Putin na čelu izborne liste, ne isključuje mesto premijera

RUSKI PREDSEDNIK USPEO DA OSTANE NAJMOĆNIJI NE KRŠEĆI USTAV
Putin na vlasti još deceniju
Autor: A. Petrović | 03.10.2007 - 09:46

Ruski predsednik Vladimir Putin (54) pronašao je način kako da ne kršeći ustav ostane na vlasti i posle isteka drugog mandata. Na kongresu partije Jedinstvena Rusija Putin pristao je da bude nosilac liste na parlamentarnim izborima zakazanim za decembar ove godine. To će Putinu otvoriti vrata da posle marta 2008, kada se održavaju predsednički izbori, pređe na premijersko mesto.

„Potpuno je realno da postanem premijer. Pre toga dva uslova moraju biti ispunjena. Jedinstvena Rusija mora da pobedi na izborima i sposobna osoba sa modernim shvatanjima mora da bude izabrana za predsednika sa kojim bi sarađivao“, rekao je Putin.
Pre rokade Putinu je ostalo da izvrši ustavne izmene, kojima bi velika predsednička ovlašćenje bila preneta na premijera, čime bi sebi obezbedio kontinuitet u vladavini. Analitičari predviđaju da ustavne promene ne bi trebalo da predstavljaju problem imajući u vidu da poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazuju da Putina podržava čak 80 odsto Rusa.

Nedodirljivi putin
„Ukoliko dođe do ovog scenarija i Putin postane premijer posle ustavnih izmena, on bi postao nedodirljiv i potpuno zaštićen od predsednika“, kaže Aleksandar Rar iz Nemačkog saveta za spoljne poslove u Berlinu.
Nije tajna da je Putin tokom dva predsednička mandata (osam godina) uspeo da iskoristi stalan ekonomski rast i prigrabi državnu kontrolu nad bogatim energetskim izvorima, ostavljajući daleko po strani sve disidente ili tajkune poput Hodorkovskog, koji je završio u samici u Sibiru.
„Putin je poput svih ranijih lidera u Sovjetskom Savezu. On kontroliše sve. Ishod unapred znamo, jer će on ostati na vlasti“, tvrdi Dimitrij Simes, prvi čovek Centra „Nikson“ iz Vašingtona.
Prva od ustavnih odredbi koja bi bila promenjena jeste da bi ubuduće parlament, a ne predsednik, davao mandat premijeru. Prema sadašnjem zakonu, premijer je obavezan da traži odobrenje od predsednika kako bi angažovao nekog ministra. Uz to, ministri odbrane, spoljnih poslova, unutrašnjih poslova i šef Federalne službe bezbednosti odgovaraju lično predsedniku, a ne premijeru. Predsednik ima ovlašćenje i da raspusti vladu.
„Ako Putin izvrši velike promene u sistemu vlasti, to će biti vrlo destabilizujuće na duži period. On bi unapred vezao ruke svom nasledniku na mestu predsednika, što ostavlja mesta za sukob“, upozorava Kristofer Grenvil, urednik u „Trastid sorsisu“ (izvori od poverenja), konsultantske kompanije iz Londona.
Poslednji potez Putina usledio je nepune tri nedelje otkada je on neočekivano na premijera imenovao malo poznatog Viktora Zupkova (66), koji je tako izbio u prvi plan kao potencijalni budući predsednik Rusije. Ukoliko podrži Zupkova u predsedničkoj trci, ovaj bi mogao da mu se oduži tako što mu neće praviti probleme u vršenju premijerske funkcije. Sam Zupkov je nedavno najavio da ne isključuje mogućnost da se kandiduje na izborima za predsednika sledeće godine. Tada bi Zupkov pristao da, iako predsednik, bude u senci premijera.

Ustav ostaje isti
Putin je do sada u više navrata nagoveštavao da neće menjati ustav koji ne dozvoljava tri uzastopna predsednička mandata istoj osobi. Međutim, još jedan od scenarija koji su izgledni jeste da se Putin posle premijerske funkcije ponovo kandiduje za predsednika na izborima 2012.
Stanislav Belkovski, bivši savetnik u Kremlju koji je sada na čelu Instituta za nacionalnu strategiju, ističe da se struktura podele vlasti kosi s dugom praksom centralnog sistema.
„Putin je napravio veliku grešku, prekršio je tradiciju koja u Rusiji traje već 1.200 godina. To je prvi korak ka katastrofi.“
Opozicija je osudila najavu predsednika kao antidemokratski i neustavan potez.
„Ono što Putin pokušava jeste da u Rusiji stvori jednopartijski sistem. To je opasno i neće mu uspeti“, rekao je Grigorij Javlinski, lider najveće opozicione partije Jabloko.
Najave iz Moskve pažljivo se prate na Zapadu, naročito u SAD, jer dve supersile poslednjih godina imaju više spornih pitanja (od razmeštanja raketnog štita SAD u Evropi, preko nuklearnog programa Irana do rešavanja statusa Kosova).

Izvor: Blic