ok, gospodo Pacifisti, dajte sve što traže i nek' se cepa ko god hoće, ako ima makar status opštine, a vi u ime opšteg mira i civilizacijskih dostignuća, recite "to je vaše demokratsko pravo, idite, mi vam nećemo smetati", i tako budite jedine budale u svetu koje dobrovoljno predaju svoju teritoriju. Lako je vama da se odreknete Kosova, kad tamo nemate ništa. Pitaću vas kad vam Kosovo stigne u Beograd, da li ćete i tada tako govoriti. Što Ameri ne daju južni Teksas, što Francuzi ne daju Korziku, što Englezi ne daju Severnu Irsku koja čak i nije na njihovom delu ostrva, što Španci ne daju Baskiju, što Izraelci ne daju Palestincima da stvore državu, što..... i iks primera. Svi se štite i brane ono što imaju, dok mi mudri Srbi, progledavši petooktobarskom Revolucijom, kada su nam se oči otvorile, preko noći postasmo pacifisti i globalisti. Što manja zemlja, to više njih na nju oštri qrac, što smo manji, to smo slabiji. A vi glasajte, i dajite sve što traže. Kad pročitam šta neki od vas pišu, prosto mi žao što toliko volim ovu zemlju.

То што је Николић рекао је класична радикалска реторика... Била бих изненађена да је другачије одреаговао.

Оно што ме, са друге стране, брине, то је најновији пресек српског друштва којим доминира малодушност, себичност, апсолутни недостатак емпатије, материјализам, мржња према свему што има неку старинску патину, била то традиција, патриотизам...

Ево, баш ме занима: живим у Ужицу. Богу хвала, град је етнички хомоген (тужно што морам да кажем "Богу хвала", зар не?), и неких тензија нема. Али, да их има... Да сутра нека војска нападе град... да се сутра нека имагинарна национална мањина осили, изврши неки локални преврат, и отцепи овај део Србије... да ли би ико од вас послао "своју децу" да нас бране? Или би неко дошао сам? Или би клиснуо у Црну Гору не би ли избегао мобилизацију?

Будите искрени према себи... па тако и напишите одговор. 

Mozda je to neka vrst kazne sto ste ratovali po cijeloj ex yu ? Htijeli ste sve , a na kraju nije ostalo nista 

Dear A,

Jedna je stvar kada marsovci izvrse invaziju na homogeni cistu sredinu, a potpuno je druga prica kada se rodis i odrastas u etnicki mesanoj sredini gde postoje jako izrazene tenzije i netrpeljivosti vec vekovima. Jednostavno nije ti primereno poredjenje. To pitanje treba da postavis ljudima koji zive ili su ziveli na Kosovu. Jedan od moderatora ovde je preneo svoja licna zivotna iskustva, mislim da je vrlo poucno da se procita.

Uopste nemam utisak da u Srbiji postoji mrznja prema tradiciji i starinskoj patini. Naprotiv, starinska patina je apsolutno deo lokalnog mentaliteta, rado je prihvacena i znak je nase prepoznatljivosti. Ako govorimo o gastro-tradicajama npr u Beogradu imas mali lanac fast food restorana `Cobanov odmor` koji je vrlo tradicionalan, namerno patiniran i vrlo popularan. Kafana `Dacho` je postala nezaobilazna institucija za sve koji hoce da probaju tradicionalnu hranu i osete tradicionalni ambijent u prestonici. Vrlo smo svi ponosni ovde na istoriju Beograda i prepoznatljive elemente od Kalemegdanske tvrdjave, Saborne crkve, Hrama Sv.Save, dorcolskih sokaka iz 20-tih i 30-godina koji se pretvaraju u srpski Soho kvart do zemunskih bisera austrougarske kulture i nasledja. Guca je fenomenalan simbol tradicionalnosti isto koliko je i Exit-u sjajan simbol mlade,moderne i organizovane Srbije. Jedno ne negira i ne iskljucuje drugo, naprotiv. U bilo koju drzavu EU da odes - od Grcke, preko Italije do Engleske i Svedske - svi su jako ponosni na svoju tradiciju i kulturu i sa ponosom je isticu. 

Ne znam na osnovu kojih kriterijuma sagledavas duhovnost drustva ili stanovnistva, ali imam utisak da mnogi prave podelu na osnovu necega sto nema veze sa duhovnoscu/materijalizmom a tice stava prema tome kakvo drustvo treba graditi - da li smo za modernu, demokratsku i uspesnu zemlju ili nekakvu zatucanu tradicionalisticku drzavu koja svoju buducnost gradi na mitovima i legendama o nebeskom narodu. Duhovnost jeste i koliko citamo knjige, sposobnost poimanja svetske i lokalne kulture, duhovnost je izgradjen osecaj za ljudske vrednosti i vrline, duhovnost je ljubav prema bliznjem i daljnjem, duhovnost je sposobnost radovanja lepom na unutrasnjem planu.

Sto se tice patriotizma...taj pojam je u Srbiji i drugim drzavama na Balkanu manipulisan i zloupotrebljavan na najgori moguci nacin od bivse komunisticko-radikalske politicke elite u proteklih 15 godina. Najsmesnije je kada krenu da mere nekakvim svojim crvenim metrima ko je izdajnik a ko patriota, kao sto je Torkvamada tokom inkvizicije delio Hriscane na pravoverne i one koji to nisu, pa zavrsavali na lomaci jer su bili napredniji i kao takvi ugrozavali dominaciju crkve. Ja kao iskreni patriota zelim da moja zemlja bude sastavni deo razvijenog sveta u EU i NATO, jer tamo istorijski, tradicionalno i civilizacijski pripadamo. Da imamo kvalitetne skole i univerzitete, da nam polja i industrijske zone ne budu zapustene i tuzne, nego pune ljudi koji rade i stvaraju, da negujemo ono najlepse i najplemenitije sto imamo u tradiciji - gostoljubivost, druzeljubivost, otvorenost duha, hranu, riznicu manastira, da cuvamo i negujemo nasu prirodu, da stvorimo zemlju u kojoj ce nasa deca zeleti da ostanu a ne da idu negde daleko kako bi ostvarili svoje snove. 

Капирам ја савршено о чему ти причаш...

Али, заиста ме занима, dear DaniloBG  , да сутра Босна (теорије ради) окупира Златиборски округ због наводног "угрожавања права Бошњака" (опет напомињем, ово је само пример, није у питању импликација да је тако нешто могуће, нити ово има неку политичку конотацију), и да се овде ратује... да имаш мушку децу, да ли би пустио да их мобилишу, да дођу овде и бране Србе?

Знам да овим помало скрећем са теме, али ево због чега... Чини ми се да је овде завладала апсолутна равнодушност и индиферентност према проблемима и невољама других, који су довољно далеко од нас, без обзира да ли са њима делимо националност или не...

Сад ми паде на памет и цунами од пре пар година, када, док је у целом свету одржан минут ћутања, код нас се баханалисало "све у 16"...

Dear A  ,

Nisam sklon hipotetickom razmisljanju kada su takve stvari u pitanju.  U Bosni se devedesetih desilo upravo obrnuto - tamo su  i Srbija i Hrvatska vojno intervenisale u ime navodnog osecaja ugrozenosti njihovih nacionalnih zajednica. Uzice niko nikada nije ugrozavao.

Dear D, 

у питању је принцип, зато, ето, енигматике и "ШББКББ" ради, одговори ми на питање... 

Или, ако баш не желиш да се изјаниш, реци ми да ли, по твом мишљењу постоји ствар због које се вреди жртвовати, барем у пренесеном значењу? (Живот и здравље породице - вољене особе се изузима као опција разматрања, то се, надам се, подразумева)

Није био минут,већ три минута,и то ми се није ни мало свидело.Ако одавање поште неком кога је поклопио талас "вреди" три минута,колико ли вреди смрт онога ко је убијен на неки зверски начин у неком крвавом догађају...(ма знамо сви...)
А што се тиче ШББКББ не брини,нашао би се већ неко...

Dear A 

Sada ti od mene napravi pacifistu-anarhistu. Naravno da postoje licne i drustvene vrednosti koje su vredne i truda i zalaganja i zrtvovanja. Da, zlatiborski okrug bi svakako branio od bilo cega. Problem je u tome sto je ovde ideja zrtvovanja i odbrane jako izraubovana i zloupotrebljavana za vreme Milosevica jer su ljudi odavde slani da `brane` Sloveniju od sebe same, Vukovar od Vukovarcana itd itd.  To ne znaci da cu ja zbog toga postati Beogradocentrican i da me bas briga za Zlatibor, Mrcajevce, Novi Sad ili Nis ali svoj patriotizam svakako necu vezivati za licemerne ratnohuskacke price oko Kosova koje je izgubljeno i na vojnom i demografskom planu za vreme Milosevica. I ne, ne verujem u teoriju zavere da je to tek pocetak nekakvog rasparcavanja Srbije. Ono sto se desilo je istorija..ali je izgleda tesko ljudima da se suoce sa svim rezultatima naopake i promasane politike Zlobodana i da  izvuku mudre pouke iz svega toga i krenu napred.   

Eh da ne zaboravim...sta preporucujes od znamenitosti za posetiti u Zlatiborskom okrugu & Uzicu..sta je must see, must feel & must eat..planiram da posetim tvoje krajeve i uzivam u prirodi.

off topic, as requested! 

Оно што мораш да посетиш је Мокра Гора и вожња "Шарганском Осмицом", што је стварно страва ствар. Такође, можеш у истом трошку да посетиш и Мећавник и видиш чиме се Кустурица бави у паузи снимања филмова. Посета Златибору се подразумева, а оно што дефинитивно мораш да пробаш, то је ужичка комплет лепиња. Истина, на Златибору је мало скупља (таман колико треба да се "шишају" туристи, па је најбоље купити је у Ужицу). Добро, кајмак, сир и пршута су већ позната ствар. Посета етно-селу у Сирогојну је такође обавезна ствар. Што се Ужица тиче, није баш нај место за ноћни провод, али за током дана је супер, пошто има огроман број супер кафића, ресторана (ако свратиш, обавезно иди у италијански ресторан "Capri" и пробај "равиоле ђеновезе", наравно, ако се прво не овердозираш комплет лепињом)...