Svake godine u Srbiji se registruje od 2.500 do 5.000 novih slučajeva tumora

Rak dojke imaju čak i tinejdžerke

Najrizičnija kategorija su žene čije su mame, babe i tetke obolevale, kao i one koje kasno rađaju ili ne rađaju, a pritom su pušači, nezdravo se i hrane i žive pod stresom

BEOGRAD - Ma koliko da nam se čini da tumori dojke nisu tako česta pojava kod nas, statistika naših lekara govori potpuno suprotno. Naime, svaka 12 žena u Srbiji dobije tumor dojke koji je, inače, najčešće maligno oboljenje žena, a među ukupnom populacijom nalazi se odmah iza raka pluća. Nekada je ova bolest pogađala pedesetogodišnjakinje, a sada se granica pomera ka dvadesetim, mada su naši lekari imali i mlađe pacijentkinje.
      


- Svake godine u Srbiji registruje se od 2.500 do 5.000 novih tumora dojke, od kojih je najmanje 1.000 maligno, i taj broj je sve veći - upozorava za Glas prof. dr Momčilo Inić, direktor hirurgije na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije.

Od svih operacija tumora koje urade stručnjaci ovog instituta (5.000 godišnje) tumori dojke čine najmanje petinu. I kao što nije poznata etiologija same bolesti, tako nije poznato ni zašto je ovo najčešće maligno oboljenje žena.

- Istraživanja epidemiologa su upravo zato usmerena na proučavanje faktora rizika koji su veoma brojni. To može da bude porodično nasleđe po ženskoj liniji (bolest imale majka, tetke ili baka), nerađanje, rana prva menstruacija, neka benigna oboljenja dojke, kasna prva trudnoća, kasna menopauza, izloženost zračenju (posebno visoke doze radijacije u terapijske svrhe ili kao incident), način ishrane, stres i pušenje - navodi dr Inić, napominjući da što osoba ima više faktora rizika, to je i verovatnoća obolevanja veća.

Takođe rizik od obolevanja povećavaju i sterilitet, gojaznost, ali i upotreba hormona, bilo u kontraceptivne svrhe, bilo radi lečenja, a stručnjaci u svetu su uočili za oko 20 odsto porast naslednih karcinoma dojke.
      


Ovaj oblik raka je uzrok smrtnosti u oko 20 odsto slučajeva u onkologiji, odmah iza karcinoma pluća. U našoj zemlji najmanje 1.300 žena godišnje umre zbog raka dojke.
On kaže da se bolest najčešće javlja kod žena starih od 40 do 60 godina, mada se iz godine u godinu ova granica pomera sve niže.

- Mi smo u Institutu imali pacijentkinje od 20 godina sa rakom dojke, ali sa i 17 i 14 godina - naglašava dr Inić.
U medicinskim krugovima vlada mišljenje da primarna prevencija vrlo malo može da spreči ovakvo obolevanje, ali se smatra da bar sekundarnom prevencijom (odnosno dijagnostikom) može da se smanji stopa mortaliteta (90 odsto rano otkrivenih karcinoma dojki je izlečivo), odnosno kako bi se životni vek bolesnica produžio za pet godina.

Zbog toga je vrlo bitno da žene obave same pregled dojke jednom mesečno, kao i jednom godišnje pregled dojke u dispanzeru. Ukoliko postoji medicinska opravdanost, genetske predispozicije, ovaj pregled trebalo bi raditi i češće. Dopunski poregled dojke - mamografija, ultrazvuk dojki i abdomena, sa uputom, besplatan je u Institutu za onkologiju.
D. Stanimirović
      
   
Oboleli

- Severna Amerika, Kanada i Velika Britanija spadaju u zemlje sa najvećim brojem obolelih, kao i druge razvijenije zemlje severozapadne Evrope, a bolest je retka u Africi, kao i u zemljama Dalekog istoka, pre svega Japanu - kaže prof. dr Momčilo Inić.
         

Znakovi upozorenja

Sedam znakova upozorenja Vojvođanskog društva za borbu protiv raka:

• Promene u pražnjenju creva ili bešike
• Rana koja ne zarasta
• Neuobičajeno krvarenje ili iscedak
• Zadebljanje ili čvor u dojci ili nekom drugom mestu
• Teškoće u gutanju ili gubitak apetita
• Promene na mladežu ili bradavicama
• Dugotrajni kašalj ili promuklost

      
   
   
Ležeći položaj

Da biste najbolje pregledali desnu dojku, lezite i postavite jastuk pod desnu lopaticu i istovremeno podignite desnu ruku iznad glave. To omogućuje da se dojka rasprostre po najvećoj površini grudnog koša, pa je najtanja i najlakša za pregled. Prilikom pregleda desne dojke koristite vrhove prstiju leve ruke, praveći kružne pokrete, počev od periforije dojke ka bradavici, u smeru kazaljke na satu. Obratite pažnju na čvoriće i ulegnuća. Zadebljanja tkiva na osnovi dojke su normalna pojava. Ponovite pregled i za levu dojku.
      
Pred ogledalom zategnutih bokova

Postavite ruke na bokove i, čvrsto ih pritiskajući, pokušajte da zategnete grudne mišiće na kojima leže dojke. Počnite da posmatrate da li postoje neke asimetrije na dojci, ispupčenja, ulegnuća na dojci ili bradavici, odnosno da je koža smežurana, a bradavica uvučena. Lakša asimetrija u veličini dojki je normalna stvar.

Pred ogledalom uspravnih ruku

Podižući polagano ruke iznad glave, potražite već navedene promene na koži, koje su uočljivije podizanjem ruku, s obzirom na to da je tako veće zatezanje kože i bradavica.

U kupatilu

Pod tušem, uz podignutu jednu ruku iznad glave, opipajte sve delove dojke. Sada nemojte koristiti samo vrhove prstiju već i njihove čitavu površinu. Pri pipanju obratiti posebnu pažnju na zadebljanja, čvoriće i slično.

Kraj pregleda

Na kraju pregleda nežno istisnite bradavice obe dojke i ukoliko ima nekog iscedka ili sukrvice, obavezno se javite lekaru.


Glas javnosti