Nema ovde 'leba. Ganjas svoju mastu koje se drzis ' kao pijan plota ', i ignorises sva pitanja koja ti postavljam i koja bi trebalo da ti ukazu na razliku izmedju maste i onoga sto je napisano.

" Bez Mojsija jevreji ne bi napustili Egipat " je kristalno jasan pokazatelj da ti nisi citao 2 Mojsijevu posto je u njoj
Mojsije sebe predstavio kao " alat u Bozijim rukama ". Sto isto vazi za objasnjenje pitanja " Ko je odgovoran za Sve ? "

Mojsije se trudio da sebi da legitimitet. Bog je samo njegov izgovor. Na kraju on sam kaže da ga je Bog izabrao, niko ne čuje kad priča sa njim, niko nije bio prisutan kad je dobio zakon. Verovatno je iskoristio tešku situaciju u Egiptu izazvanu elemetarnim nepogodama i pustio priču o kugama.
Nije on jedini koji se pozivao na Boga ili bogove. Starovekovna mitologija je prepuna sličnih stvari.
Ista stvar je i sa Muhamedom. Teško da bi ga bilo ko shvatio ozbiljno da legitimitet nije našao u Bogu, jer je pre toga bio nepismeni trgovac. To je spojio sa svojim pesničkim talentom i dobrim liderskim sposobnostima, ostalo je istorija. Muhamed nisu kao Mojsiju pripisana čuda iz jednog razloga, u vremenu u kom je delovao mnogo se više beležilo, tako da nisu mogle da opstanu fantastične priče.
U Bibliji i Kuranu se nalaze svetovni interesi i lične ambicije uvijeni u duhovnu formu, da bi se dobio neki viši smisao.
Tako je i danas svi moderni proroci imaju neke ciljeve. Uglavnom je reč o ličnoj afirmaciji i bogaćenju na račun lakovernih. 

Da li ti imas u planu licnu afirmaciju i bogacenje na racun ovih fantazija koje ovde naturas ?

Šta je fantazija verovati da su njih dvojca pričali sa Bogom koji daje instrukcije i usput razdvoji more, muči egipćane, javlja se kroz gorući žbun, pretvara štap u zmiju, diktira stihove (Muhamedu)... Ili da su prosto bili proračunati i dovoljno pametni da iskoriste postojeću situaciju i neka postojeća verovanja (uz neke modifikacije) da bi ostvarili ovozemaljske interese.
Postoji treća varjanta da su bili šizofreničari koji su svoje tripove preneli na druge. Ali s obzirom šta su sve postigli teško je da poverujem da su bili duševno bolesni.

Što se ostalih tiče (bar ogromne većine, jer nije isključeno da postoje oni stvarno natripovani), tu su stvari jasne. Dovoljno je da se vidi kako funkcionišu razne sekte, gurui, mesije i dr. i šta traže od svojih članova pa da zaključimo šta ih najviše zanima.

Ja lično samo pokušavam da se opustim, odmorim i ubijem dosadu. Ove teme me relaksiraju, ponekad  zabavljaju a desi se i da nešto novo naučim.
Posle napornog dana lepo je da se malo odluta od svakodnevnih problema uz opuštenu forumsku diskusiju.
Afirmacija u virtualnom svetu me ni najmanje ne zanima ako si na to mislio.

Tvoja fantazija ( ona koja se odnosi na ovu temu, da se ne bavim drugim ) je da je Mojsije bilo sta radio zarad licne koristi i da je isticao licni znacaj. ( Bas kao i svi drugi jevrejski proroci ).
Zakoni i prorocanstva koje je on napisao nisu religija i ne mogu se koristiti za sticanje licne koristi, ali pogresno tumacenje onoga sto je on napisao moze, i to se desilo posle Mojsija.
Bog je zakon Univerzuma ili za nase uslove " zakon prirode ", sve religije / sistemi verovanja su kao i sve drugo proizvod tog zakona, ali su jedini proizvod koji je u suprotnosti od tog zakona.
Kada ne bi bilo ljudi koji veruju da je moguce suprostaviti se zakonu prirode, ne bi bilo onih koji bi tu situaciju mogli da zloupotrebljavaju za sticanje licne koristi.
Pitanje o tvojoj afirmaciji i bogacenju je bilo retoricko i rezultat je tvrdnje na nicem utemeljene o " Mojsijevoj licnoj afirmaciji i bogacenju ".

Hajde, čisto radi zabave, da sumiramo Mojsikev život pre nego je krenuo na božiju misiju.

-Usvojen je od egipatske princeze.
-Odrastao je na dvoru u luksuzu i bogatstvu.
-Imao je dobro obrazovanje koje je obuhvatilo priče koje datiraju još od sumera.
-Naučio je kako se vlada i koristi božanski status jer je bio blizak faraonu.
-Upoznao je jevrejsku tradiciju jer su bili svuda oko njega.
-Postao je faraonov miljenik i smešila mu se blistava budućnost.
-Napravio je glupost ili verovatnije postao žrtva dvorskih intriga zbog kojih je proteran.
-Način života mu se iz korena menja, umesto zlata biva okružen ovcama.

Sad malo alternativnog tumačenja, kao što rekoh zabave radi.

Malo ko se miri sa gubitkom statusa i vlasti. Čuvajući ovce imao je dosta vremena da razmišlja. Iskoristio je obrazovanje koje je stekao da smisli osvetu i uverljivu priču koju će lako da proda napaćenom narodu.
U međuvremenu sluša glasine iz Egipta i čeka pogodan trenutak.
Kad je procenio da je pravi čas, krenuo je u akciju.
Došao je sa pričom da je božiji izaslanik (što je istovremeno značilo i jevrejski vođa).
Ispričao je sunarodnicima svoju verziju događaja, oni su sve rado prihvatili jer im je izbavitelj bio potreban. Tada je istupio pred faraona sa pričom kako Bog kažnjava Egipat jer ne pušta jevreje da odu (iskoristio je period nekih elementarnih nepogoda). Pošto je situacija potrajala, faron je počeo da sumnja i na kraju pustio jevreje. Pre toga Mojsije je slušao glasine, sakupljao informacije i smislio rutu. Krenuo je tamo gde je znao da je Crveno more prohodno. To je ostalima delovalo kao čudo pa je nastala priča o razdvajanju mora. Kasnije je dodao kako je faraon krenuo u poteru i da se udavio. Vremenom je učvrstio vlast, pobio protivnike (slučaj zlatno tele), a svoja znanja pretočio u petoknjižje, tako je potvrdio legitimitet i zaveo red. To mu je donelo vlast i delimičnu satisvakciju.
Onda se šetkao po pustinji jer nije hteo da brzo ostvari cilj i prestane da bude potreban.

Najvaznije od svega je da se ti kroz ovakvu zabavu opustis, odmoris i ubijes dosadu. A da li ces nekoga uspeti da ubedis da je Mojsije bio pohlepni prevarant koji je imao bilo kakvu vlast, u to se ne bi kladio.

Niko ne može da dokaže suprotno, da nije vođen ličnim ambicijama i interesima svog naroda koji su se dobrim delom poklapali.
Pošto Biblija ne može biti uzeta kao relevantan dokaz (nećemo da sudimo na osnovu onog što je čovek sam rekao o sebi u svom petoknižju) a drugi izvori gotovo da ne postoje, ostaje nam jedino uporedna analiza  slučajeva u kojima su se lideri pozivali na legitimitet dobijen od strane Boga, na osnovu kojih možemo da izvučemo zajedničke imenitelje.
Naravno ovakva analizi nosi mogućnost greške ali je jedina koju je moguće sprovesti. U oko odmah upada to da je "božija volja" služila kao izvor za legitimitet mnogih vladara. Ona je nešto zajedničko mnogim narodima, na nju su se pozivali, svoje pravo tražili i svoje akcije opravdavali mnoge vođe starog i srednjeg veka. Oni su se proglašavali božijim izaslanicima, čak i samim bogovima, odnosno njihovim inkarnacijama. Kako se radi o različitim religijama koje se međusobno isključuju, jasno je da se radi o običnom izgovoru, jer svi nisu mogli biti u pravu.
Prema tome najverovatnije je da Mojsije nije bio izuzetak. Kao što napisah:
- Imao je potrebno znanje
- Ispeko je zanat na dvoru
- Verovanja jevrejskog naroda su mu išla na ruku

Tvrdis da je Mojsije vodjen licnim ambicijama, sto ne pise nigde u knjizi za koju tvrdis da nije relevantan dokaz.
 Mojsija koji je po nerelevantnom pisanju nakon 40 godina lutanja po pustinji umro bez icega nazivas
" vladarom ", a sa druge strane oni koji ta pisanja smatraju relevantnim Mojsija ne smatraju nikakvim " vladarom ".
I dalje besomucno nastavljas sa svojim neverovatnim tvrdnjama ciji je jedini izvor pisanje koje je nerelevantno.

Pitam se kako je uopste moguce da se osoba sa takvom mastom dosadjuje.

Ta knjiga nije relevantna iz više razloga.
- Autor je pisao o samom sebi, tako da je mogao da ukrašava, izvrće i prikriva činjenice. Svako se trudi da sebe prikaže u najboljem svetlu i ocrni protivnike.
- Ta knjiga je prepisana ko zna koliko puta, pa nisu isključene izmene i dopune. U prilog ovoj tvrdnji ide i to što je na osnovu stila pisanja ocenjeno da je Mojsijevo petoknižje (a i ostatak Biblije), pisan od više autora.
- Nismo čuli drugu stranu, egipćane, šta oni misle o svemu tome.
- Istoriski nalazi su takođe jako oskudni, nije pronađeno ništa što bi potkrepilo priču. Šta je sa zavetnim kovčegom npr. Takva relikvija sa magičnim svojstvima ne može tek tako da nestane.

Dakle neozbiljno bi bilo da se čvrsto držimo Starog Zaveta.