Obimna i zanimljiva tema u kojoj je predstavljeno preko 180 rasa pasa...

Američki Pit Bul Terijer


PIT BUL TERIJER je postao ukrštanjem buldoga i starog engleskog belog terijera. Prica se i da je korišcena ukrštena pasmina španskog poentera ali to nikada nije potvrdeno. Tacan odnos svih rasa korišcenih za dobijanje pit bul terijera se ne zna.

Tokom devetnaestog veka, kada su hajke na bizone i borbe pasa bili živi sportovi, buldog se pokazao kao prespor za borbe i odatle potreba za bržim psom sa dobrim i jakim celjustima koje sakate žrtvu.

Nova pasmina je uspešno odgovorila zahtevima i bila je superiornija od buldoga za borbu. Jedna od prvih osobina koja je dobijena bila je borbenost i sposobnost za borbu. Otac i sin su se proslavili pošto su pobedili u mnogimim borbama i postali nepobedivi.

Kada je usvojen zakon kojim su hajke na bizone i borba pasa proglašeni nezakonitim, pit hul terijer je doveden u vezu sa lepo obucenim mladicima iz grada, bokserima profesionalcima i vlasnicima kafana.

Mnogi borci su se pripremali u podrumima kafana ili na nekim usamljenim seoskim sastajalištima.

Došlo je do malih izmena u izgledu pit bul terijera. Najuocljivija promena je na glavi. Današnji psi naginju više tipu terijera nego tipu buldoga, što je bilo zajednicko obeležje prvih pasa u devetnaestom veku.

Primecene su izrazite karakteristike koje su s vremena na vreme izbijale otkrivajuci pretke. Opšte karakteristike su rastavljene noge, zašiljen rep, istaknuta donja vilica i niska grada. Ipak, dobijen je potpuno ponovljen primerak engleskog belog terijera u koži pit bul terijera. Mada se ove karakteristike retko javljaju, one se mnogo cešce nalaze kod pasa kod kojih su postale nasledne.


Izvor: Kucni Ljubimci

Aljaski malamut


Kao autohtoni aljaski pas, aljaski malamut pripada najstarijoj populaciji ove zemlje. Nekadašnje ime Malhmut dobio je po eskimskom plemenu koje ga je pripitomilo. Težak i snažne građe on je najveći pas za vuču i smatra se kraljem severnih pasa. Kada su Evropljani okupirali Kanadu, koristili su ga za vuču u planinskim predelima. Leti je ovaj pas bio sposoban da ispod stomaka transportuje teret težak preko 20kg. Ovaj snažan, izdržljiv i brz pas, šampion je u trkama saonica. Pošto je veoma čist, miroljubiv, miran, nežan i rado se igra, veoma je cenjen pas za društvo u Severnoj Americi i Kanadi. Evropljani su ga otkrili kasnije. I pored uspeha koji je postigao, ne treba zaboraviti da ovaj pas nije stvoren za život u gradu i da pati zbog vrućine i nekretanja.
Aljaski malamut ima krupnu ali proporcionalnu glavu, široku, blago zaobljenu lobanju, kose, tamne, bademaste oči i prave, male, trouglaste uši, blago okrenute ka napred. Vrat mu je snažan, slabine čvrste i kratke, a noge, veoma mišićave. Ima snažne i čvrste šape. Rep mu je u obliku elegantne perjanice, podignut iznad slabina ili niže.Gusta, gruba dlaka veoma je zbijena u predelu oko vrata, po plećima i bedrima i prekriva masnu, gustu i vunastu poddlaku. Može biti u svim nijansamasive boje do crne, sa belim oznakama na stomaku i delu šapa i svetlijim ili tamnijim obeležjem u obliku kape na lobanji, ili u obliku maske na licu. Bela mrlja na čelu ili potiljku je veoma cenjena. Jednobojno belo krzno je takođe dopušteno.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Avganistanski hrt


Ima svilenkastu dlaku boje peska, koja kod kretanja izgladi njegove obrise. Crno obrubljene oči, plivajuće i tekuće kretanje i visoko podignut i savijen rep sa zastavicom, stvaraju egzotičnu pojavu, koja se ne može videti ni kod jednog drugog psa. Afganistanski hrt seva očima od zadovoljstva prema čoveku uz kojeg trči. Čeoni deo glave je dug, s izrazitim zliskom, pokriven dugom dlakom, koja na vrhu pravi razdjeljak. Duga svilenkasta dlaka nalazi se i na ušima. Prednje su šape izrazito velike, a zbog guste dlake izgledaju još i veće. Kod tog je psa posebno važno krzno, koje psu daje izgled plemenitosti. Dozvoljene su sve boje. Idealna visina - 68,5 do 73,5 cm.Težina - 25 do 30 kg. Stepski lovac iz Afganistana se u Europi pojavio tek tridesetih godina ovog stoleća i brzo je postao omiljen zbog laganog kretanja i kuštrave dlake koju nosi kao dragoceni krzneni plašt. Imati afganistanca nije jednostavno, stoga on nikada neće postati modni pas. Njegova glavna karakteristika je nezavisnost. U porodici se nikada ne osjeća podređenim, već je ravnopravan s drugim članovima porodice. Potrebno je puno truda, ljubavi i doslednosti da postane poslušan. Vrlo je rizično imati tog psa i zato ga nikako ne preporučujem ljudima koji se barem malo ne razumiju u pse. Kada ugleda nešto, što mu se čini vrijednim goniti, ta mu lovina neće pobeći. Svoju obitelj afganistanac voli, njoj je privržen, stoga nije pas koji bi menjao vlasnika. Želimo li mu omogućiti dovoljno kretanja mora sudelovati na trkama. Po naravi je čuvar, potrebna mu je redovita nega. Doseže brzinu do 45 km/h.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Alpski brak jazavčar


Vrlo je aktivan, srednje velik i snažan pas s jakim kostima i dobro razvijenim mišićima. Deluje elegantno. Na glavi nema bora, gubica je jaka, uši su priležeće i na krajevima zaokružene. Mišićav vrat je u skladu s jako razvijenim telom. Noge su mišićaste i ravne, šape čvrste i skupljene. Rep je srednje dug s nešto kraćom dlakom. Dlaka je čvrsta, tvrda i debela iako ne glatka s dobrom poddlakom. Idealna je tamno crvena jelenja boja ili crna sa smedim pegama. Bela boja nije dozvoljena. Visina - 38 cm, težina - 15 kg. Doživi 12 godina. To je stara pasmina koju koriste za lov u predelima nemačkih i austrijskih Alpa, te u bavarskim šumama. Do 1976. godine mislilo se da potiče od jazavčara, što je pogrešno. Pasminu su priznali 1896. godine u Nemačkoj. Alpskog brak jazavčara koriste kao krvoslednika za lov na zečeve i lisice. Pouzdan je tragač, traga štekčući. Lovac ga čitavo vreme čuje i zato se može dobro postaviti. U kući je miran i prijazan s porodičnim članovima i decom. Oprezan je i često ga vidimo na slikama kako čuva lovčev ranac, ili ulovljenu divljač. Može biti dobar pas za obranu. Kod uzgoja vrede strogi propisi, posebno kod izbora pasa za oplodnju. Važne osobine su radna sposobnost i izgled. Potražnja za tim odličnim psima je veća od ponude. Pas za lovce. Svojeglav je i agresivan u lovu, a inače je prijazan, srdačan i pitom. Brz je, neumoran i siguran.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Američki baset


Američki baset je pas na niskim nogama s jakim šapama i kožnim borama po tielu koje izgledaju poput prugastih nogavica. Bedro je snažno mišićavo, gibanje tekuće i zbog jakih mišića dovoljno elastično. Čelo je okruglo s izraženim potiljkom. Ima jak ugriz. Uši su viseće i nisko postavljene, veoma duge i meke - kao najbolja teleća koža. Ima izražen podvoljak i jak repni koren. Može biti trobojan (crno-belocrveni) ili dvobojan. Visina - 33 do 38 cm, težina do 32 kg. Doživi starost do 12 godina.Pas ima "najžalosniji pogled na svetu" i dozvoljava "da ga miluju tri deteta odjednom". Nos i uši ima uvijek na tlu. Potiče iz stare lovačke pasmine koju ne smemo zameniti s francuskim basetom ili kratkonogim goničem. Baset je izdržljiv, primeren za boravak u stanu i spada među tihe pse. Ipak, kada ponekad zalaje čuje ga se daleko. Potreba za šetnjom zavisi od odgojnih navika. Poznajem lenje basete, ali i one koji se rado kreću. Svojeglav je, stoga nije uvek jednostavno živeti s njim. Pre svega to je pas koji živi u čoporu i ne voli biti sam. Toliko je jak da ga ponekad ne možemo obuzdati. Mora biti kondicijski jak s lepom postavom. Mršavi baseti kojima se vide rebra nisu lepi. Kod nekih mužjaka često se pojavljuju bubrežni kamenci.Baseti su psi za one koji se lako oduševljavaju, puno su okretniji i brži nego što izgledaju.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Američki stafordski terijer


Američki stafordski terijer je snažan, mišićav pas skladne građe, okretan i elegantan. Telo mu je kvadratično. Dlaka je kratka i sjajna, javlja se u brojnim varijacijama boja od krem do crne. Glava je čvrsta sa snažnom njuškom i potpuno makayastim zubalom. Uši mogu biti i kupirane, ili ukoliko to nisu, prirodnog oblika ružinog uha. Oči su tamne i okrugle, duboko usađene u lobanju. Poželjne su tamnije oči. Nos je jasno crn, dužina njuške mora biti uvek u srazmeru sa glavom. Vrat je masivan, lagano povijen, bez naborane kože, srednje dug. Rep je u poređenju sa veličinom nisko usađen i završava šiljkom. Visina mu je između 43 i 50 cm. Nastao je u XIX. stoleću, kao rezultat ukrštanja buldoga i terijera, te svoje postojanje i današnji oblik treba, osim buldogu, zahvaliti i kratkodlakom foxterijeru, bijelom engleskom terijeru i mančesterskom terijeru. U toj oštroj selekciji nastao je snažan pas, neosetljiv na bol, s čeličnom voljom da slomi protivnika ukoliko je namera bila korištenje u borbama i to ne samo s psima već i bikovima, jazavcima, medvedima i sl. Tek zabranom borbi pasa ova je plemenita pasmina dobila priliku da pokaže svoj pravi karakter. To je jedan umiljat porodični pas, dobar čuvar, ljubitelj dece izuzetno dobro prilagođen za život u stanu. On je izrazito bistar i inteligentan pas, odlikuju ga neobična svestranost, udružena s velikom voljom za učenje i velika radna sposobnost. On je svojoj porodici budan zaštitnik s urođenom sposobnošću razlikovanja dobrih i loših namera ljudi, što ga izdvaja u odnosu na ostale rase.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Apencelski planinski pas


Jako je živahan i neverovatno istrajan pas, srednje velik i snažan. Laici će ga teško prepoznati. Gornji deo lobanje je pljosnat, oči su tamne i koso položene prema nosu. Izraz lica je prijatan i veseo. Trouglaste uši obešene su tesno uz glavu, a kada pozira nešto ih podigne i tada cela glava dobije karakteristični trokutasti oblik. Telo je jako, mišićavo, rep je savijen na stranu, nošen iznad leđne linije. Tesno priljubljena oštra dlaka je gusta, sjajna, crne boje sa smeđe crvenim mrljama i belim oznakama. Idealna visina mužijaka 55 cm, težina - 22 do 25 kg. Doživi razmerno veliku starost. Držali su ga pastiri, pre svega za teranje stada.Rasna karakteristika je i čuvanje stada. U radu je samostalan, voli živeti vani. Doslednim pristupom moguće ga je dobro odgojiti i školovati. Po okretnosti i spremnosti za učenje sličan je graničnom škotskom ovčaru (border collie) i za njega važi da uz dosledan i stručan nadzor može postati kralj, a ako se ne bavimo njime prosjak. Nepoverljiv je prema strancima i laje na njih dok ne dođe netko od članova porodice. Nije baš miran pas, u mladosti je temperamentan, dok se u zrelijim godinama malo smiri. Potrebno mu je puno milovanja i tesan dodir s članovima porodice, ukoliko ga imamo kao porodičnog psa. Nikako nije gradski pas ili pas za stan. Dobro je imati vrt, a pored toga treba se njime puno baviti, jer se bolje oseća kada je aktivan. Jednostavan je za čišćenje, naginje displaziji.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Arapski hrt


To je plemeniti pas čije telo izgleda kao da ga je isklesao vajar. Ako ga gledamo sa strane, obris njegovog tela je vrlo jasan, oštar. Dobro je vidljiva građa kostiju, duboka prsa, izbočeni kukovi, krvne žile i tetive ispod fine kože. lako je kvadratast, djeluje visokonogo. Glava je nešto masivnija od greyhoundove. Njuška je crna ili tamno smeđa, oči su velike, tamne, crno obrubljene. Pogled je mekan i prodoran. Uši su obešene. Rep je tanak, bez resica i dugih dlaka. Dlaka je glatka, kratka i fina. Boja: od peščano do crvenkasto smeđe, crna s raznobojnim mrljama i oznakama. Visina od 60 do 70 cm, telesna težina - od 14 do 24 kg. Ta glatka podvrsta orijentalnog hrta je bliski rođak salukija, mada je priznat kao samostalna pasmina. U sjevernoj je Africi tražio gazele sjedeći ispred svojih gospodara u konjskom sedlu. Divljač je lovio samo onda kada bi je ugledao.Priznat je kao marokanska nacionalna pasmina. Godine 1971. počeli su ih sistematski uzgajati i u Hrvatskoj, posebno u okolici Zagreba. Sloughiji su poznati i kao dobri trkači i jako zdravi psi. Unutrašnje su tvrdi i samouvereni, aktivni su čuvari - najbolji među hrtovima. Pored toga su umiljati porodični psi kojima je potreban stalan dodir s ljudima. Što se više njima bavimo u njihovoj mladosti, kao odrasli psi bit će bolji. Sloughi se tesno zbliži s "njegovim" čovekom, koji ga je odgajao uz pohvale. Teže od ostalih pasmina podnosi naredbeni ton. Nije pas za život u psetarnici. Dostiže brzinu do 50 km/h.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Argentinska doga


Ne može zatajiti srodstvo s nemačkom dogom. Istovremeno taj veliki argentinski pas izgleda poput povećanog i grubog bul terijera. Kupirane uši stoje uspravno ili su malo nagnute. Rep je dug i snažan. Leđa su mišićava, vrat snažan, iako mršav i bez podvoljka. Dlaka je veoma kratka, priljubljena i čvrsta, potpuno je bele boje, dozvoljena je samo mala crna pega na glavi. Njuška je crna kao i rub priljubljenih usnica. Oči su tamne ili boje lešnika. Visina - 55 do 65 cm, težina - 35 do 45 kg. O životnoj dobi nema podataka. Prve tri argentinske doge došle su u Evropu 1968. godine i još uvijek su retka pasmina. U Argentini su ih desetlećima koristili za lov na veliku divljač i grabežljive životinje (divlja svinja, puma). Koriste se i kao odlični psi za potrebe policije, carine i vojske. Odlikuje ih izvanredna inteligencija i hrabrost. Neosetljive su na bolesti. U lovu ima posebno opasnu tehniku ugriza - grize od ispod. Osjetljiva je na oštre zapovijedi i kazne. Treba je odgajati i školovati pomoću motivacije uz puno pohvala i nagrada. Ima odlično razvijeno osetilo njuha i lako ju je školovati za istraživanje i traganje. Po prirodi je dobrodušna, voli decu i članove obitelji. Nepoverljiva je prema strancima i drugim psima. Neuobičajeno je dobar čuvar i nadasve vjerna svome domu. Ne laje puno. Primerena je samo odlučnim i doslednim ljudima, koji su dobri poznavatelji pasa.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)