On je kompjuterska zvezda decenije. Leptop računar, pravi pravcati, moći će da se kupi za manje od sto dolara. Nije ni greška ni igračka – manje od $100! Silno smo uzbuđeni njegovom najavom. Uzbuđenje je opšte, svetskih razmera

Gospodin N. N. iz Medijske laboratorije Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT), njen saosnivač, odlučio je u trenutku samarićanskog nadahnuća da svakom siromašnom detetu planete pokloni leptop. Ne baš sasvim pokloni, ali blizu tome. Računar kao sredstvo učenja. Računar kao potpuno lična svojina đaka. Kao što su olovka i sveska. A učenje i obrazovanje kao put ka boljem razumevanju sveta, koje, opet, donosi smanjenje napetosti, strahova i mržnje, manje rata i nesreće. Lepo!
Zamisao je prvi put javno izneta u januaru ove godine na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Predlog je predočen kao vid modernog školovanja, a ne jevtinog računara. Najveći teret ponela bi organizacija „Leptop za svako dete” (OLPC – One Laptop Per Child). Probni program bio bi izveden sa 15.000.000 (petnaest miliona) računara!!! MIT bi računare prodavao vladama zemalja u razvoju, a ove bi ih besplatno delile osnovcima i srednjoškolcima za koje misle da su im najpotrebniji. Za probni poduhvat odabrano je pet zemalja: Brazil, Kina, Tajland, Egipat i Južna Afrika.
Sličnih predloga bilo je i ranije. AMD ponudio je računar „Internet priključak” za 185 dolara, bez monitora. Indijska kompanija „Novacijum” priprema kućnu varijantu za 70–75 dolara. Ali, zamisli ovakvih razmera još nije bilo.
Kasnije bi MIT prodao ili ustupio patent nekom jakom svetskom proizvođaču da za slobodno tržište pravi istu mašinu za 200 dolara. Od toga bi se 20–30 vraćalo u osnovni projekat. Do 2007. godine trebalo bi, kako je zamišljeno, da se podeli 150.000.000 primeraka!
N. N., gospodin iz MIT-a, nije nepoznato lice (nomen nescio), već ugledni stručnjak Nikolas Negroponte. Kaže: sadašnji programi i operativni sistemi postali su previše „debeli” i nestabilni, nepouzdani. Treba preći na Linuks!


U pustinji ili na planini

Računar je sa AMD procesorom brzine 500 MHz, memorijom od 1 GB, tankim ekranom u boji sa milion tačkica, četiri USB komunikacijske veze, nepoderivim kućištem i kurblom... Da, kurblom! Kad nema napona, kada ste u pustinji ili na planini... Za minut „kurblanja” – deset minuta rada. Pre kurble biće ponuđeno napajanje iz utičnice, baterije, generatora na sunce, pedala, vesala, vetrenjače... Operativni sistem je Linuks, delotvorniji od Majkrosofta. Mnogi će se na 500 MHz namrštiti, ali to je brzina koja pokriva multimedijalne potrebe, pa time i ostalo što se od računara zahteva. Očigledno, mašina bez mehanike jer sva ta mehanika traži puno energije. Hard-disk, flopi, CD, DVD, rezač... Svima njima treba puno napajanja da bi radili. Ovako osmišljen računar startuje u trenu i može da nastavi tamo gde je kod poslednjeg gašenja stao.
Za rad na otvorenom, pod neposrednom Sunčevom svetlošću, monitor može da se prebaci u jednobojni način rada, s povećanom rezolucijom i čitljivošću. Bio bi savršeno opremljen za Internet preko mobilnog telefona ili wi-fi veze. Jednu Internet vezu moglo bi da deli više računara, recimo, celo odeljenje. Uz dodatak priključnih uređaja, mogao bi da obavi svaki posao koji danas obavlja dobar kućni računar. Sve što se danas ugrađuje u računar ima i svoju spolja priključivu varijantu.
Ovaj računar bio bi i elektronska knjiga i elektronska beležnica. Kućište otporno na udarce i padove. Kada se klinci zasite računara, moći će da ga postave kao stative za „na male goliće” ili da ih upotrebe kao štit kada motkama podupru rasprave. Ni pesak, prašina, prljavština, voda... neće biti neprijatelji. Napojni kabl napravljen je tako da se ne kida i da služi kao kaiš za nošenje preko ramena. Od dobrog kućnog računara razlikovao bi se samo po tome što ne bi mogao da skladišti veće količine podataka.
MIT ima cilj da razvije monitor od deset centi po kvadratnom inču, sa zanemarljivom potrebom za napajanjem. Tako bi danas uobičajena „sedamnaestica” izašla na manje od 15 dolara. Primamljivo? Toliko da liči na bajku!
Pet velikih kompanija pristalo je da učestvuje u ovom poslu: Gugl, AMD, Njuz Korp., Red Het i BrajtStar. Snaga učesnika obećava da bajka može da postane stvarnost.


Pokušaj da se uzvrati udarac?

Odmah su se, kako to uvek biva, javili i sumnjičavi. Kojih namera, ostaje da se vidi. Smatraju da je Negroponteova zamisao preterivanje. Godišnja svetska proizvodnja leptopova je ispod pedeset miliona, a ovaj poduhvat trebalo bi ne da je nadmaši, nego da je utrostruči!
Ne veruju da će Bil Gejts dozvoliti da se njegovom bogatstvu od stotinak milijardi dolara utanji pritok. Ako je namera da stotine miliona korisnika zaobiđu Majkrosoft, sigurno je da su u toku i pripreme da se to ne desi. Samo Kina ima više od dvesta miliona đaka. Ako oni počnu sa Linuksom, onda Majkrosoft može da počne da se sprema za lagano i potpuno povlačenje iz Kine. Hoće li?
Negroponte je predvideo da svaka vlada učestvuje u unošenju osobenosti svojih zemalja u programe. Koliko će to glatko teći i koliko će biti uspešno?
Toliko niska cena neodoljiva je za trgovce. Koliko poduhvat može da opstane u prvobitnoj zamisli, da ga tržište ne preotme? Kako da do ovih računara dolaze oni koji nemaju, a ne oni koji imaju i vole jevtino? Neko je dao i smešan predlog: da oni koji su boljeg imovnog stanja, a dođu do ovog računara, budu na neki način žigosani.
Pojavom ličnog računara Amerika je računala na dugoročne, ogromne zarade. Nije uspela. U posao su se umešali elektroničari iz Azije, oborili cene, uveli masovnu proizvodnju i nepreglednu ponudu modela i varijanti. Americi su ostali uglavnom procesori. Da li je ovo pokušaj da se uzvrati udarac? Ako jeste, kakav odgovor Azija sprema? Da li ćemo uskoro kupovati dobre računare na trafici, zajedno s novinama, žvakama i halo karticama?


Ako, koliko, kako...

Ako je računar takav da po ceo dan možete da ga nosite sa sobom i koristite, ne pridružuje li se on mobilnom telefonu u smanjenju neposrednih veza?
Koliko će promeniti školu time što će istisnuti knjigu i svesku? Koliko će učestvovati u stvaranju jednoobrazne ličnosti?
Ako se ograniči prodaja, neće li neki snagator na ulici pokupiti klincima kompjutere na putu do škole i u drugoj ulici odmah ih dobro prodati? I – kako obezbediti da roditelji, kubureći s novcem, ne prodaju detetov računar? Negde je pedesetak dolara veliki novac.
Fondacija Nikolasa Negropontea i njegove žene, ustanovljena za pomoć školskoj deci u Kambodži, podelila je slične računare radi prikupljanja iskustava. I, šta se dogodilo? Deca su od kuće u školu donosila računare koje nisu ni otvorila. Nisu im to do zvoljavali roditelji bojeći se cene popravke ako se računaru nešto dogodi. Negroponte je onda svakom detetu dao potpisano pismo za roditelje kojim ih oslobađa odgovornosti. Tek tada su deca počela da rade na računarima. Od pedeset podeljenih samo je jedan oštećen.
Nasuprot poslovnim računarima, koji u svakoj novoj ponudi imaju sve više dodataka, ovde bi se išlo suprotnim smerom. Što jednostavnije iz isporuke u isporuku održavajući ili uvećavajući mogućnosti i kvalitet. Uz neprekidno snižavanje cene.
I za šalu na kraju: Stariji brat uceni mlađeg: – Ako hoćeš da ti to pokažem, mesec dana da mi praviš struju! Ko zakasni na čas, po učiteljevoj kazni, isto.


* * *
Ovakvoj temi ne može se odoleti. Idite na Google ili Yahoo i ukucajte „$100 laptop”. Imaćete po pola miliona priloga, pa birajte i listajte.


Izvor: Politikin Zabavnik Miloš Vujović