Čuvajte se sumnjivih e-mail čestitki
Novogodišnji praznici i Božić su vreme za okupljanje porodice pored jelke, ali novo vreme donosi i druge vidove okupljanja poput igranja na računarima ili surfovanje internetom, a zaokupljenost tehnologijom za vreme praznika koriste i sajber kriminalci.


 

Novo vreme podrazumeva i slanje e-maiova umesto klasičnih novogodišnjih čestitki. Uprkos pojavi društvene mreže Facebook i njoj sličnih mreža, ove elektronske čestitke su i dalje neverovatno popularne tokom novogodišnjih praznika. Loša strana leži u tome što se često u njima krije neki loš „poklon“ u vidu virusa, trojanaca i drugog štetnog softvera koji bi upropastio praznike.

Pred praznike i velike događaje, e-mail poštanski sandučići ispunjeni su elektronskim čestitkama. Razlog za to je jednostavan: veoma mali broj ljudi danas ima vremena da napiše „pravu“ čestitku. Elektronske čestitke su, međutim, takođe postale popularne među sajber kriminalcima, koji su otkrili da su trepćući bilteni korišćeni da bi prikrili sve vrste sofisticiranih štetnih programa. Štetni softveri svih oblika i veličina kriju se u elektronskim čestitkama i sličnim e-mailovima. Čak i ako dobijete čestitku adresiranu na vas lično od pošiljaoca kojeg znate, treba da budete oprezni. Liste tekućih e-mail adresa kruže Internetom već dugo.

Sajber kriminalci obično imaju dva različita načina prebacivanja elektronskog smeća na vaš računar. Najlakši način je poslati prilog uz čestitku. Iako može biti retkih izuzetaka, čestitke koje sadrže izvršne fajlove je, po pravilu, najbolje odmah izbrisati.

Druga varijanta sadrži jednostavnu vezu sa navodnom čestitkom. To je nešto na šta korisnici mogu da kliknu ili upišu u svoj pregledač. Povezani sajt je, međutim, obično pun štetnih programa. On će onda pokušati da iskoristi svaku zamislivu ranjivost u pregledaču korisnika ili operativnog sistema. Na prošli Božić, e-mail crv Hlux je najviše uspeha imao kada je bio poslat kao elektronska čestitka. Zaraženi e-mailovi sadržali su vezu ka sajtu koji upućuje korisnike da instaliraju Flash Player „kako bi elektronska čestitka bila ispravno prikazana“. Ako bi korisnik kliknuo na link, prozor bi bio otvoren, pitajući da li korisnik želi da preuzme datoteku. Štetni crv je pokušao da se infiltrira u računar korisnika nezavisno od njegovog ili njenog odgovora. Pet sekundi nakon otvaranja iskačućeg prozora, preusmeravanje je vodilo na sajt koji sadrži ogromnu kolekciju štetnih programa.

Današnji štetni softveri dolaze u mnogim oblicima. Trebalo bi se pobrinuti da je računar zaštićen ažuriranim antivirusni paketom u svakom trenutku. Ako je vaš zaštitni softver na oprezu, uhvatiće štetni program i slične pretnje pre nego što uopšte stignu u vaše poštansko sanduče, a na tržištu se trenutno mogu naći razni antivirusni programi koji efikasno štite korisnike od eventualnih napada.

Foto: nirots / freedigitalphotos.net

Izvor: B92