RAT VREDNOSTI: Akademija za volove

Piše: Željko Vuković  26.02.2005, 18:27:03

IAKO, na moju žalost, odavno nisam bio u nekom našem selu ili stočarskom kraju, uveren sam da Srbi i dalje svoje volove vežu za rogove.
Ali, nadam se da će, zarad svog i dobra svojih potomaka, prestati to da čine čim, ne daj bože, čuju nekog nevladinog humanistu kako nariče nad ugroženim pravima ovih papkara u Srbiji.
Jer, u suprotnom, iskustvo upozorava, mogao bi da usledi talas udarnih vesti o teškim incidentima na srpsko-volovskoj osnovi. I da potom samozvani apostoli demokratije krenu u medijsku kampanju da se volovima, tamo gde su u većini, prepusti lokalna samouprava i garantuje kulturna autonomija.
Sumnjam da bi dušebrižnici propustili priliku da se bore da maternji jezik volova bude proglašen za zvaničan i ravnopravan sa srpskim. A, zašto ne i da im se prizna pravo na vlastitu akademiju nauka, veroispovest i određen broj ambasadorskih mesta...
Ne prestanu li Srbi bar tada da svoje volove vežu za rogove, mogli bi lako i ubrzo da ugledaju svoje štale na svetskim TV stanicama, a sve pod oznakom ekskluzivnih snimaka o srpskim logorima za volove.
Ne bi bilo iznenađenje da se tada oglase i gromko zabrinuti glasovi iz Brisela i Vašingtona, i pomoći Srbima više ne bi bilo. Tim pre, što bi se, garantovano, u neko doba umešala i Karla del Ponte.
Ma koliko sve ovo zvučalo kao preterivanje, to nimalo ne umanjuje opravdanost pitanja: Da li se tako nešto može zaista i desiti?
Neko ko je bio u stanju da naredi okrutno razaranje Srbije bombama, i da taj zločin nazove humanitarnom akcijom “Milosrdni anđeo” - mogao bi, i te kako, biti spreman da svoje interese ostvaruje i pod farsičnom brigom za prava srpskih volova.
Pogotovo, ukoliko bi se desilo da neki svoj interes u Srbiji još nisu ostvarili, a da su u međuvremenu svi narodi i sve manjine već dobili svoje priznate ili prikrivene države na račun bezbednosti od agresivnih i nedemokratskih Srba. Tada bi im za lažnu humanost ostale samo životinje i biljke.
Opet, kada je reč o samim Srbima, pravo bi čudo bilo da ih, posle svega preživljenog, baš “dešavanje volova” ujedini i osokoli da ne pristanu da u sopstvenoj zemlji jedino oni budu volovi i još bez ikakvih prava.
A neće ih niko i ništa okupiti i ohrabriti da sroče i izreknu svoje nacionalne interese, i da se potom bore za njih, sve dok bar ne budu ponovo jedan drugog vezivali za reč.
Da, upravo tako, u temelju svih problema jeste to da se Srbi međusobno ne vezuju za reči, a bez toga nema odgovornosti i poverenja.
U Srbiji su sve najvažnije reči izlizane, oklevetane, okaljane, prokažene, ismejane... Zato ne obavezuju nikoga i ni na šta. Zato se za reči odavno više niko ne vezuje. Osim u kriminalnim klanovima i retkim porodicama.
Dakle, ako Srbi i Srbija žele da izbegnu “volovsku sudbinu”, onda moraju vratiti dužni smisao i snagu makar rečima: porodica, poštenje, čast, sloga, država, prijateljstvo, poverenje, odgovornost, dobrota, solidarnost...

Izvor:
http://www.novosti.co.yu/vest.php?vest=37605&rubrika=Kultura