš, ali proizvešćeš samo valove koji će se umiriti već nakon jednog minuta. Posle toga je voda jednako mirna kao pre.
Onda sledi naravoučenije - ma šta radio u životu, radi to najbolje što umeš i ne zaboravljaj da niko nije nezamenljiv.
Nema razloga da ne verujemo Kinezima da su “nezamenljivi” opšta opasnost na koju treba jednako upozoravati i decu i odrasle.
Još manje imamo opravdanja da tako ne postupimo. Srbija odavno nije među šljivama, već nemoćna i anemična leži ispod ljudskih hrastova.
Otud manjak onih koji su istinski u stanju i zaista voljni da rade za opšte dobro. Hrastovi neće da se sklone, a niko i ne pokušava da ih sklanja ili da im bar krošnju saseče kako bi se promolilo sunce.
Pa, da i šljive konačno rode.

Izvor:
http://www.novosti.co.yu/vest.php?vest=38133&rubrika=Kultura