Svi oni koji zbog nekog događaja ili situacije "padnu u depresiju" mogu najčešće sopstvenim snagama da se "vrate" u normalnu svakodnevnicu, i to posle kraćeg vremena. I oni koji boluju od stalne ali "umerene" depresije mogu, pored pomoći lekara, i načinom života i ishrane popraviti svoje zdravstveno stanje i osećati se mnogo bolje.

Bez obzira na uzroke depresije, ukoliko se preduzmu određene aktivnosti, tegobe se mogu znatno ublažiti.

Aktivnosti koje pozitivno deluju protiv depresije

prihvatanje saveta lekara
zdrava i odgovarajuća ishrana sa što više voća i povrća
izbegavanje alkohola i previše kafa
izbegavanje pušenja
ne posezati za drogama
redovno spavanje
redovno vežbanje joge i umerena fizička aktivnost
prihvatanje podrške od najbližih rođaka i saradnika
uživanje u životu

Pravilna i redovna ishrana može znatno pomoći u borbi protiv depresije, jer postoje hranljive materije koje "smanjuju" depresiju:
Vitamini B pomažu u stvaranju serotonina i poboljšanju raspoloženja.
Vitamin C olakšava organizmu apsorbciju gvožđa, koje povoljno deluje protiv depresije.
Gvožđe povoljno deluje na funkcionisanje mozga.
Inozitol reguliše čovekovo raspoloženje.
Kalcijum aktivira enzime koji pospešuju rad mozga.
Kalijum se u organizmu smanjuje kod depresivnih ljudi, a sa smanjenjem depresije, njegov nivo se povećava.
Magnezijum omogućava normalan rad moždanih ćelija.
Folna kiselina podstiče proizvodnju serotonina, koji poboljšava raspoloženje.
Cink oslobađa negativnu i suvišnu energiju iz moždanih ćelija.

Hrana koja deluje antidepresivno

Stručnjaci preporučuju sledeće namirnice za ishranu:

avokado
ananas
banane
brokoli
grašak
živinsko meso
žumance
zeleno povrće
zimska tikva
integralne žitarice
jogurt
kajsije
koštunjavo voće
krompir
kukuruz
kupus
losos
mahunarke
meso sa manje masnoće
mleko i mlečni proizvodi
paprika
paradajz
pasulj
pečurke
pivski kvasac
pirinač (beli i integralni)
riblje meso
semenke
slatki krompir
smokve
sočivo
spanać
cvekla
školjke
špargla

Ukoliko se navedene namirnice svakodnevno koriste u potrebnim količinama, može se izbeći depresija. Pacijenti koji imaju kratkotrajnu ili umerenu depresiju ovakvom ishranom mogu pobediti depresiju ili znatno smanjiti njen uticaj.

Umesto zaključka

Trebalo bi voditi računa o količini pojedene hrane jer previše hrane izaziva gojaznost, a višak kilograma dodatno pospešuje depresiju. Zato je najbolje jesti 4-5 obroka hrane dnevno, i to u manjim količinama, sa što više voća i povrća na trpezi.


Izvor: Krstarica