Rat vrednosti: Strah od života

Piše: Željko Vuković  19.02.2005, 18:23:26

SKOK padobranom, strogo uzevši, nije naročit rizik. Više je podražavanje stvarne životne opasnosti.
LJubav i intimnost su, recimo, taj istinski rizik. Šta je, uostalom, spuštanje niz Taru ili Drinu prema jednom odbijanju ljubavi i nežnosti? Ili, šta je preskakanje ograde prema već danima i nedeljama nemom i gluvom telefonu voljene osobe?
Rizik je cena, ama, baš za sve. A ne samo za bavljenje kriminalom i politikom, kao što se to sada čini da jeste u Srbiji, minus Kosmet.
Stvarno, sresti nekoga na ulici znači rizik da se bude umešan u tuđi život. Jer, na ono protokolarno "Kako ste?", neko može da odgovori jadanjem kako je teško oboleo, a nema novca za skupe lekove iz inostranstva. Ili, kako ga bračni partner vara.
Glasno i srčano smejanje je, na primer, rizik da se bude uknjižen kao budala. Opet, izreći svoje ideje i snove izaziva opasnost od gubljenja lika ili, čak, radnog mesta.
Pokazati osećanja znači rizik da se otkrije svoje istinsko "ja". Nadati se nečem ili nekom - izlaganje je opasnosti da se bude razočaran. I tako dalje...
Ali, čovek mora nešto da rizikuje, jer je najveća opasnost u životu baš - ne rizikovati. Onaj ko ne rizikuje da uradi neku stvar - nema ništa i nije niko.
Možda izbegavanjem svakog rizika uspeva da izbegne brigu, ali sigurno nije u stanju da menja sebe, da oseća, voli, da - istinski živi. Stoga postaje rob koji je prokockao svoju slobodu.
Dakle, ne može se biti slobodan a ne rizikovati. A biti slobodan ne znači slobodu od patnje i boli. Jer, ne osećati bol ne znači da je čovek dobro. Naprotiv, čak. U patnji nije samo znanje, već i mnogo toga što čoveka čini čovekom, a život životom.
Gde sve leže i šta su rizici - odlučuje svako za sebe.
A o tome nije lako odlučivati u današnjoj Srbiji. Jer, reći da si Srbin, nosi rizik da se izgubi ugled modernog i evropski nastrojenog građanina.
Takođe, primetiti da se reformskim proglašava samo ono što u stvarnosti razgrađuje državu, znači rizokovati etiketu da si primitivan ostatak prošlosti. Podjednako kao u slučaju kada se iskazuje osećaj za pravdu i vlastitu čast, ili drži do samopoštovanja.
Spomenuti reč solidarnost - izazivanje je opasnosti da se bude svrstan među naivne glupane. U Srbiji su gramzivost i egoizam prećutno krunisane u vrline bez kojih se ne može u tu jedinu budućnost koja se nudi i dozvoljava. Kako na poslu, ulici i komšiluku, tako i u vlastitoj kući, sve više.
Rizik je, moram da ponovim, cena za sve, a u Srbe se uvukao strah od svakog rizika. Strahuje se od svega i svačega. Niko nikom ne bi da se zameri, svejedno da li je reč o kolegi na poslu ili vlastitom detetu.
Ne strahuju od zameranja samo oni koji žive od tog epidemijski raširenog straha u Srbima. Politička scena je, recimo, postala tržište straha - jedni ga izazivaju, drugi od njega, kao, štite, treći i jedno i drugo istovremeno rade...
Zato je u Srbiji organizovani kriminal manji problem od dobro organizovanog neznanja i pokvarenjaštva. Neznalice i pokvarenjaci su postali gospodari, jer njihova snaga i sila počivaju na strahu kukavica da ne rizikuju nešto što inače nemaju, samo još nisu toga svesni.

Izvor:
http://www.novosti.co.yu/vest.php?vest=37348&rubrika=Kultura