зјуганов: путин четири пута моћнији од председника сад
Политика - Пре 2 сата и 46 минута

МОСКВА - Лидер Комунистичке партије Руске Федерације (КП РФ) Генади Зјуганов оптужио је данас у Москви председника Владимира Путина да је себи прибавио огромну моћ, а да његова партија - "Јединствена Русија", представља руске милијардере, а не обичне грађане.

"Он (председник Владимир Путин) има четири пута више моћи од председника Сједињених Америчких Држава", рекао је Зјуганов на конгресу КП РФ, која са око 162.000 чланова важи за другу најјачу политичку партију у земљи.

Зјуганов је устврдио да Путин има више моћи од некадашњих египатских царева и генералног секретара Комунистичке партије Совјетског савеза заједно.

Зјуганов, који је ветеран у руском вишепартијском политичком систему, рекао је како се његова партија нада да ће на децембарским изборима за руску Думу - Доњи дом парламента, освојити најмање петину посланичких мандата, пренео је Ројтерс.

Тренутно КП РФ има нешто више од 10 одсто од укупног броја посланика, подсетила је британска новинска агенција, наводећи да Путинова "Јединствена Русија", са двотрећинском већином доминира у Думи.

Зјуганов је устврдио да је он једини прави противник садашњој владајућој гарнитури у Кремљу и да КП РФ добија све већи број присталица

По Зјуганову, расте број Руса разочараних због неиспуњених обећања Путинове партије, која, како је навео, представља богате Русе, па се и 30 милијардера налази међу посланицима "Јединствене Русије" у Думи.
"Они имају милијадере. Ми имамо милионе људи који нас подржавају", закључио је Зјуганов.

ne znam da li provaljujete ali pocinje novi hladni rat...to je doibro za nas...trenutno 

Mislim da je Ruski medved ( tako Rusi tepaju svojoj zemlji kada hoce da kazu da je velika i jaka) probudjen iz zimskog sna.
Putin je , za razliku od Gorbacova, Jeljcina ojacao Rusiju, vratio dugove zapadu i poceo pnovo da jaca vojsu. Ali glupavim amerima i zapadnjacima iz NATO-a treba malo vis eda shvate da se Rusija i Putin ne zezaju.
Pogotovu ne mogu da shvate da je Putin postavio na sva kljucna mesta svoje ljude i da se nastvalja istim putem i posle njega.
Puti j emnogo veci igrac no ovaj sa zkarzljalim mozgom - Bus

Predlazem da se otvori posebna tema sa Busovim izvalama (Pametni Bus) jer ih je svakim danom sve vise. Njegovu inteligenciju (neinteligenciju) pokazuje to sto za svaki govor pored govora dobije i puskicu sa recima koje ne zna da izgovori. Tako je, jedna od njegovih puskica objavljena na sajtu UN-a, i kako je objavljena, tako je i sklonjena sa sajta intervencijom Bele Kuce. Skoro je izjavio kako gasovi ne zagadjuju vazduh, vec to rade prljave cestice koje se nalaze u vodi i vazduhu. (tako od prilike je glasila ta recenica). Ne smemo da zaboravimo i to da je kraljici Elizabeti kada je bila u poseti SAD cestitao 200-ti rodjendan (ili je bilo nesto vezano za drzavnost Britanije), "sahranio" Nelsona Mendelu,...

putin je fenomen. sta reci.

Putinova Rusija
  Osam Vladimirovih godina u Kremlju (1)
 
 

 

Stabilan rast, veće zarade, manja nezaposlenost, niska inflacija, preduzetnički poletna i razdužena zemlja – to je neporeciv saldo kojim bi morao da počne svaki nepristrastan osvrt na Putinov državnički učinak, pa i taj povodom osme godišnjice predsednikovog preuzimanja Rusije. Taj rok upravo ističe.  Vladimir Putin je uveden u Kremlj kroz vrata vlade, u nastojanju Jeljcina i grupe novih magnata  („oligarhije”) da se izbegne rizik slobodnih izbora. Imenovan je za premijera (8. avgusta 1999). Duma će to potvrditi već sledeće nedelje, a 31. decembra – Boris Jeljcin, prvi do tada ikada demokratski izabran predsednik Rusije, oprostiće se od sugrađana izjavom da se povlači i da slede rani izbori. Održani su marta 2000.

Soba šefa države u Kremlju mogla je imponovati novom stanaru, ali kasa Rusije bila je prazna. Još nije bio prošao šok-efekat „crnog avgusta” (1998), koji je izrazio najdublju ekonomsku krizu ruske novije istorije.

Organizam ekonomije pokazivao je da je živ. Međutim, toliko. A i to je u većoj meri bilo zaslugom devalvacije nego revitalizovanih funkcija ekonomije.

Ljudi – novostvorena sirotinja tek minule „privatizacije” bili su prava slika ruskog stanja. Osećaj poniženosti. Masovna apatija. Mnogo boja sličnih koloritu Nemačke posle prvog rata. S tim što ovo nije bio bilans rata nego visoko podignutih, a onda propalih, očekivanja od demokratije. Da ste one koji su Jeljcina jednom poneli na ramenima sada upitali šta misle, mogućno je da bi odgovorili – revanš! Nazad, u SSSR. 

Dug Rusije – 70 odsto jednogodišnjeg bruto proizvoda zemlje. Inostrani kreditori još pred vratima. Bili su zauzeti formulom „restrukturisanja” obaveza po zajmovima.

Pariski i Londonski klub poverilaca prihvatili su odlaganje otplata kredita, ali nije bilo još rešenja za „problem 2003.” – godinu, u kojoj je trebalo da iznosi svih  dospelih rata dosegnu vrh. Može li ih Rusija namiriti.

U horoskopskom sazvežđu Putina podizala se na put nebom repatica njegove državničke sreće – ali 1999. nije se slutilo da će ona priskočiti, i to s tržišta nafte. Cena petroleja povećana je četvorostruko – sa manje od dvadeset dolara za barel kada je Putin počeo mandat, na osamdeset, u vreme kada se govori da će svoje mesto u Kremlju prepusti nekom sledećem predsedniku.

Nabujala reka svetskih petrodolara skrenula je izdašnim rukavcem i u pravcu Rusije, doslovno plaveći Moskvu novcem. Putin je pokazao sluh za način gazdovanja tim blagom. Zahvaljujući tome, on će nasledniku na dužnosti prepustiti zemlju koja je danas u stanju visoke ekonomske mobilisanosti, zahuktalu od preduzimačke aktivnosti.

Takođe, i sladostrasno prepuštenu nečem što joj ranije nikada nije bilo poznato – trošenju. Slobodnom trošenju novca u društvu nabujalog kapitalizma.

Na sceni su Rusi kojima ništa nije skupo. Čarteri su prepuni putnika za Evropu i egzotične destinacije. Zapadni „šop” odzvanja žamorom ruskog jezika. Moskva blešti u raskoši. Prodavci letovanja i ugostitelji izbacili su s društvene lestvice doktore i profesore.

Nemaju svi isto. Člansku kartu ovog potrošačkog  društva još nemaju oni koji nemaju ništa, ili imaju nedovoljno. Ali „vaga” dobrobiti polegla je s približno četiri prema jedan u stranu onih kojima dostiže za život.

Dalje, narasta broj tih drugih, kojima pretiče iznad granice egzistencijalnih potreba. Uz to, povećava se i broj „pripravnika” kapitalista. Ali, važno je – i unutar familije „finansijski najtežih” – sada češće nego ranije ima  slučajeva kapitala u čijem „rodoslovu” nisu obavezno krv, nož i pištolj. Znači, stiče se i zakonito.

U dosijeu takvog kapitala sada je češće nego ranije još i karton uredno plaćnog poreza.

Evo i pojedinosti slike (reč statistike je suva, ali precizna). Avgusta 2007. „zaposleni Rus” je na blagajni primio rubalja u vrednosti 540 dolara. Osam puta više u odnosu na 65 dolara plate iz avgusta 1999. To je brži porast zarada u odnosu na rast državnog bruto-proizvoda, čija je vrednost ove godine hiljadu i trista milijardi dolara.

Šest i po puta više u odnosu na BDP 1999. Međutim, na listi zemalja po razvijenosti povukao je ekonomiju kao liftom – sa 22. na poziciju jedanaeste po veličini (devete u 2008, MMF). „Problem 2003.” je prošlost. Glavnina duga inostranstvu isplaćena je 2005.

Rus kojem „dostiže”, onaj koji još može i da pazari i putuje, i taj na prvoj prečagi lestvice bogatstva, veruju da je heroj nove ruske priče Putin. Njih trojica su daleko preovlađujuća većina, u približno tri četvrtine predsednikovih postojanih pristalica.

Promena u odnosu na 1999. oseća se džepom i stomakom. Ono „Jeljcinovo” (doduše, tada bez prihoda od nafte, ali „pokrali bi i to”) oni misle – isprobano je. Pamte samo vruću grudvu u trbuhu, zbog osećaja lične i opšte degradiranosti.

Ukoliko trojica pomenutih požele da čuju da su u pravu – poslušaće bilo koje vesti bilo koje ruske televizije. Televizija će im sve to isto ponoviti. Televizija i mediji su pod kontrolom države.

Putin je svetac čije je koplje usmrtilo aždahu    „jeljcinske oligarhije”. Taj mit, verodostojan samo do određene mere (jer je „oligarhija” opstala), mogao bi se uzeti za početnu tačku Putinovog povećanog razumevanja s biračima.

Novi predsednik je došao rukovođen načelom da resursi Rusije moraju biti blagodetni narodu i korisni državi. To ga je uvelo u sukob s milijarderima, profiterima lopovski izvedene privatizacije. Trebalo je raščistiti ko zapravo vlada Rusijom – opljačkani kapital ili legitimni predsednik?

Račun je sveden najpre s Berezovskim i Gusinskim, od kojih je onaj prvi, „privatizujući” u vreme Jeljcina čak „i porodicu predsednika”, navikao „da se vrata šefa države otvaraju nogom”. Potom i s Hodorkovskim, vlasnikom Jukosa, koji je za političko oponentstvo i pokušaj otuđivanja dela kompanije Amerikancima platio sudskom konfiskacijom i robijom u Sibiru.

Zbog falsifikata, utaja i neplaćenog poreza, rečeno je. Tri nabrojane „bezazlenosti” zasigurno su u „kartonima” i svakog drugog „oligarha”, ali ostali „oligarsi” su bolje ukrotili lične ambicije. Pogled u lisice na rukama Hodorkovskog pomogao je „oligarhiji” da shvati da konačna pravila upravljanja kapitalom Rusije određuje Putin.

Privatni ili državni – ruski kapital je pre svega ruski.

Putin je od početka imao ideju da resursi i kapital nisu samo generatori razvoja. Nego, ako je reč o „podizanju Rusije na noge”, a on je državnički time motivisan – i oruđe spoljne politike. Dakle, tačno to što šef Kremlja, kada je u inostranoj javnosti pritisnut sličnim pitanjima, vrlo energično osporava.

Predsednikova poruka magnatima ukazivala je da se dosije porekla njihovog bogatstva može eventualno i zatvoriti – ali postoji uslov da oni koji su se prljavo obogatili vrate dug otadžbini. Moraju „više misliti” i na zajednicu.

Šta sve može biti izraz „brige o zajednici” ostalo je nenavedeno. Ali jeste zapaženo da je Kremlj, vrlo brzo posle toga, dobio jedan svoj krajnje neobičan „aktiv oligarhije”, s milijarderima kao đacima u prvoj klupi. Naoružan olovkama, „aktiv” pažljivo sluša i vrlo pomno zapisuje šta o ekonomiji, strategiji i investicionoj politici ima da kaže šef države. (Dakle, ako se Oleg Deripaska kojim slučajem pojavi u Boru, ne verujte da on najpre nije čuo šta o tome misli Putin.)
Petar Popović
[objavljeno: 30.09.2007.] 
 
 
 

Putinova Rusija
  Osam Vladimirovih godina u Kremlju (2)
 
 
Vladimir Putin
(Foto AFP)
 

Potčinivši „oligarhiju”, Putin je pribavio veliku zadovoljštinu sovjetski vaspitanom mentalitetu ruskog birališta. „Pustio je krvi krvopijama bogatašima”, pljačkašima Rusije. Drugo, vratio je Rusima u rečnik „otadžbinu” – ono visoko vrednovano imaginarno, redovno plaćano žrtvama. To mu je donelo poene.

Dalje, tom mentalitetu je bio tuđ pojam „građanina”, ukoliko se nije radilo o „sovjetskom građaninu”, što je nešto drugo. Ali njega, pak, nije bilo u političkim pričama Gajdara i Javlinskog.

„Situajen!” Gde mu je moglo biti mesta u ruskom poimanju jedinke i prostora. „Ljudska prava”! U inerciji beznačajnosti jedinke u beskraju države, kao stvorenom da se njime valjaju samo „mase”? Na mestu koje nije država građana, nego beskraj države savladavan uvek u ljudskim talasima – Mongola, kozaka, crvenih, belih... Odsecanjem glava. Kuršumima. A sada, na tom istom mestu, odjednom – „građanin!” Jedna glava. Zaštita države individualnom građaninu. A šta je taj na brzinu promovisan ruski „građanin” mogao Berezovskom? Da mu pruži nos, kako bi ga ovaj vukao naokolo oko Kremlja. 

Dakle, za borbu s „jeljcinistima” i „oligarhijom” Putin je morao imati jačeg saveznika. U kome ga je mogao pronaći? U javnosti? Za to je bilo odviše rano. Rusi koji još nisu „građani” nisu mogli imati ni „javnost” osposobljenu da priskoči Putinu. Osim toga, javnošću se manipuliše.

Predsednikovo karijerno poreklo moglo bi eventualno ukazati na njegovo doživljavanje „otadžbine”. Kod obaveštajaca, „otadžbina” nešto znači. Putin je i kao državnik najlogičniji u delu u kojem se trudi da Rusiju rehabilituje kao silu. Ali javnost, pa to nije moglo biti visoko u skali njegovih vrednosti. Predsednik je smesta po dolasku na vlast pokazao da ne misli da i slobodna štampa treba da ima mesto u formiranju javnog mišljenja. U piramidi, u kojoj je centar vrh vrhova sve vlasti – formiranje javnog mišljenja je stvar državne inženjerije. Delo Agitpropa, prilagođenog kapitalizmu. Novinarski timovi, a bilo je ih je devedesetih profesionalno briljantnih (NTV), smesta su razagnati. Sve uticajne redakcije, televizijske i druge, kupili su prijatelji vlasti – odagnavši „brbljala” zadojena idejama o „demokratskoj javnosti”.

Kome je takva javnost potrebna? Uticaj Državne dume je bio i ostao periferan. Mesto za pečatiranje predsedničkih odluka. Izbore dobija partija iza koje zalegne Kremlj. Danas, Jedinstvena Rusija. Drugo ime politički postrojene državne birokratije. (Čak joj je prošle godine „odozgo” načinjena i „opozicija”,  Pravična Rusija). Osim toga, zemlja je korumpirana.  Funkcije i mesta u administraciji, pored toga što se raspodeljuju klanovski, imaju i cenu na crnoj berzi. Raspolaganje pečatom donosi novac, više plata odjednom.

Putinu je protiv „oligarhije” bio potreban neko pouzdaniji. Pronašao je saveznike u miljeu iz kojeg je potekao, među „Peterburžanima” i „čekistima”. Ekonomistima liberalima (za usmeravanje vlade) i „ljudima službe”, proverenim u vezama iz mladosti. Ovi drugi su nastanili Kremlj, obrazujući predsedničko „okruženje”, uticajne klanove saradnika i savetnika.

Poduhvat jačanja „vertikale vlasti”, preduzet zbog bolje kontrole regiona (sužavanjem lokalnih izbornih prava) omasovio je piramidu „svojih ljudi” pod kontrolom „bezbednjaka” u Kremlju. Od sedam šefova novouspostavljenih federalnih okruga, četvorica su u jednom trenutku bili ljudi sa značajnim delom života u službi bezbednosti ili vojsci. Od svih angažovanih u novouspostavljenom aparatu, njih 70 odsto imali su karijernu pozadinu službe u vojsci i nekom od resora bezbednosti. Avgusta 2003. „Nova gazeta” je objavila da je na ta važna mesta širom Rusije dovedeno dve hiljade „bezbednjaka” – uvek uz podršku iz Kremlja.

Nova struktura umnožila je već i bez toga mamutsku birokratiju, „lažljivog i nezasitog krokodila” spremnog da „poždere” svaki reformski pokušaj (A. Jakovljev). Broj službenika federalne i lokalne administracije dostigao je (2006) 1.570.000. Tačno onoliko koliko je 1989. imao celi Sovjetski Savez.

Ali, pokazalo se, „čekistima” u vrhu nije bilo do otadžbinskih medalja. Posle „jeljcinske oligarhije” sada su oni videli priliku da se primaknu milijardama od nafte i gasa. Pojavili su se međusobno rivalski klanovi, a nagrade su bila kontrolna mesta u Gaspromu, Rosnjeftu i drugde.

Drugi mandat Putina obeležen je njegovim balansiranjem i održavanjem podjednake distance prema „bezbednjacima”. Neki među njima nisu obradovani predsednikovom odlukom da se više ne kandiduje. Promena u vrhu preti poremećajem u rasporedu aspiranata na imovinu. Mnogi veruju da su državni monopoli privremeno zlo, a da će doći čas da se dragulji Rusije ponovo grabe – kada zakoni ekonomije izdiktiraju kraj sadašnjoj „Korporaciji Kremlj”.

Sada se postavlja pitanje, kako će Putin sprečiti novi grabež – kada u Rusiji, osim njega samog, nema institucije niti bilo koga drugog upoznatog s tajnom „putinskog nasleđivanja”? Da li je misija Dupkova to, da u vreme smenjivanja neutrališe „bezbednjake”? On čuva „rendgen” snimke sve imovine i zna sve kanale pranja novca. Bio je u vezi i sarađuje i sa inostranim finansijskim policijama.

Putin, koji je odstupanjem od „scenarija” iznenadio sve „scenariste” amatere, odmara se u Sočiju i ćuti. Kao i pojedini drugi stanovnici Kremlja, odavno pre njega. Šta će biti s njim samim, i šta je s „putinizmom”, znaće se tek dve ili tri godine posle izbora sledećeg predsednika – ukoliko dođe do toga. Kada se bude videlo koga pominje narod, naučen da obožava cara.

Ako umesto šefa u Kremlju ljudi i dalje više budu poštovali Putina, to bi moglo značiti da je Putin pre nego što je pošao ozbiljno rasteretio mesto prevelikih predsedničkih ovlašćenja. Dabome, pridodavši ovlašćenja vlasti nekome drugom, recimo vladi i Dumi. Zar mu se onda ne bi priznalo da je na kraju (osim što ne želi da krši ustav i ostane) učinio i više od toga za rusku demokratiju?

Zanimljivo pitanje, ali niko ništa ne pita. Naši – Putinov kvazikomsomol – upravo su sklopili dogovor s policijom o pomoći policiji „u održavanju reda” na ulicama. Znači, ovlašćeni su da mlate neistomišljenike vlasti, ako ovi „počnu s pitanjima”. One „trojice Rusa” (negde s početka ove priče ), jednog kojem „dostiže”, drugog koji „šopuje” i trećeg „na lestvici”, ta stvar se malo tiče. Sloboda reči i političkog delovanja je nešto daleko, u najboljem slučaju ostavljeno generaciji njihove dece. Njih zanima sloboda „šopinga”. Putin im je to omogućio.


Petar Popović
[objavljeno: 30.09.2007.] 
 
 
 

Bušov prvi ozbiljan poraz u Senatu


Gornji dom američkog Kongresa, Senat velikom većinom glasova oborio je u četvrtak veto predsednika Džordža Buša na 23 milijarde dolara vredne projekte vodosnabdevanja što se smatra prvom ozbiljnom pobedom Kongresa u gotovo godinu dana dugoj i na trenutke prilično gruboj političkoj utakmici izmedju demokrata i predsednikovih republikanaca.

Predsednik Buš je, ocenjujući da široki program poboljšanja vodosnabdevanja niza regiona u Sjedinjenim Američkim Državama predstavlja rasipanje para, prošle sedmice uložio veto na raniju odluku Kongresa da podrži ovaj projekat, čime je izazvao negativne reakcije demokrata, republikanaca, ali i domaće javnosti.

Sa, do sada nevidjenih 79 glasova protiv predsednikove odluke, te svega 14 senatora koji su podržali Buša, Senat je odbacio veto

Inače je očigledno neslaganje Bele kuće i Kongresa po nizu gorućih problema, poput finansiranja ratova SAD u Iraku i Avganistanu, do, za i ovdašnje prilike uvek kontroverznog, pitanja zdravstvenog osiguranja.

Za "obaranje" predsedničkog veta u Senatu je potrebno sakupiti 60 glasova, što znatno prevazilazi domete demokrata, ali su oni kod problema vodosnabdevanja dobili podršku i dobrog dela republikanaca za odbacivanje zakonskog projekta Bele kuće.

Republikanski senatori našli su se u prilično nezgodnoj poziciji, jer je predsednik Buš odbacio projekte koji se odnose na revitalizaciju čuvenog nacionalnog parka Everglejds na Floridi, kao i značajne korake ka normalizaciji vodosnabdevanja regiona koji su, pre dve godine, stradali u naletu uragana Katrina.

Uprkos neophodnosti radova na nizu sistema za vodosnabdevanje, predsednik Buš je oborio odluku Senata da podrži taj projekat, tvrdeći da je dokument nedovoljno razradjen, rasipnički i "nafilovan" troškovima koji nemaju nikakve veze sa Everglejdsom ili Luizijanom.

Predsednik SAD je, do sada, u pet navrata ulagao veto na odluke Kongresa, nanevši demokratama dva krupna poraza kada je odbacio zakon o finansiranju ratnih operacija u koji su bile uključene vremenske odrednice vezane za početak povlačenja američkih trupa iz Iraka, kao i zakon o zdravstvenoj zaštiti više od 10 miliona siromašne dece.

Tanjug

Putin je zakon ovi ostali mu nisu dorasli.