Dr Ana Jovićević-Bekić, iz Instituta za onkologiju, upozorava na štetnost Sunca i solarijuma
Rak kože sve češći
Nezvanične procene su da kod nas svaki deseti oboleli od raka ima tumor kože, a procene u svetu su da će se od 2000. do 2015. broj tumora kože povećati za 80 odsto
BEOGRAD - Zbog sve štetnijeg deovanja Sunca i naše sve lošije navike da mu se prekovremeno izlažemo, broj malignih oboljenja kože gotovo svuda u svetu, pa i kod nas, iz godine u godinu sve je veći. Prema nekim ranije objavljenim procenama, svaki deseti oboleli od raka kod nas, u stvari, boluje od raka kože, mada broj registrovanih podataka i ne govori baš tako.

 
  Preporuke za solarijum

Ne smeju ga koristiti osobe mlađe od 16 godina, svetle puti, sa velikim brojem mladeža ili skloni dobijanju pega,
Pre solarijuma ne treba koristiti kozmetiku i dezodoranse,
Prvo izlaganje solarijumu ne sme trajati duže od pet minuta i nikako više puta dnevno,
20 seansi godišnje, u periodu od 30 godina, uvećava rizik od raka za oko deset odsto.
   
 
 Kako ih prepoznati

Dr Momčilo Inić, direktor hirurgije u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, napominje da većinu tumora kože mogu da obave i opšte bolnice, ali je ipak najbolje da to urade stručnjaci koji se time bave.
- Godišnje otklonimo oko 200 melanoma i najčešće se srećemo sa nepravovremeno tretiranim melanomima, ili je reč o neadekvatnoj terapiji. Najbolje je da se počne sa lečenjem čim se utvrde sumnje na melanom. Pacijente sa nemelanomskim tumorima upućujemo u druge ustanove ili preporučujemo pacijentima da ih prate. Sve promene mladeža ili kože veće od pet milimetara, promena boje, krvarenje, svrab, ako se javlja zona depigmentacije, upućuju na to da treba otići lekaru. Inače, rak na koži počinje kao mala, u početku neprimetna izraslina, koja tek posle 15 do 20 godina ima razorno dejstvo. Najčešće se javlja na nosu, očnim kapcima, jagodicamy, čelu, ušima, a ređe na bradi.
Kako se zaštititi od Sunca
Najbolje je odećom (gustog tkanja) prekriti što veću površinu tela,
Obavezno nosite šešir sa što većim obodom i naočare koje blokiraju od 99 do 100 UVA i UVB zračenje,
Između 8 i 17 časova treba obavezno koristiti preparate koji štite od UVA i UVB zračenja,
Osobe svetlije puti - faktor 45, a tamnije puti 15 i više,
Preparat nanositi dva do tri sata, a vodootporne i češće,
Preparatom namazati izloženu kožu, usne, uši, šake, gornji deo stopala.
   
 
 Epidemiolozi napominju da se veliki broj malignih i dobroćudnih melanoma i ne prijavljuje jer se hirurške intervencije obavljaju na nivou opštih bolnica ili privatnih klinika, ali se, ipak, procenjuje da će se broj obolelih od 2000. do 2015. godine povećati za 80 odsto.

Prema rečima dr Ane Jovićević-Bekić, načelnika epidemiologije na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, od svih tumora registrovanih u ovom institutu melanomi (maligni tumori kože) čine jedan odsto, dok su nemelanomski tumori (benigne promene kože, koje takođe mogu postati zloćudne) vrlo česti.

Svuda u svetu loša je registracija nemelanomskih tumora kože, ali se procenjuje da recimo u SAD nemelanomskih tumora ima koliko svih ostalih zajedno, u Australiji (koja je rekorder bo broju registrovanih tumora kože) godišnje ima oko 86.000 različitih tumora i 270.000 tumora kože.

- Oni koji su poreklom Skandinavci i svetle puti, najugroženiji su zbog ovakve pigmentacije. Kod nas u Institutu godišnje ima 450 novoregistrovanih melanoma i 180 umrlih od ove bolesti. Taj broj se povećava iz godine u godinu, pa se od 1970. do 2000. godine smrtnost od malignih melanoma kod muškaraca povećala za tri puta, a kod žena dvostruko - navodi dr Bekićeva za Glas.

Osim izlaganja Suncu koje je sve štetnije zbog ozonskih rupa, u faktore rizika nastajanja ovog oboljenja svakako spada, a nekima je i najveći - sunčanje u solarijumu. Stručnjaci širom sveta barataju podacima da je doza UV zračenja u solarijumu od dva do deset puta veće nego od Sunca. Još kad se tome doda da se kod nas ni lampe ne menjaju propisno, da se ne koriste zaštitne naočari za solarijum (u svetu ih ima jedan od deset salona) posledice zračenja su još veće.

- Potpuna je zabluda da je sunčanje u solarijumu bezbednije od izlaganja Suncu. I u jednom i u drugom slučaju, dejstvo UV zračenja je kumulativno, što znači da se povećavanjem vremena izlaganja Suncu ili boravka u solarijumu rizik od raka povećava. Pritom su deca vrlo ugrožena, jer su opekotine od prekomernog sunčanja u detinjstvu veoma rizične, ali se sa godinama rizik povećava pogotovu kod starijih ljudi kod kojih je koža, inače, stara i suva - dodaje dr Bekić.

Naša sagovornica kaže da su maligni tumori kože ozbiljna oboljenja, koja zahtevaju pre svega hiruršku intervenciju i duže lečenje ukoliko se ne otkriju na vreme, što je, na žalost, najveći problem.
- Melanomi se najčešće vezuju za mladež, mada svega jedna trećina nastaje zbog promene postojećeg mladeža, a dve trećine od kože koja je bila bez promena. Zbog toga svaku promenu kože treba pratiti i prijaviti lekaru, pogotovu kad je u pitanju mladež koji menja boju, curi, svrbi, menja oblik i počinje da mu se razvodnjava granica - savetuje dr Bekić.

Ona kaže da i nemelanomske promene kože treba pratiti jer godinama i one znaju da odu u dubinu i naprave metastaze. Međutim, u većini slučajeva benigne promene kože se hirurški odstranjuju, patolog potvrdi da su benigne i problem je rešen.

D. Stanimirović

Rak kože sve učestaliji - Čuvajte se sunca

Prvo je važilo pravilo - sunčanje je lek. Ublažava kostobolju i izvlači reumu. Potom su usledila upozorenja - izlaganje suncu je opasno. Uspavljuje nerve i širi krvne sudove. Poslednjih godina vlada zabrinutost - od raka kože oboleva sve više ljudi.

Prema podacima Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, kod nas godišnje od raka kože oboli više od 3.000 ljudi, dok maligni melanom, najteži oblik tumora kože, svake godine dobije 462 stanovnika. Procena je da će se broj obolelih do 2015. godine povećati za 80 odsto.

- Rizičnu grupu čine ljudi sa svetlom ili pegavom kožom, sa brojnim mladežima, riđokosi ili svetlokosi, oni sa zelenim ili plavim očima - objašnjava doktor Aleksandar Adamović, direktor beogradskog Zavoda za kožne i venerične bolesti koji kaže da se uz pomoć nekoliko jednostavnih mera predostrožnosti može se sprečiti dobijanje karcinoma kože.

Lekari savetuju da se od aprila do septembra, a posebno tokom letnjih žega, od 11 do 16 sati sklanjamo u debelu hladovinu, da obavezno nosimo majice, šešire i naočare. Deca moraju biti pod posebnom pažnjom. Treba ih mazati kremom, najmanje sa zaštitnim faktorom 15, a svaku promenu na mladežu treba prijaviti lekaru.

- Decu starosti od 12 meseci ne treba izlagati suncu, a do treće godine samo minimalno, uz obaveznu zaštitu kremama sa visokim faktorom. Dete mora da ima na sebi pamučnu odeću i šešir - savetuje Adamović.

Načelnik Epidemiologije na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije doktor Ana Jovićević-Bekić upozorava da su maligni tumori kože ozbiljna oboljenja. Ako se ne otkriju na vreme, proces lečenja je dug i obavezna je hirurška intervencija. Ona kaže da i nemelanomske promene kože treba pratiti jer s godinama i one mogu da odu u dubinu i naprave metastaze.

- Godišnje otklonimo oko 200 melanoma. Najbolje je da se lečenje započne čim se potvrde sumnje na melanom. Sve promene mladeža ili kože veće od pet milimetara, promena boje, krvarenje, svrab, ako se javlja zona depigmentacije, upućuju na to da se treba obratiti lekaru - upozorava doktor Momčilo Inić, direktor Hirurgije u Institutu za onkologiju i radiologiju.

Osim izlaganja suncu, u faktore rizika za rak kože, po mnogima i najveći, spada sunčanje u solarijumu. Stručnjaci upozoravaju da je doza UV zračenja u solarijumu od dva do deset puta veća nego od sunca. Načelnik Instituta za medicinu rada na VMA doktor Miroslav Hrnjak kaže da deset odlazaka u solarijum godišnje, posle nekoliko godina može dovesti do preranog starenja kože, pojave staračkih pega i fleka, raka kože ili katarakte.

Na svaku primljenu dozu UV zračenja u solarijumu treba dodati i ukupnu godišnju dozu koju čovek svakodnevno prima od sunca. To sve zajedno povećava rizik od pojave raka kože i očiju. Zbog toga ne postoji bezbedno sunčanje u solarijumu. Deset seansi godišnje povećava rizik za nastanak raka kože za pet odsto, a rizik se udvostručava ako se tokom tri decenije godišnje ima dvadeset seansi.

- Pošto korišćenje solarijuma do sada nisu mogli da zabrane, kao alkohol i duvan, onda onima koji se i pored ovakvih upozorenja odluče za solarijum preporučujem da ne pređu 20 seansi godišnje - objašnjava dr Hrnjak.

Sonja Todorović

hm.. ja sam juce dobila opekotine posto sam bila tri sata na suncu... imam crne ruke, lice i podrucje oko vrata.... ostatak beo...

ali, ipak... od brckanja na moru ne odustajem

Tema je vec bila ovde

@Anea

Na moru uzivaj,ali se obavezno naoruzaj zastitnom kremom,nakon par godina ucestalog suncanja bez zastite mogu se javiti trajne fleke,bolje je sad to spreciti jer se kasnije njih ne mozemo resiti.

Ma suncobran je zakon..

spojio teme

Ja sam prosle godine sa ortakinjama na moru bukvalno pregoreo i sada svi imamo bele fleke po vratu i ledjima

Navucite UV prezervativ
 

 
Vaše nježno kontinentalno rame nije naviklo na opaku mediteransku pržionu, UV zrake nisu bile lijene i ono malo na brodu bilo je dovoljno da vam oprlje vrat i ramena... Pa gdje vam je bila pamet? Ili bar krema za sunčanje?
 

Konačno! Evo pravog ljeta, sunce prži... Datum je 15. 07. rokovi su gotovi, k'o živ k'o mrtav. Frendica je već ispred stana, vi ste ponijeli svo čudo šminke, krpica, tri torbetine su progutale tokiko stvari da liče na pilates-lopte. Krenuli ste... Frendica šiša po Dalmatini 150 na sat, Karlovac, Ogulin, kroz tunele, vijadukte, divite se kako krasnu zemlju imamo, silazite kod Žute Lokve, prek Velje, pogled puca – more na vidiku!!!! S Kvarnera se diže miris mora i borovine... Povratite do Senja, a zatim dušu ispuštate do skretanja za Priznu..... Nakon čekaone na cesti, ulazite na trajekt....

Na palubi se divite atletski građenim mornarima, bulaznite s opaljenim Talijanima koji odmah nesto oće.... Evo nas na Pagu, otoku sira, soli, ovaca, kamena, čipke, vjetroelektrana, NLO-a i plaže Zrče. Frendica naravno ima nekakvu sklepanu viksicu u Šimunima, a to je čas posla od hrvatske Ibize, Sodome i Gomore... Bit će opako.... 30 dana plaže Zrče.... nadmašit ćemo prošlogodišnje olimpijske rekorde..... Ali nešto vas škaklja po leđima, ramenima.... pipnete se i... jaaaaaoooooo...... Pa to boli....

Vaše nježno kontinentalno rame bijele puti nije naviklo na opaku mediteransku pržionu, UV zrake nisu bile lijene i ono malo na brodu bilo je dovoljno da vam oprlje vrat i ramena, a i nos se crveni k'o u alkosa... niste očekivale takav solarni napad... crvenite se k'o bauštelac... A to nikako nije dobar make-up za Zrče.... Al', nema veze, nek Sunce sija... ups....
I tada - šok! Ona krema za sunčanje koja vam daje nenadmašan ten i preplanulost kakva se rijetko sreće ostala je u kuhinji na stolu, a vi ste zabunom zgrabili – tatinu kremu za cipele...

Prva ljekarna je u Novalji, a i u gradu Pagu, to isto nije daleko od Šimuna, sutra idete po nju, pa makar za iskeširali pola cijelokupnog turističkog budžeta....




Al što uzeti?

Evo, da vas malo ugnjavim fizikom. Sunčevo svjetlo sastoji se od vidljive svjetlosti, tolinckih infracrvenih zraka i UV zraka. E te su problem... UV zrake, iliti ultraljubičaste dijelimo na UV-A, UV-B i UV-C.

One UV-A uglavnom su korisne, od njih pocrnimo, od njih nastaje škorb u žitu kojim se hranimo... Al' otkako su freoni u stratosferu pobili ozon, na majčicu Zemlju nam sve više dolaze opake UV-B i UV-C zrake... E to su one gadne... One će vam donijeti naprije crvenilo koje svrbi, a ako fakat prećerate, bit će to gadne opekline.

UV-B i UV-C zrake donose crvenilo, ali dugoročno i rak kože (sačuvajbože!!!), al' ni UV-A zrake nisu baš bezazlene niti prijateljski raspoložene – one uzrokuju 'fotostarenje' kože – naime, od njih vam koža prerano stari i dovest će da ćete u 30-oj izgledati k'o da ste u 36-oj, a u 36-oj k'o da ste u 48-oj itd...

UV-C i UV-B zrake su opasne i za imunitet u koži – ako on opadne koža će biti podložnija bolešćinama i bit će puno problema.

Sigurno ste barem 20 puta čuli za SPF (Sun Protection Factor). Da, to je zaštitini faktor, što je viši, to krema, ulje, ili sprej bolje štite od pržione. Al' što nam on u biti govori? SPF je u biti omjer najmanje doze zračenja koja će oprljiti kožu uz kremu i najmanje doze zračenja koja će oprljiti kožu bez ikakve kreme. Da prevedem: ukoliko na suncu možete bez kreme izdržati pola vremena, a da ne dobijete crvenilo tada uz kremu sa SPF 20 možete izdržati 20 puta po pola sata, tj. 10 sati – od 11 ujutro do 21 navečer. Ali to je tek teorija. Naime, bitna je i važa koža. Bijeli Nordijci imaju prvi tip fotoosjetljivosti, uvijek pocrvene, a nikad ne pocrne. Česi, Slovaci – drugi tip kože, obično izgore, a katkad pocrne. Mađari, Slovenci, Slavonci i Varaždinci ponekad izgore, al' u biti uvijek pocrne. Dalmatinci i Talijani rijetko kad izgore, a uvijek pocrne do ibera. Grci, Turci, Arapi, Španjolci su uvijek preplanuli. A crnci su crni i u Švedskoj.

Onda, tu su i praktični problemi. Koliko kreme treba nanijeti?

 
Obično se namažemo lagano, kao, čisto da zamastimo... ali treba nanijeti baren 2 mg/cm2 kože, a to je u biti puno kreme. Nadalje, mnogi imaju tradiciju namackariti se, a onda pravac buć u vodu, malo se rashladiti, pa igrati picigin... Krema se ispire i uskoro se na površini mora stvara masna mrlja k'o da se nasukao kakav stari ruski supertanker. Tu je i znojenje, trljanje ručnikom za plažu i ode krema, k'o da je nije bilo.... I sama toplina razgradit će dio UV filtera iz kreme. U biti, stvarni SPF neke kreme jest polovica dekleriranog SPF-a.

Uostalom, možda nećete izgorjeti, ali što je s dugoročnim lošim utjecajem UV zraka – rušenje imunosti kože, fotostarenje, oštećenje gena u stanicama kože zbog kojeg kasnije postoji rizik da fasujete rak kože (sačuvajbože!!!)?


Što je to u kremi za sunčanje što štiti od zlih UV zraka?

To su kemikalije koje nazivamo UV filteri. One mogu primiti na sebe UV zrake, dio iskoristiti kao energiju, a dio odbaciti kao bezazlenu toplinu. Od UV-B i UV-C zraka štite oktil-salicilat, oktil-metoksicinamat, oktil-dimetilparaaminobenzojeva kiselina, oktokrilen, oktiltriazon, sitne čestice titanijevog dioksida, a od UV-A zraka oksibenzon i avobenzon i brojni drugi noviji UV filteri. U konačnici, i od UV-A i od UV-B zraka najbolje štiti zinkov oksid.

Prije više godina smatralo se da je u kremi dovoljan UV-B filter. Međutim, danas je jasno poznato da krema mora sadržavati i UV-A i UV-B filtre. Također, nekad se smatralo da je jedan UV filter u kremi dovoljan. Danas se zna da kvalitetna krema mora sadržavati što više različitih, pomno odabranih i pažljivo kombiniranih UV filtera koji će upijati cijeli UV spektar, a njihova interakcija mora osigurati stabilnost svih UV filtera – jedan UV filter štiti drugog od razaranja sunčevim zrakama.

Nadalje, prava i kvalitetna krema za sunčanje treba sadržavati i citoprotektivne faktore koji će priječiti dugoročno uništenje kože UV zrakama.

A kakva krema treba biti? To definitivno ne bi smjela biti krema poput nekih hidratantnih kremica za svaki dan – tu nije bitno upijanje nego da krema postojano stoji na koži, ne skida se i drži se cijeli dan. Mora biti masnija od klasičnih vodenatih krema, žilava, da se drži za kožu, da je ne mogu skinuti niti pijesak, niti znoj, ručnik niti more.

 


Ajmo vidjeti dvije kreme koje možete kupiti u ljekarnama

Krema prva – SPF = 60

Sastav: voda, cikloheksasiloksan, oktokrilen, glicerin, alkohol,propilen glikol, C12-15 alkil benzoat, titanijev dioksid, bis-etilhiksil-oksifenol metoksifenil triazin, butil metoksidibenzoilmetan, sorbitan oleat, VP/eikozen kopolimer, silika, prometrizol trisiloksan, etilheksiltriazin, aktilatno-ugljikovodični krospolomer, aluminijev hidroksid, amonijev poliakriloildimetil taurat, parabeni, EDTA, glicin iz soje, fenoksietanol, polisorbat 60, stearinska kiselina, tereftaliliden dikamfor sulfonska kiselina, tokofetol, trietanolamin.

Krema druga – SPF = 100

Sastav: voda, dikaprilil karbonat, metilen bis benzotriazolol tetrametilbutilfenol, butil metoksidibenzoilmetan, etilheksiltriazon, 4-metil-benziliden kamfor, ciklometikon, dimetikonol behenat, dimetikon, kalijev cetilfosfat, trimetilsiloksilsilikat, glicerilstearat, PEG-100 stearat, tokoferil acetat, ektoin, manitol, decilglukozid, ksantanska guma, amonijev akriloil dimetiltaurat/VP kopolimer, EDTA, PEG-4 dilaurat, PEG-4 laurat, trilinolein, BHT, propilen glikol, limunska kiselina, PEG-4, trilinolenin, triolein, tripalmitin, tristearin, jodopropinil butilkarbamat, parabeni.

Unatoč svoj sili kemije u ovim kremama, ipak se treba usredotočiti na glavne kemikalije – UV filtere. Stoga ćemo pomoćne masnoće ostaviti po strani i pozabaviti se samo UV filterima.

1. Oktokrilen – koristi se u kombinacijama s ostalim UV filterima kako bi se postigao veći SPF. Osim toga, kombinacija ovog UV filtera s, primjerice, avobenzonom poboljšava stabilnost UV zaštite, tako da sunčeve zrake manje razgrađuju UV filtere. Uz etilheksiltriazon, ovo je jedan od najstabilnijih UV filtera.

2. Bis-etilhiksil-oksifenol metoksifenil triazin (BEMT, TiniSorb S) je učinkoviti fotostabilni UV filter topljiv u uljima, štiti od UV- A zraka te ima sinergijski zaštitni učinak s UV-B filtrima.

3. Butil metoksidibenzoilmetan (Avobenzon) – osigurava moćnu zaštitu od sunčevog zračenja time što blokira veliku većinu UV-A zraka. Kreme koje sadržavaju ovaj UV filter daleko bolje štite od fotostarenja kože, međutim, ovaj UV filter može se raspasti pod utjecajem UV zraka, a također može smanjiti stabilnost ostalih UV filtera. Zbog toga dolazi uglavnom u kombinaciji s oktiltriazonom ili 4-metoksibenziliden kamforom koji ga ustabiljuju.

4. Titanijev dioksid - ultrafini titanijev dioksid, kao i cinkov oksid klasični su primjeri anorganskih, fizikalnih blokatora – kemijski su inertni, nisu škodljivi, a apsorbiraju ili odbijaju cijelokupni spektar UV zraka.

5. Etilheksiltriazon (oktiltriazon) – u pitanju je moćni UV blokator koji je u isto vrijeme i izvanredno stabilan spoj, pa povećava stabilnost ostalih, manje stabilnih UV filtera.

6. Tereftaliliden dikamfor sulfonska kiselina (Mexoryl SX) jedan je od najstabilnihih i najboljih UV-A filtera. Osigurava dugotrajnu i učinkovitu zaštitu od tih zraka koje dugoročno donose brojne nevolje s 'alergijom na sunce' i dovode do fotostarenja kože. Ali, literatura navodi da je ovaj spoj ujedno i iritant za kožu.

7. Metilen bis benzotriazolol tetrametilbutilfenol (MBBT ili TiniSorb M M) je organski kruti UV-B filter u obliku mikroskopski sićušnih čestica koje vrlo učinkovito štite od UV-B zraka koje 'prže' kožu. Izmišljen je nedavno, a predstavlja kombinaciju učinkovitosti organskih i anorganskih filtera. S jedne strane apsorbira UV zrake poput organskih UV filtera, a s druge strane odbija UV zrake poput anorganskih UV filtera kao što su titanijev dioksid ili zinkov oksid.

8. 4-metil-benziliden kamfor (4-MBC) je vrlo učinkoviti UV-B apsorber, ali podaci o njemu dosta su kontroverzni. Naime, neke studije drže da je riječ o spoju koji ima estrogeno djelovanje, pa stoga nije podesan za uporabu u kremama za sunčanje. Druge, pak, studije to pobijaju i tvrde da je 4-MBC zapravo siguran UV bloker čiji su estrogeni učinci zanemarivi. Bilo kako bilo, studija od prije sedam godina pokazala je da se panika nepotrebno dizala.

Dakle, prva krema sadržava UV filtre 1, 2, 3, 4, 5 i 6, dok druga krema sadržava UV filtre 7, 3, 5 i 8. Što se tiče zastupljenosti pojedinih UV filtera, za sada su simpatije na strani kreme br. 1.

Ali, druga krema krije spojeve koji nisu UV filteri, a jedva su uočljivi u šumi kemikalija – to su ektoin i manitol. Bilo je malo teže otkriti koja je uloga tih spojeva u kremi br. 2., međutim, internetu ništa ne može promaći.

Zanimljivo je da su u pitanju dva spoja za koje se tvrdi da su citoprotektivi kože. Naime, za ektoin, koji inače potječe iz halofilnih bakterija slanih pustinjsih predjela, postoje dokazi da stabilizira i štiti DNK od stresa formiranjem hidroprotektivnog štita. Manitol, derivat šećera manoze, također je 'hvatač' slobodnih radikala. Naime, UV zračenje izaziva stvaranje slobodnih radikala kako u koži, tako i u bakterijama koje su stalno izložene jakom UV zračenju u pustinjama. Da bi opstale, one su razvile posebne sustave zaštite uz pomoć ektoina. Dakako, ukoliko takav spoj nanosimo na kožu, on će i u koži djelovati na isti način na koji štiti bakterije u pustinji. Time se stanice kože dugoročno štite od oštećenja DNK izazvanog UV zračenjem.

Iako je prva krema s moćnom kombinacijom UV filtera vrlo kvalitetna i dobro štiti od zlih zraka, ipak dajem prednost kremi broj 2 koja sadržava citoprotektivne tvari ektoin i manitol, pa je manja vjerojatnost da u kasnijim godinama, kada svi zaboravimo ludilo plaže Zrče s početka stoljeća dođe do raka kože. Ma, daleko bilo.... sačuvajbože!....

Pavle Močilac, mr. pharm. (urednik portala farmakologija.com)