Ra: Sunce koje uvek posmatra

Veče je u Egiptu uvek bilo doba mira, prijatnih razgovora pokraj vatre, opijanja i iščekivanja. Robovi su se odmarali od napornog rada, govorili o bledom tenu gospodarica, i maštali o slobodi. Vlastelini su na terasama uživali u darovima sluškinja i veseloj medovini, osluškujući večni šum drevnog Nila.

Faraon, bogočovek, vladar sveta, provodio je večeri uz svoje sveštenstvo, zagledan u daljine pustinjskog neba. Svi oni, iako tako različiti na zemlji, bili su isti pred svojim surovim bogom. Svi su, bez razlike, sa zebnjom čekali jutro i pojavu oka svog Jedinog, njegov gorući pogled koji bi uzimao vid kada bi se neko drznuo da uzvrati.

Ra, ili kasnije Amon-Ra, ili Ra-Harakte, dolazio je neumoljivo, sa jutrom. Malo po malo, osvajao je nebo koje mu je nekad davno obećano, sve dok se ne ukaže u svoj svojoj snazi Boga.

Koliko je god nebo stvarno za nas, ili drveće koje vidimo, ili neki kamen koji opipavamo, toliko je Ra, svevideće Sunce, bio stvaran za stare Egipćane. Sunce, koje danas shvatamo kao nebesko telo udaljeno milionima kilometara, u Egiptu je bilo realni aspekt svemogućeg Ra, užareno oko moći koje je nadziralo svaki postupak smrtnika. Stari Egipćani su svoje živote provodili uz realno prisustvo svevidećeg i svemogućeg boga - mogli su da gledaju u njegovom pravcu, da uživaju u senkama koje su od njegove svetlosti pravili predmeti, a na svojoj koži su stalno osećali vrelinu njegovog pogleda

Od ranih početaka civilizacije u Egiptu, ljude su fascinirali beskrajni Nil, beskrajna pustinja i još beskrajnije nebo sa Suncem kao svojim vladarom. Po uzoru na njih, formirala se i mitologija. Jedan od prvih bogova je Horus, bog-soko, koji večito kruži nebom i posmatra ljude koji se pod njim rađaju, žive i umiru.

Generacijskim spajanjem kulta sokola i kulta sunca na presto egipatskog panteona zaseo je bog sunca - ljudskog tela i glave sokola - Ra. Egipatska mitologija, kao i većina drugih, nije uniformna. Božanstva su se smenjivala na vrhu lestvice, u zavisnosti od mesta, vremena i običaja. Međutim, Ra je prvi bog koji je suvereno zavladao celim Egiptom.

Nemilosrdni pohod je počinjao njegovim proglašavanjem za vrhovnog boga neke oblasti i zbacivanjem starih božanstava, a završavao se asimilacijom i preuzimanjem njihovih osobina. I kasnije, kada su pozni faraoni zavladali Egiptom, Ra je ostao. Dodavali su mu imena drugih bogova, upirali se da uvek dodaju nešto novo - ali šta se može dodati ili oduzeti od Ra?

Kako se može dovesti u pitanje moć oca Šu i Tefnut, čija su deca Geb i Nut, koji su izrodili Seta, Izis, Ozirisa i Neftis? Ko bi, da nema Ra, pobeđivao Apep, iskonsku zmiju koja preti da uništi svet? Ra je dugo, dugo u svom "brodu miliona godina" suvereno plovio Egiptom praćen ostalim bogovima, ne ostavljajući ni trunku sumnje u srcima svojih smrtnih podanika.
I. Ćuzović