Bivša, druga po redu (posle Nare), prestonica Japana danas je najzanimljiviji, najprivlačniji, najposećeniji grad ove zemlje, centar stranog (ali i domaćeg) turizma, a istovremeno i sedište drevne kulture. Svetski putnik će primetiti da Kjoto sa svojih ne mnogo manje od dva miliona stanovnika ostavlja utisak impozantnog urbanog naselja kakvo se, s obzirom na sačuvane ostatke prošlosti, malo gde može naći.

Pesnici su ga odavno nazvali izložbom večite lepote i biserom Japana, i to s punim pravom. Iz vremena kada je bio sedište dvora, od osmog do 19. veka, u njemu je sačuvano više od 1.500 budističkih i 200 šintoističkih hramova. Takođe, Kjoto je centar tkačke industrije svile i brokata, kao i jednog starog umetničkog zanata koji proizvodi veoma kvalitetne prelepe predmete od kamena i porcelana, od laka i bronze, a isto tako i krčage, bokale i lutke (od kojih se bar jedna, makar najmanja, mora kupiti). Ime grada izvedeno je iz prvobitnog prestoničkog naziva Uda s poetskim nadimkom Hajn-Kio, što znači "grad mira", i danas je stanište spokoja i lepih odnosa među žiteljima, koji svi, bez obzira na stepen obrazovanja, do tančina znaju sve znamenitosti svog grada.

Nemojte propustiti da posetite Kinkaku-dži hram, ili Zlatni paviljon, kako ga stranci zovu. Zlatni paviljon je po drugi put sagrađen 1955. godine, tačno u stilu originalne zgrade iz 14. veka, jer je pet godina ranije izgoreo u velikom požaru. Bila je to nenadoknadiva šteta koja je ipak brzo i do sitnica odstranjena. Obavezno obiđite i hram Niši Hongvandži iz 13. veka, koji je po rečima poznavalaca najlepši primer budističke arhitekture uopšte. O mnogim drugim ne manje važnim hramovima saznaćete mnogo iz priča kako turističkih vodiča tako i običnog sveta, žitelja ovog grada. Ipak, poznajući znatiželju stranaca, oni neće propustiti da vam kažu ponešto i o sadašnjem trenutku Japana. Pri tome će svakako naglasti da Japan ne teži da se pošto-poto izjednači s nekim drugim, dalekim i naprednim kulturama, da Japanci, više od novina i mode, cene i tradiciju svoje svakodnevice. Recimo, i dan-danas morate, ulazeći im u kuću, da skinete cipele i obujete papuče spremne za goste. A ako se desi da stupite u sobu čiji je pod prekriven posebnim tepisima od trske i slame zvanim tatami, nisu dozvoljene ni papuče, samo bosa ili u čarapu obuvena noga sme da stane na njih. I tako, vekovima.

Izvor: Krstarica

Kjoto - Japan iz bajke

Kjoto je grad gde ćete pronaći Japan iz vaše mašte: zen bašte, kolibe pesnika skrivene među drvećem bambusa, prolazi kroz kapije hramova, gejše koje nestaju iza vrata tradicionalnih restorana, zlatni hramovi koji plove na mirnim vodama. Zaista, sve slike Kjota podsećaju na one najpopularnije slike Japana koji ga čine onako čarobnim u našim mislima.



Kjoto je sedište japanske tradicionalne kulture i mesto gde su se odigrali mnogi značajni događaji za istoriju Japana. Sa 17 lokacija pod zaštitom UNESCO-a, više od 1600 budističkih hramova i preko 400 Šinto hramova, Kjoto je takođe jedan od najbogatijih gradova svetu kad je u pitanju kultura.

 Može se reći da je u rangu sa Parizom, Londonom i Rimom kao jedan od onih gradova koji bi svako trebalo da poseti bar jednom u životu i naravno među prvima na listi kada posećujete Japan. Prvi utisci mogu biti vrlo jaki. Kada stignete u Kjoto i počnete da šetate okolo ikruženi neonskim svetlima i betonom, osetićete da je sve što ste čuli i čitali o Kjotu tako različito .

 Morate biti strpljivi jer je lepota ovog grada uglavnom skrivena od pogleda: ona leži iza zidova, vrata, zavesa i fasada. Ali ako posvetite malo vremena istraživanju, otkrićete da su stotine, možda i hiljade mesta neverovatne lepote rasuta po čitavom gradu. Što više zalazite to je veća lepota.

Ryoan–ji, Hram mirnog zmaja

Zen bašte sa kamenjem ili karesansui (u prevodu „suva- planinska-voda“) potiču iz srednjovekovnog Japana i poznate su po svojoj jednostavnosti i spokoju.

 Najpoznatije se mogu naći u hramu iz 15 veka Ryoan –ji, hramu Mirnog zmaja. Ima još sličnih bašti izvrsne lepote, ali kažu da je ova u hramu Ryan-ji moćna i posebna, da ima pravi Zen budistički pejzaž savršen da da upadnete u duboku meditaciju.



Ona je veličine tesnikog terena i sastoji se od 15 velikih i malih kamenja od kojih su neki prekriveni mahovinom, a grupisani su u 5 grupa sa podlogom od pažljivo biranog belog peska. Iz daljine, kamenje predstavlja ostrva, a pesak mirno more.

 Godine 2002. istraživački tim sa univ5erziteta u Kjotou tvrdio je da su pornašli Zen „kod“.



Oslanjajući se na kompjuterske modele, oni su otkrili da kamenje iz bašti, kada se posmatra iz odgovorajućeg ugla, podsvesno asociraju na obris granja nekog stabla. Tokom vekova, pak, posetioci su mogli da gledaju slike tigrice koja prati svoje mladunce preko vode i kineske znake za „srce“ ili „um“.



Pošto anonimni dizajner nije ostavio nikakvo objašnjenje, pravo značenje i uloga bašte ostaje misterija, što je njena večita draž. Nalazi se u Goryoshita –cho 13, a možete otići vozom od stanice Keifuku Kitalo Line do Ryoanji-michi i 5 minuta šetnje ili autobusom 12 ili 59 do stanice Ryoanji-mae.

 Probajte da odete prepodne dok još nije velika gužva koja će vam pokvariti zen utisak.

Hram Nanzenji



Još jedno čudesno mesto koje morate posetiti jeste budistički hram Nanzenđi (Nanzenji ili Zuirysan Nanzenji), koji je car Kamejama izgradio 1264. godine na mestu svoje palate, a postao je najvažniji i najpoznatiji hram u Japanu i čitavom svetu.

 Car je postao učenik zen majstora Bišina Daimina Kokušija i pretvorio je svoju palatu u Zen hram 1291. Nanzejni je postao jedan od Pet velikih Zen hramova Kjota. Rinzai Zen škola koja je deo ovog hrama je predstavljena Japanu 1191. godine.

 U Japan ju je doneo kineski sveštenik Ensai i glavne odlike su joj paradoksalne slagalice ili pitanja koja pomažu da se prevaziđu klasične granice logike.



Građanski rat u 15. veku je razorio orginalan zamak ali neki delovi su obnovljeni u 16. veku. Velika kapija (Sanmon) je završena 1628. godine.

 Prvo ćete proći kroz kapiju Sanmon (Trostruku kapiju), klasičnu budističku, koja označava ulaz u najsvetiji deo hrama. Tu je i statua Gemona Išikave, neke vrste japanskog Robina Huda koji se krio iza ovih kapija do hapšenja. Sa vrha kapije može se videti čitav Kjoto.

 Ovde se nalazi Zen bašta “Bašta tigrovog skoka”. Ima ogromno kamenje uz mahovinu i borove i veliki beli zid iza strmog dela sa šljunkom. Sa šumama površine 27 ari tu je i akvadukt sagrađen 1890. godine i nekoliko hramova koji su svo poznatiji po svojom vrtovima nego po zgradama.



Jedan od onih koji vredi videti je i Nanzen-in odmah iza akvadukta. To je i mauzolej i bašta koja potiče iz 14. veka sa malim potokom koji prolazi kroz njega. Ova bašta je posebno lepa kada je prekrije jesenje lišće.

 Vredan posete je i slabo posećen Končiin, južno od kapije Sanmon. Ovaj zamak nalazi se u istočnom delu Kjota, a do njega se stiže aubusom 5 sa stanice Kjoto ili Sanjo, a silazi se kod Eikan-mae.



Ulaz u hramove se plaća a cene se kreću od 200 do 500 jena. Hoteli u Kjotu nisu jako skupi ali recimo da vam je potrebno oko 70 000 dinara za smeštaj za dve osobe tokom 7 dana.

 Ukoliko trenutno ne možete u Kjoto, u Srbiji postoje mini zen bašte, veoma popularne među poslovnim ljudima i onima izloženim svakodnevnom stresu.

 One nisu skupe a mogu makar malo da vas asociraju na mirne japanske vrtove i odvedu na mini putovanje od svakodnevnog stresa.

Izvor: B92