Rana menopauza

Menopauza najčešće počinje oko pedesete, ili je to barem nekad bilo najčešće - poslednjih godina sve je češća pojava da menopauza počne i ranije. Prema najnovijem istraživanju, čak kod 25% žena menopauza se javila pre četrdeset i pete godine života. U nekim slučajevima to je bilo spontano, a negde se radilo o posledicama neke medicinske terapije. Menopauza je period kada je žena izložena mnogim tegobama - prete joj oboljenja srca i krvnih sudova, osteoporoza, depresija, nesanica, smanjena želja za seksom, promene na koži (zadebljanja, fleke). Šta je uzrok rane menopauze?

Još uvek nije poznato šta dovodi do rane menopauze. Smatra se da je u 30 odsto slučajeva u pitanju nasledni faktor - po majčinoj liniji, ili po liniji ženskih očevih predaka. Još jedan od čestih uzroka su oboljenja žlezda sa unutrašnjim lučenjem, pre svega oboljenja tiroidne žlezde. Ranoj menopauzi doprinose i poremećaji imunološkog sistema, uglavnom autoimune bolesti, kojih u poslednje vreme ima sve više. Odstranjivanje jajnika ili terapija protiv tumora takođe mogu da dovedu do rane menopauze.

Što se uticaja okoline na ranu menopauzu tiče, još uvek se rade istraživanja o tome. Nagađa se da velika zagađenost vazduha, kao i duvanski dim, mogu da za nekoliko godina ubrzaju menopauzu (još jedan dobar razlog da ostavite cigarete).

Kako se prepoznaje da se radi o ranoj menopauzi, a ne o nekom drugom poremećaju? Ukoliko ciklus izostane četiri meseca ili duže, a žena nije trudna, može da se uradi poseban hormonski test. To su analize krvi kojima se prati nivo jednog hormona i tim analizama se dosta pouzdano može utvrditi da li se radi o ranoj menopauzi.

Može se desiti da rana menopauza izazove poremećaj psihičke ravnoteže. Kako bi se ublažile tegobe koje rana menopauza može da donese, ponekad je potrebna pomoć psihologa, a nekad ginekologa. Jedna mogućnost je pažljivo dozirana supstituciona (hormonska) terapija koja se sprovodi pod strogim nadzorom lekara - ona može da donese olakšanje, ali su mišljenja o toj terapiji podeljena. Alternativno, može se pokušati sa vitaminom E i biljnom terapijom baziranom na soji i drugim lekovitim biljkama.

Terapija estrogenom ipak bezbedna

Jedna američka studija objavljena pre nešto više od tri godine stavila je pred veliku dilemu sve žene koje prolaze kroz menopauzu - one se zabrinuto pitaju da li da i dalje trpe neprijatne simptome ovog stanja ili da se podvrgnu hormonskoj terapiji uprkos mogućnosti da zbog nje imaju ozbiljne zdravstvene probleme. Naime, naučnici iz Sjedinjenih Država, okupljeni oko istraživačkog programa "Inicijativa za zdravlje žena", obelodanili su 2002. da pomenuta terapija uvećava rizik od srčanog udara, raka dojke i šloga. Tada su naveli da su šanse da žena doživi srčani udar za 30 odsto veće ukoliko ona u menopauzi dobija estrogen i progestin.

Ali nedavno su ovi stručnjaci, vršeći novu analizu, zaključili da je hormonska terapija ipak bezbedna. Bar kada je reč o korišćenju pilula sa estrogenom. Oni su zapravo otkrili da kod ispitanica starih između 50 i 79 godina koje su uzimale samo taj hormon nije bilo povećanog rizika od srčanog udara. Prema rečima Lile Nahtigal, njujorške doktorke koja je učestvovala u istraživanju, estrogen bi čak mogao da bude koristan za srčane arterije mlađih žena - onih sa 50 do 59 godina.

U stvari, nova analiza je ukazala da je sasvim moguće da on sprečava sužavanje i začepljenje koronarnih arterija usled taloženja masnih supstanci na njihovim zidovima. Zato su mnogi članovi istraživačkog tima duboko uvereni da bi rizik od kardiovaskularnih bolesti bio znatno smanjen kod žena koje bi, počev od 50, godinama nadoknađivale manjak estrogena. U Americi se sada priprema opsežno ispitivanje koje treba da pokaže da li estrogen zbilja usporava "stvrdnjavanje" arterija, i da li su flasteri sa ovim hormonom efikasniji od pilula.


Izvor: Glas Javnosti \ S. P.