Svetozar Cvetković o planovima pozorišta Atelje 212 u sezoni jubileja
Udarne predstave iz prvih pedeset godina
Prošla sezona nas je otvorila prema jednoj, za Atelje, potpuno novoj publici koja nije tako česta u pozorištima. Do toga je došlo sa pojavom dva komada: "Velika bela zavera" Dimitrija Vojnova i "Prisustvo" Dejvida Harvera

Naredne dve sezone Atelje 212 uvode u jubilarnu, 50. godinu postojanja. Nastalo je u novembru i za taj mesec je planirana centralna proslava. Cela sledeća sezona i dobar deo naredne biće posvećeni osvrtu, retrospektivi onoga što je pozorište radilo u prethodnih pola veka. Pogled u nazad znači i, kako kaže upravnik Svetozar Cvetković, da će biti angažovani mladi ljudi. Ne samo kao reditelji, već i dramski autori čija dela nisu još izvođena kod nas.

- Trudićemo se da odaberemo neka od dela koja su činila udarne tačke u prvih 50 godina Ateljea. U ovoj sezoni takvim delima posvetićemo pažnju u dva navrata. Jedno je "Ranjeni orao", delo Mirijam za koje je dramatizaciju uradio Borislav Mihajlović Mihiz. Na Velikoj sceni će ga postaviti Alisa Stojanović. Drugo je delo Mihaila Bulgakova. Da li će to biti "Pseće srce" ili "Purpurno ostrvo", još nismo doneli odluku - kaže Cvetković - Planiram da Upravnom odboru predložim i neke inostrane reditelje.

Na primer Roberta Ćulija, Italijana iz Nemačke, jednog od najpoznatijih svetskih reditelja koji je u Ateljeu radio pre 25 godina. Napravio je jednu od najzanimljivijih predstava, "Dekameron". Želja mi je da napravimo neki omaž i Ateljeu koji je nekada bio, ali i onome koji će tek doći, i trudićemo se da bude moderno pozorište koje može da konkuriše svetskim teatrima.
   
      

"Radovan" uvek ekskluzivno

Predstava "Radovan Treći", koju je Ljubomir Muci Draškić postavio pre 30. godina u Ateljeu sa Zoranom Radmilovićem u naslovnoj ulozi, postala je zaštitni znak ovog pozorišta. Bila je, kako kaže upravnik Cvetković, znak identifikacije Ateljea 212 u tom periodu. Predstava "Radovan Treći" koju je nedavno režirao Branimir Brstina ide ka tom uspehu. Igrana je u bloku, svake večeri od 5. do 20 jula, a karte su planule.
- Značaj postavke i rezultata te predstave je mnogo veći od onoga što mi sada možemo da pretpostavimo. Dogovorili smo se da će se predstava "Radovan Treći" uvek izvoditi ekskluzivno. Znači u blokovima od sedam do deset dana. Termine ćemo najavljivati mnogo ranije. Za sada je najavljeno izvođenje od 11. do 20. septembra. Blagajna je otvorena celog leta i svi će moći na vreme da kupe ulaznice - kaže Cvetković.
      
      
      
   

-Upravni odbor je pregledao planove za narednu sezonu. Šta je prihvaćeno?
Doneli smo odluke šta ćemo raditi u prva tri meseca, od početka sezone pa do kraja godine. Trudićemo se da do kraja godine na Velikoj sceni izvedemo dva dela. Sigurno je da će jedno biti "Trg heroja", poslednje delo austrijskog pisca Tomasa Berharta. Režiraće ga Dejan Mijač. Nikada nije igrano kao dramski tekst sa više lica. Planirana je atraktivna glumačka podela. Ne bih o imenima, jer nismo postigli konačan dogovor. Postaviće se i jedan potpuno nov komad ruskog autora Vasilija Sigarijeva, "Zmijsko leglo". To je ujedno i deo pogleda u budućnost u kojoj želimo da angažujemo mlade autore. Pregovaramo sa jednim mladim rediteljem.

-Kakvi su planovi za Malu scenu?
Prošle sezone ona je doživela otvaranje prema jednoj, za Atelje, potpuno novoj publici koja nije tako česta u pozorištima. Do toga je došlo sa pojavom dva komada na repertoaru - "Velika bela zavera" Dimitrija Vojnova i "Prisustvo" Dejvida Harvera. Prvi se bavio Kurtom Kobejnom, njegovim životom i radom u grupi "Nirvana", a drugi se odnosio na sam početak karijere popularnih "Bitlsa". Ove godine napravićemo još dva iskoraka u tom pravcu. Radićemo komad Filipa Vujoševića koji tretira nešto što nikada nije postavljano u pozorištu - u pitanju je drama o video igricama. Drugi je "Ne m'reš pobeći od nedjelje", Tene Štiričić.

-Znači li to da će Mala scena biti "rezervisana" za mlade autore?
Da. Prevashodno se radi o rediteljima koji su ili tek završili Akademiju ili upravo završavaju. Koji pokušavaju na velika vrata da uđu u pozorišni svet. Vrata Ateljea će im biti otvorena.

-Predstavom "Posetilac", u kojoj igraju Dragan Nikolić i Voja Brajović, najavili ste velika glumačka imena na Maloj sceni. Da li to i dalje važi?
Ne mislimo mi da promovišemo Malu scenu kao scenu za probni rad. Biće to, ipak, komadi koje će dovoditi publiku u situaciju da se bori za svoje mesto. Zato su se prošle sezone na njoj pojavili i Dragan i Voja. Od mladih reditelja zavisi koga žele da vide u svojim predstavama. Veliki glumci koji rade u ovom pozorištu, ono što su do sada radili i njihova reputacija garantuje tim mladim rediteljima visok stepen profesionalnosti.

Naravno da, koliko god nekom iskusnom glumcu bilo teško da radi sa velikim rediteljima kao što su Mijač, Egon Savin, Nikita Milivojević, Jagoš Marković, on u njima ima garanciju da će raditi u pravcu koji vodi do cilja. Raditi u startu sa nekim koga ne poznajete je, ipak, intimna odluka samih glumaca. Mislim da će se ipak među njima naći oni koji će želeti da rade sa tim mladim ljudima. Ja ću se tu postaviti kao neka vrsta garancije.

-Scena na 25. spratu Poslovnog centra "Ušće", izvođenjem predstave "Klub društvenih igara" u okviru Belefa najavljena je kao neka vrsta isturene scene Ateljea 212. Da li će je i posle Belefa Atelje koristiti kao svoju scenu?
Ne bih se usudio da kažem da će to biti scena Ateljea, ali mi smo na dan otvaranja zgrade tamo odigrali premijeru predstave u prostoru koji nikada nije bio namenjen za to. Drago mi je da su nam vlasnici pod prihvatljivim uslovima ustupili taj prostor. S obzirom na interesovanje ljudi, koje ne znam da li je bilo veliko zbog same predstave ili zbog prostora sa atraktivnim pogledom na Beograd, postigli smo dogovor da ćemo na jesen opet tamo igrati tu predstavu.

Verujem da ćemo tako navesti vlasnike da o tom prostoru razmišljaju kao o izuzetno pogodnom za kulturne sadržaje. Planiramo da tamo postavljamo i druge, nove predstave. Drugačiji je utisak kada se popnete na vrh zgrade i vidite Beograd. Ni malo ne podseća na Beograd u negativnom smislu, koji neki od nas, nažalost, poznaju. To je Beograd u najlepšem mogućem izdanju.

-Da li možete da najavite neka atraktivna gostovanja?
Pored redovnih gostovanja i stalne saradnje, pre svega sa Slovenskim narodnim gledališčem iz Ljubljane, tu je i nastup na MES-u u Sarajevu. U drugoj polovini oktobra gostovaćemo tamo s predstavom "Kralj Lir" u režiji Tonija Janežića, sa Ljubom Tadićem i Đuzom Stoiljkovićem. Ona i "Radovan Treći" su predstave koje izazivaju najviše interesovanja. Drugo atraktivno gostovanje imaće predstava "Čudo u Šarganu". Igraće se u Torontu, u okviru manifestacije Dani srpske kulture.
Biljana Bošnjak