Raspad Jugoslavije zbog naftnih polja u BiH? :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Merkanje rudnog bogatstva Kosova
Januara 2005. godine, Rajner Hengstman, direktor za rudnike i minerale Kosova, objavio je da je Svetska banka procenila mineralne rezerve Kosova na 13,5 milijardi evra

Svetska banka je, od samog početka implementiranja međunarodnog protektorata UN, najdirektnije uključena u operativnu ekonomsku politiku MMF kroz dokument - Kosovo: Building Peace through Sustained Gronjth - The Economic and Social Policy Agenda od 3. novembra 1999. godine i nekoliko ostalih relevantnih izveštaja, čiji je zajednički imenitelj, primarni strateški cilj i interes - postizanje makroekonomske stabilnosti.

Činjenica je da je Svetska banka najzaslužnija za relativan, iako skroman, napredak Kosova i Metohije na poljima ekonomije, privrede, infrastrukture, kao i na primerenom promovisanju privatnog sektora. Kosovo je dobilo najviše donacija od Svetske banke, čija bilansna kvantifikacija još uvek nije izvršena

Pare otišle u javnu potrošnju

Prema opsežnom istraživanju Svetske banke koje je sprovedeno 2000. godine, na Kosovu je identifikovano 10 odsto nepismenih među mladima, što se objašnjavalo visinom školskih troškova, dok oko 50 odsto stanovništva nije koristilo zdravstvene usluge. Najmanje polovina, od oko 1.900.000 stanovnika Kosova živelo je 2000. godine ili danas živi na ivici siromaštva, odnosno više od 12 odsto živi u ekstremnoj bedi i nemaštini.

SRBINU NA KOSOVU - JEDAN EVRO DNEVNO

Registrovana stopa nezaposlenosti radno aktivnog stanovništva, u 2001. godini, iznosila je 57,1 odsto, 2002. godine 55 odsto, 2003. godine 49,7 odsto, a 2004. godine 44,4 odsto, dok je latentna stopa nezaposlenosti mnogo veća i kreće se u proseku od 60 odsto do 80 odsto.
Stopa nezaposlenosti srpskog stanovništva, procenjena je na neverovatnih 90 odsto, sa prosečnim prihodom od jednog evra dnevno po stanovniku. Nad ovom surovom makroekonomskom činjenicom svaki dalji komentar je suvišan!

U suštini, ništa se vidljivije i osetnije nije popravilo u odnosu na devedesete godine DžDž veka, jer su prispela finansijska sredstva (donacije i devizne doznake), umesto u privredni razvoj i zapošljavanje građana, otišla u preveliku javnu potrošnju, koju nije pratila realna kupovna moć građana. Godine 2002. bilo je registrovano 147.000 radnih mesta. Kada se tome dodaju oni koji su privređivali u poljoprivredi i u sivoj zoni ekonomije, dolazimo do zaprepašćujućeg i alarmantnog podatka da je od oko milion radno sposobnih, zaposlen tek svaki treći stanovnik Kosova.

Dug 450 miliona dolara

Na Kosovu se primenjuje režim politike carinskih obaveza od 10 odsto zajedno sa propisanom stopom PDV-a od 15 odsto i porezom na promet od 0,275 evra po litru za produkte na bazi nafte. Veza između cene nafte na svetskom tržištu i ostvarenih budžetskih prihoda od poreza na Kosovu i Metohiji je vrlo komplikovana i netransparentna. Spoljnotrgovinski deficit Kosova i Metohije je svake godine sve veći i sada već dostiže gotovo milijardu.

Bruto dug Kosova prema Svetskoj banci iznosi oko 450 miliona američkih dolara, za koji je suvereni garant budžet Republike Srbije.

Svetska banka je ocenila da su najznačajnije tri strateške oblasti geoekonomije Kosova: 1) energetika - nekadašnja Elektroprivreda Srbije, danas KEK sa termoenergetskim kompleksom „Kosovo A i B“, i hidrocentrala „Gazivode“; 2) rudarstvo - RMHK „Trepča“ pod Unmik administracijom i 3) agrar.

U okviru toga postoji pet najvrednijih segmenata prirodnih rezervi Kosova i Metohije: energetika uglja, rezerve neobojenih metala, rezerve obojenih metala, rezerve nemetala i raspoloživost plodnog zemljišta - agrar.

Januara 2005. godine, Rajner Hengstman, direktor za rudnike i minerale Kosova (kasnije Nezavisna komisija za rudnike i minerale), objavio je da je Svetska banka procenila mineralne rezerve Kosova na 13,5 milijardi evra. Udeo RMHK „Trepča“ pod administracijom Unmika sa tamošnjim rudnicima olova iznosi tek tri milijarde evra. Takođe, od strane Svetske banke, nalazišta lignita kod sela Sibovac nadomak Prištine procenjena su na šest i po milijardi evra, a nalazišta nikla na dve milijarde evra. Ostali rudnici procenjeni su na dve milijarde evra, gde bi jedna temeljna eksploatacija navedenih rezervi mogla da doprinese otvaranju još oko 35.000 novih radnih mesta i ostvarivanju znatnih prihoda za konsolidovani budžet Kosova.

Možemo konstatovati da Kosovo danas nema celovitu, već samo relativnu makroekonomsku stabilnost, koju je projektovala Svetska banka kao svoj regionalni makroekonomski cilj i interes ekonomske politike.

Nastaviće se

500 milijardi odjednom postane 13 Smile