Plasticni kalas...

naša papovka je zakon za to.

Авганистан, рекордна производња опијума

Узгајање опијумског мака у Авганистану била је 2013. године рекордна, иако су САД у последњој деценији уложиле више од седам милијарди долара у његово сузбијање, тврди се у најновијем америчком извештају.

Федерална ревизорска институција СИГАР известила је да је прошле године у Авганистану био узгајан опијумски мак на 209.000 хектара, што је бројка без преседана, и оставља за собом претходни рекорд од 193.000 хектара, који је постављен 2007. године, преноси Бета.

Opijum talibani.jpg
"Експерти" прегледају род пред бербу
Закључно са 30. јуном 2014. године, САД су уложиле око 7,6 милијарди долара у борбу против производње наркотика у Авганистану.

Један од узрока јачања производње је све доступнија технологија бушења дубоких бунара која је допринела да се око 200.000 хектара пустиње у југозападном Авганистану претвори у плодну земљу.

Већи део тог подручја сада се користи за узгајање опијумског мака.

Провинција Нангархар на истоку земље, као и неке друге провинције у којима је производња опијума била потпуно обустављена, сада бележе процват култивације опијумског мака.

Нангархар је чак био модел успешног сузбијања производње дроге и борбе против исламских побуњеника и Уједињене нације су га 2008. године прогласиле "очишћеним од мака". Међутим, производња се у претходне две године учетворостручила.

Један званичник авганистанске Владе је изјавио да се талибани и кријумчари опијума сукобљавају у разним деловима земље око прихода од ове дроге.

Опијумски мак, који се користи за производњу дроге, узгаја се углавном на југу и југозападу Авганистана где су талибани веома активни, а Влада у Кабулу има мало утицаја.

Najbolji vojni mozak Irana

Kasim Sulejmani stekao je u službama iranske armije status legende. Tokom rata sa Sadamom Huseinom postao je heroj a tokom posljednjih godina kao vođa jedinica Quds pomogao je Bašaru Asadu da preokrene tok sirijskog konflikta. Sada ima novi zadatak – poraziti islamiste u Iraku.

Sve donedavno o njemu se nije mnogo znalo a njegovu fotografiju bilo je skoro nemoguće naći. “Sulejmani je najuticajniji čovjek na Srednjem istoku o kome niko nikada nije ništa čuo” izjavio je prije nekoliko godina bivši saradnik CIA John Maguire.


Sulejmani sa sinom ubijenog komandanta Hezbolaha Imada Mugnijaha

Danas je kod kuće zvijezda. Iranska televizija o njemu emituje dokumentarne filmove a njegovo lice se pojavljuje na naslovnim stranicama novina. “Došlo je vrijeme da general Sulejmani izađe iz sjene i pobere plodove svoga dugogodišnjeg rada na čelu elitnih jedinica Quds,” piše server BBC.
Prema do sada nepotvrđenim informacijama Sulejmani, zajedno sa desecima članova Revolucionarne garde, već boravi u Bagdadu. Pred sobom nema lagani zadatak. Treba zaustaviti brzo nastupajuće borce radikalne sunitske milicije Islamska država u Siriji i Levantu (ISIL). Za iračku vladu biće njegova pomoć važnija nego zatražena podrška Zapada.

Revolucionarna garda

Revolucionarna garda postoji u Iranu od 1979. i organizaciono je van armije. Osnovao ju je ajatolah Homeini da bi ojačao svoju moć nad zemljom. U njoj služi oko 125 hiljada ljudi, pod nju spada i avijacija i mornarica sa ponornicama i overkraftima. Revolucionarna garda posebno kontroliše unutrašnju sigurnost države, međutim u njenoj nadležnosti je i proizvodnja raketa.
Sulejmani je za desetine godina u službi iranskih ajatolaha ostvario status lukavog stratega čiji uticaj daleko prevazilazi pozicije običnih generala. Prve uspjehe ostvario je odmah po svome ulasku u Revolucionarnu gardu 1979. godine neposredno nakon islamske revolucije. Iako nije prošao skoro nikakvu obuku pomagao je kao redovni gardista rušiti otpor Kurda na sjeverozapadu Irana.
Na koncu septembra 1980. kada je iračka vojska napala Iran Sulejmani je imao čin poručnika. Tokom rata koji je trajao osam godina bio je na bojišnici južnog fronta gdje je komandovao 44. divizijom. Tada se još ubrajao u dvadesetogodišnjake. Poslije rata mnogi vojnici su ga proglasili ratnim herojem.

Borba protiv droga i propuštena pomoć SAD-a

Tokom devedesetih godina skupljao je dalja iskustva kao komandant Revolucionarne garde u regionu Kerman na jugu zemlje gdje je zaslužio status i ugled borca protiv trgovine opijumom koji je išao prema Turskoj i Evropi.
Za vrijeme studentskih nemira 1999. Sulejmani je bio potpisnik pisma 24 visoko postavljenih članova Revolucionarne garde. Pismo je bilo adresirano tadašnjem predsjedniku Mohamedu Hatamiju. Članovi garde su izložili jasan stav – naše strpljenje je na izmaku. Hatami je dobio ultimatum: ili će reagovati policijom ili će nemire ugušiti armija.
Vrhunac karijere je došao tek kasnije. Na početku 1998. godine Sulejmani je bio imenovan komandantom elitnih jedinica Quds koje spadaju pod Revolucionarnu gardu. Jedinice, kojih se svi boje, dejstvuju posebno prilikom operacija u inostranstvu.
Tri godine kasnije dogodilo se nešto što se do tada nije moglo ni pretpostaviti. Amerikanci su se poslije 11. septembra odlučili upasti u Afganistan i uspostavili su kontakte sa neprijateljskim Iranom. Šiitski režim u Teheranu i Vašington spojio je zajednički neprijatelj: radikalni islam sunitskog Talibana.
Iranci su pod vođstvom Sulejmanija pomogli Pentagonu određivati ciljeve za bombardovanje a Amerikanci su zahvaljujući njima uhvatlili nekoliko visokih predstavnika al – Kaide. Plodna saradnja se, međutim, poslije nekoliko mjeseci iznenada završila. Tadašnji američki predsjednik George W. Bush uvrstio je Iran u “osu zla” a pet godina kasnije Amerikanci su Sulejmanija stavili na listu terorista.

Mirni taktičar sa političkim uticajem

Kod kuće je uticaj Sulejmanija rastao. Godine 2011. ajatolah Hamenei ga je imenovao generalom. Vrhovnog vođu Irana navodno spaja sa Sulejmanijem veliko prijateljstvo. Hamenei je svojevremeno vođu jedinica Quds označio za “živog mučenika revolucije”. Sulejmani mu to prijateljstvo uzvraća a dugogodišnji je predstavnik tvrde linije u nepreglednom lavirintu iranskog teokratskog režima.

Čovjek, čije vojničke sposobnosti uvažavaju i njegovi protivnici je, kako kažu njegovi saradnici, uvijek miran a samo izuzetno povisi glas. “ U prostoriji može biti deset ljudi ali kad dođe Sulejmani ne sjeda sa njima. Sjedne na drugu stranu prostorije, sam i tih. Ne govori i ništa ne komentariše. Naprosto samo sjedi i sluša,” rekao je reporteru servisa newyorker.com jedan od bivših visoko postavljenih iranskih političara.
Bivši rukovodilac izraelskog Mosada Meir Dagan smatra da Sulejmani ima u iranskoj politici izuzetnu poziciju.” Ima veze u svakom dijelu (političkog) sistema. Politički je pametan. Ima odnose sa svakim,” tvrdi Dagan.

Velika pobjeda u Siriji

Svoj uticaj, pregled i vojno iskustvo Sulejmani je iskoristio za vrijeme građanskog rata u Siriji. Ne tako davno armija sirijskog predsjednika Bašara Asada bila je u teškoj defanzivi a sunitski ustanici držali su ključne gradove.
Iran je međutim prihvatio molbu svoga dugogodišnjeg saveznika i poslao u Siruju svoje vojnike. Ti su se borili za Asada ali pod direktnom komandom Sulejmanija. Iskusni vojskovođa je iskoristio i svoje bliske veze sa rukovodstvom Hizbolaha koji je pod nadzorom Sulejmanija krajem 90. godina formirao svoju miliciju. Libanski šiitski pokret poslao je u pomoć Asadu hiljade svojih boraca.

Situacija na frontu se počela polako ali sigurno preokretati. Vjerovatno najveću pobjedu ostvarila je vladina vojska i Hizbolah prilikom borbe za mjesto Kusajr blizu libanske granice. Sulejmani je pred odlučujućom borbom pozvao vođu Hizbolaha Hasana Nasralaha i zatražio slanje dodatnih dvije hiljade boraca. Ovaj je to prihvatio a rezultat je bio potpuni poraz ustanika.
Sulejmani sada u Iraku stoji pred veoma sličnom situacijom. Treba da zaustavi nadiruće islamiste, slično kao u Siriji sa podrškom dobrovoljaca. Prema informacijama BBC-a iranska Revolucionarna garda već pomaže u regrutaciji šiitskih boraca koji treba da se bore zajedno sa armijskim snagama. Armijski stručnjaci pripominju da Sulejmani za sobom ima samo uspjehe. Situacija u Iranu bi se mogla tako narednih dana okrenuti u korist vladine vojske.

Jedinice Quds

Jedinice Quds su tajni dio Iranske revolucionarne garde odgovoran za operacije u inostranstvu uključujući i sakupljanje obavještajnih materijala, podršku prevratima, obučavanje inostranih ustaničkih snaga i atentate. Procjenjuje se da ove jedinice imaju oko 15 hiljada vojnika i operativaca. Jedinice Quds su direktno odgovorne vrhovnom vođi Irana, ajatolahu Hemeneiu.

Cak i ime nisu mogli da smisle kako treba....al kaida je bar licila na nesto...mada i to je prezime...ko kad bi albanci dali ime svojoj organizaciji Baciri....

Jbt cak i ne lici na nesto istinito...

Sto kazu oni sa RT....The DO Gooders....dobar naziv...

Znači ne postoje ni ISIS ni Al Kaida,pa ko kolje taj narod dole Vajt Vokeri verovatno?A zašto je Putin prošle zime pretio Kataru zbog Sočija,ni on jadan nije obavešten da ne postoji ISIS?

Pa idi pa ih trazi tamo dole...

ISIS...

Objasni leba ti Putinu,ti si tamo da se ne cima čovek oko terorizma,to ne postoji,to je sve privid 

 

Jos jedna grupa trenirana u Iranu: Badr Organization  (dakle, ima ih ko pleve - to tamo kao da je postalo neka vrsta sporta )