Radoš Bajić (Medveđa, 24. septembar 1953) je srpski glumac, scenarista i reditelj.


Biografija

---

Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, Srednju muzičku u Nišu, a Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu. Prvu zapaženu ulogu ostvario je u filmu „Sarajevski atentat“ 1975. godine u kom je glumio Nedeljka Čabrinovića. Proslavio se ulogom Dalibora u filmu „Partizanska eskadrila“ iz 1979.

Bajiću je veliku popularnost doneo lik Sekule kojeg je glumio u filmovima „Sekula i njegove žene“ (1986) „Sekula se opet ženi“ (1991) i „Treća sreća“ (1995). godine sa tematikom šumadijskog sela.

Krajem 2007. je na lokacijama u svom rodnom mestu i okolini snimio TV seriju „Selo gori, a baba se češlja“ koja ima sličnu tematiku. Serija je postigla ogromnu gledanost.

Kolumnista je dnevnih novina Politika gde uglavnom piše o društvenim temama.


Priznanja

---

Orden Svetog vladike Nikolaja srpskog za veliku ljubav pokazanu prema svojoj crkvi i doprinos u očuvanju moralnih vrijednosti i hrišćanske tradicije srpskog naroda, kroz TV seriju i knjigu o srpskom selu. Odlikovao ga je episkop šabački Lavrentije Trifunović 29. marta 2012. u Šapcu.


Uloge

---

1975.    Đavolje merdevine    
1975.    Sarajevski atentat
1976.    Deca rastu noću    
1976.    Vrhovi Zelengore    
1977.    Beštije    
1978.    Stići pre svitanja    
1979.    Partizanska eskadrila    
1979.    Radio Vihor zove Anđeliju    
1979.    Osvajanje slobode
1980.    Dragi moj Milovane Danojliću    
1981.    Žeđ    
1982.    Nastojanje    
1982.    Krojači džinsa    
1982.    Led    
1982.    Sabinjanke    
1983.    Mahovina na asfaltu    
1983.    Banović Strahinja    
1984.    Sedefna ruža    
1984.    Otkos    
1985.    Dvostruki udar
1985.    Crvena baraka    
1986.    Sekula i njegove žene    
1987.    Lutalica    
1987.    Uvek spremne žene    
1987.    Na putu za Katangu    
1988.    Suncokreti    
1988.    Vanbračna putovanja    
1987-1988.    Vuk Karadžić    
1988.    Ortaci    
1989.    Pet hiljada metara sa preponama
1990.    Pokojnik    
1990.    Sveto mesto    
1991.    Sekula se opet ženi    
1991.    Smrt gospođe Ministarke    
1992.    Prvi put s ocem na jutrenje
1992.    Dezerter    
1993.    Napadač    
1995.    Treća sreća    
1999.    Belo odelo
2002.    Država mrtvih    
2007-2011.    Selo gori, a baba se češlja

Izvor: Wikipedia

Podizanje tepiha

Autora najgledanije srpske serije „Selo gori, a baba se češlja" Radoša Bajića posetili smo u Ustaničkoj ulici, među ekipom njegovog novog velikog televizijsko-filmskog projekta „Ravna gora", čiji se početak snimanja očekuje ovoga leta.

Zvonjava telefona, mnoštvo zaposlenih mladih ljudi, na zidovima sa stiroporom planovi, skice i stotine fotografija glumaca u užem izboru za podelu u „Ravnoj gori". Miris parafina od kostima, gunjeva, uniformi i šminke meša se sa mirisom za nas zakuvane kafe. Bajić seda preko puta nas.

- Izvinite što ste čekali, morao sam da završim razgovor sa oružarima - kaže nam Bajić.

- Srećom, potpisali smo protokol o saradnji sa Ministarstvom odbrane, inače bez pomoći Vojske Srbije teško da bismo mogli da snimimo TV seriju iz 1941. godine. Mi, nažalost, nemamo nijedan kamion iz Drugog svetskog rata, a kamoli nešto ozbiljnije.

Ovih dana se završava repriza „Sela gori" na RTS-u. Kakvi su vaši utisci iz ponovnog emitovanja?

- Od novembra prošle godine do danas „Selo gori" je i u repriznom emitovanju postiglo nezabeležen uspeh. Bili smo gledaniji od premijera i ponovo smo ostvarili neverovatan rezultat. Uvek smo na listi gledanosti bili prvi, drugi ili treći, bez obzira na to što je u pitanju druga i treća repriza. Oni koji to profesionalno prate kažu da je to do sada nezabeleženo.

Da li RTS uvažava rezultate koje postižete u gledanosti od 2007. do danas? „Selo gori" je svojom gledanošću najviše doprinelo da RTS postane najgledanija televizija?

- To morate da pitate odgovorne ljude u RTS-u. Ja mogu da kažem da je naša saradnja sa RTS-om u svakom pogledu dobra, što ne znači da ne može biti još bolja, na dobrobit programa i naših gledalaca. Mislim da je vreme da kažem da sam ja zahvalan RTS-u što mi je pružio priliku da realizujem „Selo gori", što je u produkcijskom i svakom drugom smislu neponovljiv projekat.

Lako vam je kad ste prijatelj sa generalnim direktorom Aleksandrom Tijanićem?

- Kad smo 2006. počeli da radimo „Selo gori", Tijanića gotovo nisam ni poznavao. Naše prijateljstvo je stvarano predanim radom, odličnim rezultatima i sjajnom saradnjom u veoma teškim uslovima. Kad je reč o Tijaniću, zadovoljstvo mi je da kažem da je iz pepela podigao RTS i napravio jedan od najboljih medijskih javnih servisa u Evropi. Takođe, moja branša mora da mu bude zahvalna. Sa „Selom gori", sa „Rođakom", sa serijama koje je radio Zdravko Šotra, sa celokupnom produkcijom igranog serijskog programa - RTS je preuzeo primat u srpskoj filmsko-televizijskoj produkciji, što je pored kulturnog, umetničkog i izrazito socijalno pitanje. Samo u „Selu gori"i filmu „Led", koji smo mi radili prošlog leta, posao je dobilo preko 1.000 ljudi, autora, glumaca, izvođača, radnika... U tome je Tijanićeva ogromna zasluga.

Pomenuli ste igrani film „Led". Kada očekujete njegovu premijeru? Šuška se da je već dobio poziv za neke prestižne svetske festivale?

- „Led", koji je nastao po motivima moje istoimene monodrame iz 1976, prevashodno je delo moje ćerke Jelene Bajić Jočić, koja je reditelj filma. Zatim, „Led" je film Peđe Jočića, koji je kao direktor fotografija napravio remek-delo. Takođe to je film mog sina Nedeljka, koji je producent i u njemu igra jednu od važnih uloga. Ja sam, pre svega, ponosan na njih, ali ništa manje na Nelu, Jezdu, mladog Momčila, Olgu, Raleta i velikog Batu Živojinovića, koji je u „Ledu" napravio antologijsku ulogu. Film je u završnoj fazi obrade, radi se studiozno i sa velikim ambicijama.

Mislim da će imati veliki odjek u zemlji i u svetu - zbog toga brinem kako će tako veliki uspeh, koji će sigurno doći, na svojim plećima da ponese moja Jelena. Ja govorim iskreno i ozbiljno, u šta će se gledaoci uveriti na jesen. Premijera je zakazana u „Sava centru" za 10. oktobar.

A festivali u svetu?

- Jelena mi je rekla da se za „Led" interesuju festivali u Solunu, Šangaju i San Sebastijanu. I to samo na osnovu trejlera. Niko još sem Kusturice nije video „Led".

Šta je rekao Kusturica?

- Već sam jednom rekao da neću da kažem - pitajte njega šta misli.

Kada krećete sa snimanjem „Ravne gore"? Da li ćete uopšte krenuti, s obzirom na to da se Subnor pismom Tijaniću usprotivio snimanju serije?

- Što se Subnora tiče, oni imaju moje poštovanje. Neka oni rade svoj posao, a mi ćemo naš. Pritom sam uveren da će biti veoma srećni i zadovoljni kada vide kako će u seriji biti prikazani komunisti, partizani i njihov vrhovni komandant Tito. Mi se u našoj seriji ne bavimo skrnavljenjem, ruganjem i falsifikatima. Takođe, ne bavimo se ni rehabilitacijama u dnevnopolitičkom smislu, to nije naš posao. Bavimo se sa velikom odgovornošću, u autorskom i nacionalnom smislu, tragičnom sudbinom srpskih podela i bratoubilaštva u Drugom svetskom ratu - ne ponovili se. U celoj priči uloga ravnogorskog pokreta i pukovnika Mihajlovića je središnja i nezamenljiva, u istorijskom i svakom drugom smislu. Činjenica da smo skoro sedam decenija istinu gurali pod tepih ne sme unapred nikoga da razdražuje i ljuti.

Kada je početak snimanja?

- Za Petrovdan, 12. jula, ako bog da, pored Drine u ataru opština Mali Zvornik i Ljubovija.

Kako ćete izdržati napore na snimanju? Kome će u vašoj porodici biti najteže?

- Mojoj supruzi Mileni. Ona treba da izdrži mene. 

Izvor: Press