Radomir Smiljanić, dobitnik "Pupinove nagrade" za 2005. godinu
Budimo svoji i poštujmo tuđe
- Laureat u romanu - dokumentu o Mihajlu Pupinu, sabrao bogatstvo podataka iz života jednog od najvećih naučnika sveta
- Smiljanić sprema poklone za "četiri jahačice apokalipse" - Sonju Biserko, Natašu Kandić, Sonju Liht i Biljanu Kovačević-Vučo

BEOGRAD - Romanopisac, mislilac i nacionalni radnik Radomir Smiljanić dobitnik je "Pupinove nagrade" za 2005. godinu za roman - dokument o životu ovog velikog naučnika "Mihajlo Pupin - Srbin za ceo svet".

Kako je žiri obrazložio svoju odluku, "Radomir Smiljanić je zaslužio pažnju i divljenje svojim umećem da odabere karakteristične detalje iz života Mihajla Idvorskog Pupina i da ih izrazi na veoma jasan i prikladan način, inscenirajući ih svojom imaginacijom kroz dijaloge i ličnosti Pupinovog okruženja."

Smiljanić u intervjuu za Glas javnosti poručuje: "Budimo ono što jesmo, kako nas je majka rodila, ali istovremeno poštujmo one koje je rodila mati njihova jer rodoljublje je pravdoljublje, a Srbin mora poštovati pravdu".

- Odakle vaše interesovanje za Pupina?
Mihajlo Pupin je "odnegovao" sedmoricu studenata na Kolumbija univerzitetu, koji su kasnije, kao akademici, postali dobitnici Nobelove nagrade. Švedska kraljevska akademija ovu nagradu nije dala Jesenjinu, Majakovskom, ali ni našem Pupinu, mada o njemu dovoljno govori podatak da je bio profesor sedmorici nobelovaca. Pupin je bio svestrano obrazovan, a za knjigu "Od pašnjaka do naučnika" 1930. godine dobio je Pulicerovu nagradu. Malo je poznato da je ovaj vrstan naučnik napamet znao celu "Ilijadu". O veličini njegovog naučnog dela u savremenom svetu možda najbolje govori izjava Bila Gejtsa na proslavi 150 godina od Pupinovog rođenja koji je rekao da "nije bilo Pupinovih kalemova i metode pupinovanja, informatička revolucija u Sjedinjenim Američkim Državama i svetu bila bi nemoguća."
Kako je Vuk Drašković izjavio prilikom primanja nagrade "Dostojevski" da su mu najdraža tri pisca današnjice - Dostojevski, Dostojevski i Dostojevski i pored moje radosti što sam dobitnik i te nagrade, moram priznati da mi je Pupinova nagrada najdraža.

Nagrade

Radomir Smiljanić dobitnik je mnogobrojnih domaćih i svetskih visokih priznanja među kojima su : internacionalno priznanje Sveslovenskog književnog društva "Fjodor Mihajlovič Dostojevski" 2003. godine, Udruženja književnika Srbije za životno delo 2001. godine, dva puta je bio laureat evropske nagrade "Arnsberg" - 1973. i 1975. godine, kao i dobitnik nemačke nagrade "Behajm - prajs", 1965. godine dobio je nagradu"Telegram" za najbolji moderni roman "Martinov izlazak", a 1967. godine nagradu Književnih novina za roman "Mirno doba".

- Kako je nastao ovaj dokument - roman?
Godinama sam prikupljao materijal. Pasionirani sam srboljubac i smatram da je najvažnija ljubav prema rodu, porodu i narodu. Ako ne osećate tu ljubav, onda sa vama nešto nije u redu. Rodoljublje mora biti kao pravdoljublje i ne smeju ga oduzeti likovi poput Sonje Biserko, Nataše Kandić, Sonje Liht i Biljane Kovačević-Vučo. To su četiri jahačice srpske apokalipse, kojima ću, uz primerak knjige o Pupinu, pokloniti i moj prevod Hitlerovog "Majn kampfa", da se podsete kako je on svojevremeno izjavio da je malim narodima i državama odzvonilo i da "ćemo ih okrenuti jedne protiv drugih". Čovek opterećen rasnom mržnjom je najjadnije biće ovoga sveta.

- Koje nove činjenice donosi ovaj roman?
Ovde su pretočene činjenice i ono što je autentično iz njegovog života i nadam se da ovim romanom - dokumentom otvaram mogućnost da se mnogo više piše o našim velikanima. U timu Tomasa Edisona su među vrhunske svetske naučnike uvršteni Nikola Tesla i Mihajlo Pupin. Da li treba reći nešto više od toga? Pupin je tvorac današnje NASE. To je čovek koji je za prijatelje imao tri američka predsednika, a Amerikanci "Pupinovom medaljom" kite svoje najcenjenije naučnike. Skromni dečak iz banatskog Idvora, cenjeni naučnik i profesor njujorškog Kolumbija univerziteta, bio je hrabar i otvarao vrata sopstvene kulture. Iako je živeo u Novom svetu, nikada se nije odrekao moralnih poruka kosovskog zaveta i duboko je verovao u moć nacionalne nade.

- Šta treba da naučimo od Pupina i koja je osnovna poruka mladim generacijama?
Budi ono što jesi i kako te je rodila mati tvoja. Poštuj one koje je rodila mati njihova jer nema veće i uzvišenije misije od misije materinstva. Isto tako, nema veće bede nego kriti da si Srbin. Rodoljublje je pravdoljublje i Srbin mora poštovati pravdu. Ne smemo postati lažljivi i nepravedni. Uvek treba da pamtimo da smo u svim ratovima bili na časnoj strani. Primili smo pravoslavno svetosavno hrišćanstvo, koje je večna vodilja. Svaki Srbin treba da uči i iz one Hamletove "Pravedan da, neprirodan ne!".
Gordana Tadić

Izvor: Glas Javnosti