Bio sam radio amater, mogu da odlučujem o PTT

N. Džodan - M. Đorđević    | 21. 10. 2010. - 20:00h | Foto: N. Pavlović    | Komentara: 70
Na predlog Jedinstvene Srbije, pevač novokomponovanih narodnih pesama Radiša Urošević postao je član Upravnog odbora PTT Srbije, tela koje upravlja značajnim javnim preduzećem. Urošević je, inače, jedan od optuženih u aferi „indeks”, a za sebe kaže da „nije neupućen” kad je u pitanju poslovanje PTT jer je bio radio amater, a ima i komunikaciju sa direktorom PTT u Kragujevcu.
„Moj sin ima radio stanicu, ja sam bio radio amater, a imam i komunikaciju sa direktorom PTT u Kragujevcu”
- Bio sam i u Upravnom odboru „Trudbenika”, ali to nije bilo toliko interesantno za novine. Mislim da imam veze sa telekomunikacijama, imam radio stanicu, odnosno moj sin, ja sam bio radio amater, imam komunikaciju sa direktorom PTT-a u Kragujevcu, tako da nisam baš neupućen. U svakom slučaju, ako moj glas bude odlučivao o bilo kom pitanju, to će sigurno biti u interesu Srbije - kaže Radiša Urošević za „Blic”.
Ovaj poznati estradni umetnik proslavio se brojnim hitovima poput „Jesen prođe, ja se ne oženih”, „Tuđa žena, tuga je golema” i drugih.
Kako je „Blic” već pisao, Urošević je u svojoj biografiji koju je dostavio PTT-u napisao da mu je zanimanje estrada, a pod stavkom želje, doslovce - „da budem član UO PTT”.

Pa otkad je potrebna strucnost za rad u upravnom odboru 

јака ствар
доста "уметника" дефилује политичким партијама...ето,и биљана србљановић је била члан лдп-а и кандидат за градоначелницу београда док се није посвађала са чедом око кокса   а реално...нема разлике између дотичне и радише урошевића...овај пева шабанију,ова пише шабанију

Valjda je Biljana žensko?

опет си трокирао перуђи
шта ти није јасно у мом посту?

bilo bi lepo da znamo i ko su ostali kandidati, možda je uspeo da se ubaci neki vranjanski trubač 

Dok ne dođe Radiša Miljković u neki odbor ova država nije propala....

Sve je jasno, jedini konstatujem da se ipak razlikuju Biljana i Radoša, ona je žensko , a on muško.

Rado, bela Rado
Dragoljub Žarković | 25. 10. 2010. - 00:02h

Drvlje i kamenje obrušilo se na Radišu Uroševića, pevača, zato što je imenovan za člana upravnog odbora srpske pošte. Svima je jasno da Radiša, poznat i po pesmi koja je u naslovu ovog teksta, nije izabran zbog pevanja, kao što ne bi bio izabran ni da je glavom i bradom baš poštar, nego je izabran kao predsednik kragujevačkog odbora Jedinstvene Srbije.
Nije ga, dakle, pevanje kandidovalo za ovaj upravni odbor, mada ne vidim ništa loše u tome da jedan pevač narodnih pesama bude u upravnom odboru javnog preduzeća i to preduzeća one vrste koje dnevno komunicira s najširim slojevima građanstva i koje u većoj meri narodno nego što su neka druga.
Naprotiv. Radiša bi, kao pevač, mogao da pokaže više sluha za narodne poslove s poštom, i pošte s narodom, nego, recimo, neki japijevac nabildovan znanjem o opštim principima poštanskog saobraćaja, ali u poštu ne ulazi jer su tamo redovi običnog, priprostog sveta, leti je vruće, zimi hladno i sve je nekako „bljak”.
Pa nije taj Radiša imenovan da upravlja avionom pa da mu tražimo dozvolu i stručni ispit. Neće on, uostalom, da upravlja ni poštom. Ima onih koji su plaćeni za taj posao. A Radiša je tu da svojim glasom aminuje taj rad kad je u narodnu korist.
Otuda mi nije baš jasno zgražavanje nad činjenicom da je imenovan i tvrdnjom da pevač nije za poštu, ukoliko to zgražavanje nije povezano s Radišinom partijskom pripadnošću i funkcijom, pa se sve ovo ukazalo kao vrlo folkloran povod zgodan da se ponovo digne glas protiv jedne partiokratske države u kojoj ti samo pripadnost partiji garantuje društvenu promociju i, pride, nešto para za sedenje u upravnom odboru.
Odnosno, u konkretnom slučaju, mogao bi ti da budeš pevač i stotinu puta bolji i popularniji od gospodina Uroševića. Ali te ta činjenica, sama po sebi, neće kandidovati za bilo koji upravni odbor.
Ovolika sraslost stranaka i javnih poslova liči običnom svetu na kladionicu u kojoj neki od igrača unapred znaju rezultate. To izaziva gnev čak i kada taj običan svet pokreću niske strasti, puka zavist što i sami nisu imali priliku da se ugrade.
Opšte je uverenje da je budala onaj ko ne uzima kad može, a Vlada malo čini na jačanju institucionalnog okvira kojim bi se društvo, pa još u takozvanoj tranzicionoj fazi, privodilo pristojnosti. Ona, rekao bih, samo aminuje koalicione šeme koje su proizvele i Radišu za „člana biblioteke”.
Sigurno je povod mali za teške reči, ali situacija je takva da se moraju izgovarati, jer, i površna analiza pokazala bi da slučaj „službenika PTT” nije incident već je pravilo, a svima to odjednom bude smešno samo zato što je reč o pevaču.
Miloševićevoj eri, ma šta nam bilo ko o tome tumači, nije došao kraj zbog ratova koji su vođeni i izgubljeni nego zato što je formirao uniju egoista, što je ta vlast počela da liči običnom svetu na organizovanu kriminalnu bandu, uterivače dugova koji su stalno iznosili ponude koje se ne mogu odbiti.
Društvene institucije, uostalom, u demokratskim društvima definišu se, a ujedno se tako opravdava i njihovo postojanje i kad su papreno skupe, kao zaštita članova dotične zajednice od ponižavanja koje sobom donosi politička sila.