Računari i zdravlje - Najugroženiji vid

Među sve aktuelnijim istraživanjima o uticaju računara na zdravlje korisnika, najveću prašinu u javnosti su podigli nalazi da postoji veća učestalost rađanja telesno oštećene dece i spontanih pobačaja kod žena operatera. Reč je o pojedinačnim radovima dvojice američkih, jednog britanskog i jednog australijskog stručnjaka, koji su došli do sličnih rezultata: da jaka mikrotalasna elektromagnetna polja izazivaju promene ćelijskog metabolizma svih hranljivih materija, genetske i hromozomske promene, povećanje telesne temperature, oštećenje epitela polnih organa i sterilitet.


Međutim, objavljeni nalazi su vrlo brzo u naučnoj javnosti označeni kao sporni iz dva ključna razloga. Prvi je generalno utvrđena činjenica da elektromagnetna mikrotalasna polja, čija je gustina zračenja manja od 1 mW po kvadratnom centimetru, nemaju značajnijih posledica po zdravlje. Drugi počiva na rezultatima većine merenja, naročito onih na samom ekranu kompjuterskog monitora, prema kojima je gustina zračenja od 20 do 50 puta manja od naznačene gornje granice.
Kao dodatni argument da računari nisu glavni uzročnik komplikacija u trudnoći ili steriliteta, navode se nalazi da je njihova učestalost utvrđena i kod drugih profesija koje zahtevaju dugotrajnu koncentraciju, sedenje i boravak u zatvorenom prostoru. Takođe, dokazano je da su rizici veći ukoliko je celokupan način života nezdraviji: počevši od ishrane i loših navika, poput zavisnosti od nikotina i kofeinskih napitaka, do nedostatka fizičkih i sportskih aktivnosti.

Najugroženiji vid


SLEP: Ukoliko se pred računarom neprekidno provodi više od šest sati dnevno, najčešće posledice su poremećaji vida

Sve u svemu, generalna poruka glasi da, iako nove, za informacione tehnologije - kada je reč o njihovom uticaju na zdravlje - važi veoma staro pravilo: pitanje zdravlja je pitanje mere. Izuzetak od pravila, za sada, čine osobe koje boluju od epilepsije, kod kojih je pouzdano utvrđeno da, kao i kod gledanja televizije, korišćenje računara nosi ogroman rizik od izazivanja napada, zbog titranja slike na ekranu.

Kod ostalih, čije se zdravlje može okvalifikovati kao prosečno, ukoliko se pred računarom provodi više od šest sati dnevno bez prekida, najčešće posledice su poremećaji vida - saglasni su medicinski i ergonomski stručnjaci. U prilog njihovim tvrdnjama, govore i noviji podaci iz okulističkih ordinacija, prema kojima se, pored operatera i drugih informatičkih profesionalaca, na slične tegobe sve češće žale i bankarski, poštanski i službenici u državnim upravama, osobe koje rade za šalterima, ali i studenti tehničkih nauka.

Zajedničko im je to da ispred kompjutera svakodnevno provode najmanje osam časova, a najčešći simptomi na koje se žale su: naprezanje i umor očiju, nadražaj, suvoća i peckanje kapaka, osećaj bola u očima, nesposobnost fokusiranja pogleda, ili pojava ''dvostrukih slova'' na monitoru, nesposobnost dužeg gledanja u jednom pravcu, ali i sve učestalije glavobolje.

Sa druge strane, na stepen vidnog naprezanja utiče i opšte zdravstveno stanje korisnika: ukoliko je bolestan, sklon migrenama, upotrebljava lekove ili već ima probleme sa vidom, i posledice dugotrajnog rada za kompjuterom će biti drastičnije.


Psiho-somatski poremećaji

Tokom rada za računarom, na poremećaje vida najdirektnije utiče tzv. bleštanje sa ekrana, koje može biti i posledica odraza sa ekrana ili radnih površina. Razlog je istovremeni dotok sunčevog ili veštačkog svetla sa svetlošću koju zrači ekran. Bleštanju doprinose i titranje slike i neodgovarajuća boja slova, slaba organizacija podataka na ekranu, koja prisiljava korisnika na predugo pretraživanje, kao i prevelika gustina i neodgovarajuća veličina slova na ekranu.

Pored problema sa vidom, zaposleni koji svakodnevno koriste kompjuter često osećaju zdravstvene smetnje zbog preopterećenosti koštano-mišićnog sistema: bol i ukočenost vrata i ramena, glavobolju, pritisak u glavi i vratu, bol i ukočenost ruku, leđa i nogu i otečenost mišića i zglobova. Međutim, objašnjavaju stručnjaci, te smetnje su daleko više vezane za dugotrajno sedenje na radnom mestu, nego za upotrebu računara. Izvesna razlika u odnosu na druge ''sedeće'' profesije je u tome što računarski ekran zahteva stalnu i dugotrajnu koncentraciju.

Gomilanje različitih i, naizgled, banalnih simptoma, tokom vremena dovodi do psiho-somatskih poremećaja koji se manifestuju opštim umorom, iscrpljenošću, depresijom, zabrinutišču, tromošću, razdražljivošću i značajno umanjenom sposobnošću za obavljanje radnih zadataka. Rad ispred monitora nije diraktan uzročnik stresa, već su to, tvrde eksperti, sadržaj posla, potreba za mnogobrojnim ponavljanjem radnji, dugotrajna povaćana koncentracija, ograničavanje socijalnog kontakta zbog vezanosti za ekran, nivo odgovornosti, stepen lične prilagođenosti zahtevima koje nameću nove tehnologije, lična motivacija, tip ličnosti, ali i način rukovođanja u firmi i uvođenja promena u poslovanju.

Takođe, fizički stres zbog loših ergonomskih rešenja radnog mesta, često dovodi i do psihičkog stresa koji, zavisno od psihofizičkih karakteristika pojedinca, dalje uzrokuje lakše ili teže poremećaje.


Preporuke stručnjaka

Stoga ergonomi preporučuju da se udaljenost radne površine od poda projektuje prema važećim standardima, kao i da ona bude dovoljno velika za smeštaj sve opreme i dokumenata. Stolica traba da omogućava podešavanje nagiba, visine i okretanja, osvetljenje mora da bude dovoljno, ali ne intenzivno, a svetlost sa ekrana ne sme da dolazi iz istog pravca kao i sunčevo svetlo, niti ekran sme da bude okrenut prema prozoru. Podovi moraju da budu od antistatičkih materijala, a, ako se u prostoriji nalazi više monitora i printera, neophodno je da se instalira odgovarajuća ventilacija, koja će sprečiti povećanje toplotnog zračenja i garantovati da vlažnost vazduha u prostorijama neće biti manja od 40 odsto.

Kada je u pitanju upotreba računarske opreme, preporučuju se veći ekrani, monitori čiji položaj može da se podešava, korišćenje većih slova i umerenog kontrasta. Ergonomi podsećaju da slika sa svetlim slovima i tamnom pozadinom proizvodi manji intenzitet zračenja, dok se slika sa tamnim slovima i svetlom pozadinom lakše čita pri uobičajenoj kancelarisjkoj rasveti i vidni napor je manji, usled jednakog izgleda teksta na papiru i slike na ekranu.

Kontrolni tasteri na monitoru za regulaciju svetla moraju da budu na dohvat korisniku, a tastatura da bude odvojena od ekrana, uz optimalan nagib prema stolu, otimalnu visinu i razmak između tastera. Printer takođe mora da bude nadohvat ruke i smešten levo od korisnika.

Preporuke, naravno, imaju i lekari. Oni savetuju da se na računaru bez prekida ne radi duže od dva sata, a bilo bi idealno ukolko se za računarom ne bi provodilo više od šest sati dnevno. Budući da je to kod određenih profesija teško izvodljivo, preporučuje se veći broj kratkih pauza.

Od velike je važnosti da se u preduzeću obezbedi što bolja edukacija zaposlenih za rad na računaru, kao i njihovo prilagođavanje novoj organizaciji i zahtevima posla, u čemu treba da učestvuju i operateri. Neophodno je i omogućavanje raznolikosti poslova na vidoeoterminalu, da se radni zadaci kombinuju sa poslovima koji ne zahtevaju neprekidno korišćenje ekrana, kao i da se vrši redovna kontrola zračenja, same opreme i njeno redovno održavanje.

Lekari podsećaju i na važnost redovnih kontrola vida, kao i na pravovremeno obraćanje zdravstvenim ustanovama ukoliko se pojave simptomi zdravstvenih poremećaja, kako bi se odmah prepisala adekvatna terapija. I, na kraju, ono najvažnije: što više fizičkih aktivnosti tokom slobodnog vremena i odlazaka u prirodu - daleko od računara.

Zorica Žarković