Senat SAD optužio Beograd za zločine u BiH

BEOGRAD - Usvajanje rezolucije američkog Senata o osudi zločina u Srebrenicu, koji je okarakterisan kao najgori od mnogih u ratu u BiH, a okvalifikovan kao zločin genocida, nije najgora stvar za SCG jer su njeni zvaničnici očekivali takav ton. Međutim, formulacija da je ubistvo 200.000 ljudi uz prinudno raseljenje dva miliona ljudi rezultat agresije bosanskih Srba i njihove politike etničkog čišćenja, uz direktnu podršku vlasti Jugoslavije, domaće zvaničnike je prinudila da podviju rep i ne progovore ni reč o rezoluciji.

Taj akt najvišeg američkog predstavničkog tela kao da ih je šokirao jer su se najavljivani nagoveštaji o izmeni formulacije SRJ u režim Slobodana Miloševića pokazali kao potpuno neosnovani. Većina savetnika predsednika i premijera Srbije ili je isključila telefone ili se na njih nije ni javljala, baš kao ni predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom Rasim LJajić. Jedino su Radoslav Stojanović, glavni srpsko-crnogorski zastupnik u sporu sa BiH pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu po tužbi BiH protiv SCG za agresiju i genocid, i šef diplomatije državne zajednice Vuk Drašković podigli slušalicu. Međutim, Stojanović je, pre nego što mu je i postavljeno pitanje rekao: "Ništa neću da govorim!"

- Ako hoćete da me pitate o ovome, ništa - poručio je Stojanović i spustio slušalicu, ne čekajući da mu se kaže šta je to što on naziva "ovo". Ni Drašković, iako je saslušao pitanje, nije bio govorljiviji.
- Nema komentara - bilo je sve od ministra inostranih poslova.
Bivšeg ambasadora SCG u Vašingtonu Milana St. Protića muk zvaničnika nimalo ne iznenađuje.

- Kako bilo šta da kažu kad ne znaju šta da kažu - objašnjava Protić. Za njega je rezolucija sasvim očekivana, a takav epilog su, kaže, mogli da očekuju svi koji znaju kakvo je stanje i atmosfera u američkom Senatu. Vidim da će rezolucija proći i u Kongresu i u Gornjem domu. Pošto je Senat bitniji nego Kongres, ova rezolucija mora da bude poučna kako bi se najzad shvatilo da Amerikanci efektivnu saradnju sa Hagom svode na Miloševića, Karadžića i Mladića, dok su svi ostali koji su sada tamo za njih potpuno sporedni likovi.

Zato se ova rezolucija, prvenstveno, pojavljuje kao pritisak na hapšenje Mladića. Koliko im je bilo važno da se on pre desetogodišnjice masakra u Srebrenici nađe u Tribunalu, potvrđuje i činjenica da su rezoluciju doneli na kraju zasedanja Senata, što obično ne čine - kaže Protić. Prema njegovim rečima, jedna od poenti je to što rezolucija nije namenjena samo SCG, nego i američkoj administraciji.

Za nju, podseća Protić, mnogi u Americi misle da je previše mekana prema Srbima, što je ovom rezolucijom i potvrđeno. On kaže da bi bilo krajnje vreme da se shvati da odnosi Srbije sa SAD nisu tako idilični kako je domaća vlast predstavljala i naglašava da će se vrlo brzo videti koliko je Senat uticao na promenu odnosa američke administracije prema Beogradu. Dok on ne želi da se upušta u procene koliko će rezolucija uticati na rešenje pitanja Crne Gore, Kosova i BiH, deo posmatrača veruje da je rezolucija Senata nagoveštaj pokušaja završetka nezavršenog posla oko BiH i Kosova.
G. Đ

Senat je gomila slepaca koje podmazuju siptarke pare od droge, sta je drugo moglo da se ocekuje...

Bole ovakve stvari. Ali sta da se radi. Da bar mi imamo te pare. Mozda para i imamo, ali nemamo uticajnih, a pre svega sposobnih ljudi da delaju u senatu za nasu korist.

Mi smo mnogo nediplomatski narod, mnogo smo naivni i grubi kao celina. Nije ni cudo. Nema veze, idemo dalje, bice dana...

Ukupan broj mrtvih -- na sve tri strane -- u ratu u Bosni ne prelazi 100,000. Zato bi neko ko zivi u Americi trebalo da tuzi lobiste koji su ovu rezoluciju sa laznim podacima uopste predlozili.

Uzgred, naravno da je Srebrenica genocid. I Kravica je genocid.

I ono jedno jedino ubistvo zastavnika Rodica je genocid po definiciji genocida datoj u UN dokumentima.

Tamo se nigde ne pominje broj ubijenih ljudi, nego iskljucivo motivacija, tj. da se ljudi ubijaju samo zato sto pripadaju odredjenoj nacionalnoj, verskoj, etnickoj  ili nekoj drugoj grupi.

Cak nije potrebno ni ubijanje, dovoljno je da se sprecava radjanje protiv volje pripadnika grupe (majke, eventualno oca), ili da se ljudi raseljavaju tako da se izgubi karakteristika grupe (npr. 2 se prinudno isele negde gde se govori jedan jezik, a 1 negde gde se govori drugi i oni nisu u situaciji da komuniciraju na svom jeziku).

Takodje zabrana vestacke oplodnje lezbejkama u mnogim zapadnim, kvazidemokratskim zemljama sasvim potpada pod UN definiciju genocida.