Organizovanjem ekskurzija bogate se direktori i turistički lobi

Đaci žrtve lanca korupcije

Najmanje trećina cene đačkih ekskurzija uopšte se ne potroši na decu, već ode na zaradu agencija. Većinu ekskurzija organizuje samo mali broj agencija o kojima se nezvanično govori kao o lobiju. Koristeći labave propise Ministarstva prosvete, lobi se trudi da po svaku cenu ostane u biznisu, pa makar to značilo i da decu, recimo, smesti u „bordel“. U tome im zdušno pomažu korumpirani direktori ili nastavnici.


- O korupciji i lobiju samo se nezvanično govori. Nemamo konkretne ni pisane prijave - kaže za „Blic“ Bogoljub Lazarević, pomoćnik ministra prosvete, ali dodaje da su upravo ove nezvanične priče i povremeni teški incidenti sa ekskurzijama bili povod da se pre nekoliko dana formira republička komisija koja do kraja godine treba da predloži novi, stroži pravilnik o organizovanju ekskurzija.

Prosta računica kaže da milion dece u Srbiji godišnje ide na ekskurziji. Najjeftinija jednodnevna košta 1.400 dinara, a najmanja agencijska zarada od nje je 466 dinara po detetu. Ako se, primera radi, uzme da đaci idu samo na jednodnevne ekskurzije godišnje, zarada je 466 miliona, a deli je lobi od desetak agencija. Zarada je, dakle, veća od 38 miliona mesečno, što ostavlja dovoljno para za korupciju direktora ili nastavnika. Tako se ostaje u poslu, tvrde upućeni.

- Agencije koje su se specijalizovale za škole daleko su ispod zadatka kome treba da odgovore. Imaju dvoje-troje zaposlenih, jednu poslovnicu i jasno je da ne mogu da isprate i kontrolišu šta se događa sa decom. Većinu ekskurzija, najmanje 80 odsto, organizuje lobi od desetak agencija, a ostali ne mogu ni da privire, jer su direktori škola i šefovi aktiva razreda korumpirani, a tenderi za izbor agencija sprovode se forme radi - kaže Rajko Mitrić, vlasnik agencije „Granada“ i jedan od osnivača Asocijacije turističkih organizacija „Atas“.

Zarada agencija koje organizuju ekskurzije je često i veća od trećine cene koju roditelji plaćaju, tvrdi za „Blic“ Rajko Baralić, predsednik Odbora za trgovinu i turizam Skupštine Srbije. Baralić potvrđuje da se mali broj agencija bavi takozvanim školskim turizmom, ali ne može da kaže da li je u pitanju tržište ili korupcija, kao ni da li postoji „agencijski lobi“.

Najčešće primedbe na gotovo sve ekskurzije mogu se svesti na to da su autobusi koji prevoze decu loši (prema podacima saobraćajne policije, u nedavnoj kontroli 2.000 autobusa koji prevoze decu, 600 je bilo tehnički neispravno), smeštaj je takođe loš jer agencije, u dogovoru sa hotelima, zarađuju tako što prodaju fotelje za krevete ili im deca služe za popunjavanje kapaciteta. Hrana je još lošija jer se i na tome štedi. Organizacija slobodnog vremena za decu je još gora, a najčešće se događa da umesto sa licenciranim turističkim vodičima deca obilaze znamenitosti sa priučenim vodičima.

- Profesori i direktori se ugrađuju u cenu i ekskurzije im služe da nadomeste svoje male plate. Prava konkurencija dobiće se tek kada se budu raspisivali tenderi za organizovanje ekskurzija, a to će doneti i kvalitet za đake - kaže Rajko Mitrić.

Nema zvaničnog podatka kolika je ukupna zarada na đačkim izletima u Srbiji, kao što nema ni zvanične evidencije o agencijama koje organizuju najviše ekskurzija. U turističkoj asocijaciji YUTA, koja je registrovala 180 agencija za „školski turizam“, na zahtev „Blica“ da nam dostave te podatke, rekli su da tražimo nemoguće.



Izvor: Blic \ T. Spaić