O afrodizijacima i ostalim bakračima

IZ ŽENSKOG UGLA

Čuvene priče o afrodizijacima potrošile su neznani broj knjiga, papirusa i pergamenata hvaleći moći ostriga, meda i badema, a da savremeni svet nije stigao dalje od filma 9,5 nedelja. A i tu je bilo važnije hranjenje nego hrana. I, iako nisam preterani ljubitelj dobrog zalogaja, naravno da mislim da ima erotičnog voća, zagriz sočne jagode, banana, a i grožđe nije loše. Onda onaj natpis da su oni koji piju kafu bolji ljubavnici. Verujem. Ali sve ostalo o afrodizijacima i čudesnim travama kao da su bapske priče.

Šta me pali? Dizanje jedne obrve. Naizmenična zbunjenost i smelost na prvim sastancima. Farmerke bez majice. Ili nezakopčana košulja. Duga kosa. Preterano pune usne. Nesnalaženje u prostoru. Sitna nespretnost, znate ono kad u vašoj gajbi uporno udara o neki ćošak i pritom uvek složi slatku facu. Razgovor kroz osmeh u stilu "ne mogu a da se ne smejem kad te vidim". Ne prestaje da me grli, iako vodi poslovni razgovor.

Potpuno prepušatanje i javno priznavanje "možeš da mi radiš šta hoćeš". Inat kad treba. Pijanstvo bez pića. To je valjda opijenost. Otvorenost za mene. Zatvorenost za sve ostale. Ćutljivost. Duhovitost. Smisao za boje. Idealizam. Lep rukopis. Snažna leđa. Nesrećna porodična situacija. Dubok pogled. Grudi bez malja. Narukvice, ali da to nikako nisu brojanice. Viđanje bez plana. Čast. Glupavo dokazivanje ljubavi. Sve vrste ogrlica.

I, kao što kaže Izabela Aljende, jedini pouzdani afrodizijak je ljubav, onaj ko je nema, pribegava raznovrsnosti. I tu dolazimo do ključne rečenice - veliki ljubavnici znaju da su reči za ženu najbolji afrodizijak. O da! Mogu da nas zavlače kako hoće, da nas nateraju da pogazimo sve svoje reči, i da ne nabrajam, samo uz nekoliko dobro sročenih rečenica. Ili bar reči neke stvari koju slušate zajedno. I eto bar jedne prednosti u tome što su mi ukrali mobilni! Odoše s njim i desetak poruka sentimentalne prirode koje su bile kao neki niskodozirajući afrodizijak sa stalnim malim, ali pogubnim dejstvom. Sad ću, najzad, početi da mislim bez tih stimulansa.
Milica Bjelovuk

IZ MUŠKOG UGLA

Beli tartufi su mikorizne gljive, što u prevodu znači da žive u simbiozi sa korenjem drveća, uglavnom topole, hrasta ili graba. Budući da žive ispod zemlje, za pronalaženje belih tartufa treba vam dresirani pas, ili razumna svinja, koja ga neće proždrati kada ga namiriše. To je još jedna bitna stavka: Beli tartufi oko sebe šire smrad, uz pomoć kojeg bivaju locirane od strane navedenih živuljki. Kilogram belog tartufa košta oko tri hiljade evra, osim ako se ne radi o pojedinačnim primercima koji teže više od 200 grama. Oni se tretiraju kao dijamanti.

Dakle, nešto što raste u blatu i čime se svinje hrane, a pri tom i smrdi, na tržištu vredi basnoslovne sume novca jer važi za jedan od najboljih afrodizijaka na svetu. Imajući u vidu da postoji 40 vrsta tartufa, među kojima svega šest jestivih, nimalo me ne čudi njihovo "magijsko dejstvo". Svestan da sam možda upravo platio 3.000 evra za otrov, pre nego što ga svarim, učiniću sve da iza sebe ostavim potomstvo...

Stoga - da izvinete - jebeš tartufe, a sa njima i sve ostale slične beskorisne budalaštine! Lično, dovoljno mi je ako se žena ponaša kao tartuf. Da me neko slučajno ne shvati pogrešno, nisam toliko nastran da me pali ako je ona blatnjava (u stvari, ovo može), ako smrdi, a posebno ne ako košta nekoliko hiljada evra, jer bih je, u tom slučaju, zaista bacio svinjama.

Kada kažem da me najviše uzbuđuju "žene-tartufi", tu pre svega mislim na vreme i trud koji se moraju uložiti da bi bile osvojene. Ostale gljive, koje rastu na površini pa su, takoreći, na izvol'te, veoma su rasprostranjene te samim tim, posle izvesnog vremena, dolazi do zasićenja. Ali, još nisam upoznao nekog ko se preje(b)o tartufa. Zato su upravo "žene-tartufi" najbolji afrodizijaci, i zato sam ja, da se ne lažemo, non-stop napaljen.
Aleksa Jovanović