Nisam zažalio što sam postao monah (VIDEO)
"Naprotiv, često mi se događa da Bogu blagodarim što mi je pomogao da se opredelim za ovaj put...Ljubav i sloboda je ono nešto za čim sam ja krenuo", otac Ilarion, koji je svojevremeno važio za talentovanog glumca i gitaristu

 
Printskrin: TV Prva, Youtube/Dragana Milosavljevic

Da li se sećate talentovanog glumca Rastka Lupulovića, koji je svojevremeno igrao lik Milančeta u seriji “Otvorena vrata“? Danas, ovaj momak je monah u manastiru Draganac, koji se nalazi nedaleko od Gnjilana u Kosovskom pomoravlju.


Otac Ilarion, kako sada glasi duhovno ime Rastka Lupulovića, zamonašio se u manastiru Visoki Dečani i jedan je od omiljenih sveštenih lica među vernicima.U razgovoru za emisiji “Exploziv”, ovaj nekadašnji glumac i gitarista benda “Kanda, Kodža i Nebojša” priča zašto je svetovni život zamenio životom posvećenom Bogu.

- Kada sam prvi put došao u manastir Dečane 1992. godine, osetio sam nešto što bih mogao da nazovem toplinom roditeljskog doma.  Jedna radost koju sam imao, kao malo dete. I to je neki trag kojim sam ja krenuo, i još uvek idem tim putem, i što više idem tim putem, sigurniji sam da sam krenuo pravim putem – rekao je otac Ilarion za emisiju televizije “Prva”, koji je dodao da se nije pokajao što je postao svešteno lice:

- Nikada nisam zažalio ili da sam se pokajao što sam postao monah. Naprotiv, često mi se događa da Bogu blagodarim što mi je pomogao da se opredelim za ovaj put jer, naravno, sve je zasnovano na čovekovoj slobodnoj odluci. Bez slobodne odluke svakoga od nas nema ni prave prave slobode… Ljubav i sloboda je ono nešto za čim sam ja krenuo – iskren je Lupulović.

Pogledajte Rastka Lupulovića u liku Milančeta u seriji “Otvorena vrata”




Da podsetimo, Lupulović je svojevremeno igrao u filmovima “Paket aranžman” i “Biće bolje”. Takođe, kao što smo već naveli, imao je i epizodnu ulogu u seriji “Otvorena vrata” gde je tumačio lik Milančeta.Osim toga, bio je član glumačkog ansabla “Ateljea 212″. Dobitnik je i dve prestižne nagrade: “Sterija” i “Zoran Radmilović”.

Otac Ilarion istakao je da su neki od njegovih prijatelja bili po malo šokirani njegovom odlukom da postane svešteno lice.

- Za neke je to bilo iznenađenje, za neke i nije. Bila je to jedna vrsta šoka za sve ljude koji me vole i koji su mi prijatelji ali meni su ti moji drugari iz pređašnjeg života nekako prihvatili i kao sada monaha… Čak sam decu nekih od njih krstio… – zaključio je Lupulović.

Prilog novinarke emisije “Exploziv” možete pogledati OVDE.



(Telegraf.rs/izvor: Prva.rs)


Inace, Rastko je i bivsi gitarista KKN (Kanda, Kodza i Nebojsa)



 

Naravno, ljubavi i " slobode " nema izvan manastira. Zar postoji jedan monah koji se ponasa kako on hoce ?
Pitam se dali su mu i roditelji isto is predjasnjeg zivota.

Khm... covek to nigde nije rekao - odgledaj klip pa se javi 

Nisam ni rekao da je on rekao to sto se podrazumeva iz onoga sto je rekao.
Zasto da gledam klip ? ovo sto je rekao je vise nego dovoljno.

Sva tvoja pitanja su samo tvoja... mogu samo da se sudaraju sa njegovim svetom... jer samo u tvom svetu ona imaju smisla.. i odgovori proizvoljno znacenje...

Inace, drago mi je sto je nasao svoj put i sto ide njime

I meni je drago sto je on srecan. Kakva bi ovo drzava bila kada bi svi bili srecni kao Ilarion i ja .....

Da li primecujes da ti govoris u njegovo ime ?

Има смисла да се човек замонаши на неко време док не пронађе одговоре на своја питања о Богу, али никако за цео живот. Човек не треба трајно да се одрекне љубави жене.

A ko si ti da nekome govoris " sta treba a sta ne treba " ?

Ti si neko ko ce da sudi monasima ?

Ne govorim... ali mi je drago sto on zna sta govori

opet govoris u njegovo ime.
Ako vec zelis da u njegovo ime tvrdis da on zna sta govori, objasni sta je " predjasnji zivot " ?

Drugaciji nacin zivota... proslost...

Kada se ljudi npr. ozene, govore o svom predjasnjem zivotu... ili presele iz grada u grad...

Nista strasno... 

Zivot je jedan jedini koji pocinje jednim jedinim rodjenjem. Detinjstvo nije " predjasnji zivot " nego isti zivot koji jedna osoba zivi sada i ovde.
Prijatelji iz detinjstva ili oni koji su to bili do juce nisu iz " predjasnjeg zivota ".

Novo ime, novi stil oblacenja i nova poslusnost novom zakonu koji nalaze iskljucivo razmisljanje, vidjenje i delovanje nije " novi zivot ", nego taj isti.
Figurativni govor i cinjenicno stanje nisu isto.

sve to isto kako sad zivi i sta sad radi, mogao je i van manastira, ali ljudi prsnu pa jbg, treba im gradjevina i drugi crkvenjaci da bi kao bili blizi bogu i vrlini

teska glupost, ali ako je on uspesno pobego od svih koji su ga nervirali, samo nek je njemu dobro 

Figurativno ili cinjenicno, moram da priznam da mi se dopada kako se odnosi prema citavoj prici.

Za dobar deo javnosti je budala i prsotina, ali ja zaista mislim da postoji vise nacina da se iskoristi zivot... ili zivoti

Sta vise... poredeci taj njegov zivot i zivot koji se smatra normalnim, mislim da je on izvukao dzek-pot.

Istinita priča:
Žena pobjega iz Sarajeva nakon 2 godine rata, gladi, zlostavljanja, straha...
Obnoć. Kroz zasjede. Svi su pucali na nju, niko je pogodio nije.
Elem, izvukla se ona, dosla do srba, gleda je žena iz komesarijata i pita:

- I šta ste vi bili u prošlom životu?

Izgovori, pa se zacrveni, pa zamuca, pa krenu da se izvinjava.

A ova je odmah zaustavi.
- Ne u pravu ste i meni se nekad čini - da je to bilo u prošlom životu, jer ovo što sam sad nespojivo je sa onim što sam bila.

I tako, nekad se u nečijem životu dese takvi i toliki lomovi da i on sam, život svoj dijeli na te nespojive dijelove - pa dobiješ to - u prošlom životu bio sam... radio sam... volio sam...

To je standardna prica, decko je otisao u manastir, video je sebe u toj bajci iza koje se krije red, rad i disciplina
( a ne "sloboda" ), i morao je da nastavi svoj zivot kao Ilarion. svaki covek funkcionise tako sto mu telo ( donji karnalni um ) kaze " sta hoce " pa na to inteligencija odgovara sa " sta moze " i rezultat je kompromis tela i uma
koji mi kao duhovno bice osecamo.
Samo verovanje u bajke nije manifestacija " prskanja ", nego je to tvrdnja da je to verovanje - stvarnost.

Ove diskusije na religiji su se svele na nivo trivijalnosti i besmislica, rasprava radi rasprave.

Diskutovati zasto se on na ovo odlucio i da li je mogao/trebao drugacije, da li je isto mogao i da se nije zamonasio i slicno je gubljenje vremena. Ajde sada neka mi neko kaze koja je svrha toga? Ali nesto smisleno?

Po cemu se ovo razlikuje od toga da li se neko opredelio da bude vegetarijanac, profesionalni vojnik koji ratuje po tidjim drzavama, slusa narodnu umesto zabavne muzike itd?

Pricamo o pojedincu da li je napravio pravi izbor i da li je sve isto mogao i na drugi nacin... kako nas to dotice, sta mi imamo od toga i zasto upste pricamo o tome? Sta je svrha osim toga sto je on ovako kako se diskutuje apsolutno nebitan i predstavlja samo objekat koji sluzi da se drugi preko njega nadmudruju.

Pa svaki zivot je bajka.
Ljudi misle da su vazni.
U stvari samo odrzavaju masu univerzuma.

E, sad... neko voli bajku u kojoj ne postoji bog, u kome odredjuje svoju sudbinu i u kojoj ima neku svrhu.. mozda ce i nesto da postigne...
Drugi su posveceni bogovima, mole se 20 puta dnevno... Trecima je bas "zakon" da se napijaju kao guzice, valjaju gudru... Cetvrti sve gledaju sa visine i misle da su drugi intelektualno inferiorni i ne vide pravu istinu, i kako bi svet bio odlican da je bas po njihovom.

Opet, ne vidim sta je tacno problem.

Njemu se ta bajka dopada. I ima svako pravo na to.

Njegov snesko. Meni se dopada. Necu da mu ga rusim.

Van manastira niko ne veruje da je on nesto drugacije/posebno/specijalno.
Svaki zivot je stvarnost, a bajke su samo price o nepostojecem. Ljudi su u zabludi da imaju bilo kakvu zaslugu ili odgovornost za svoj zivot, koji je sve sto imaju i nema nikakve veze sa onim sto je izvan tog zivota.
Ljudi su morali da zive u svetu bajki, takvi su stvoreni, da nisu, ne bi ziveli u svetu bajki.
Svi ljudi su isti, ne postoje " prvi, drugi...... "
Kakav " problem " ?
Ilarion i svi ostali vernici ne shvataju da zive u svetu bajki, kada bi to shvatili ne bi ziveli u tom imaginarnom svetu u kojem su oni " boziji ljudi, sluge, pastiri, oci.... " sta " god "...

Читао сам коментаре на Блицу. Пријатно ме изненадио квалитет. истих.

Da li " kvalitet komentara " znaci " komentari koji se tebi licno dopadaju " ?

Sta je " nekvalitetno " u cinjenici da Ilarion i njegovi istomisljenici zive u svetu bajki u kojem oni veruju da jesu nesto sto cinjenicno - nisu ?

Квалитетан коментар је добро написан, умјерен, без осуђивања, претјеривање и што је најбитније: аргументован, логичан, непристрасан и објективан.

Da li imas link za " te i takve komentare " ?, posto bi to ( ako jeste kako ti kazes da jeste ) za mene bilo prvi put da vidim takve komentare koje je neko drugi pisao.