Kao članovi Udruženja potomaka ratnika oslobodilačkih ratova Srbije od 1912 - 1920. proveli smo 7 nezaboravnih dana u Grčkoj. Ako administratori dozvole u ovoj temi sam hteo da objavim mini reportažu o predsezoni u Grčkoj, šta novo i kakve cene čekaju naše turiste, a i malo istorije kako naše tako i Grčke. Pa da krenemo...
Krenuli smo 15. maja u kasnim popodnevnim časovima. Prva duža pauza je bila u motelu Džep. Usluga je na jako zadovoljavajućem nivou kao i cene. Npr. koka kola je 120 din, pljeskavica 280 din, a turska kafa 60 din. Na graničnom prelazu Preševo uveliko traju radovi na izgradnji novog graničnog prelaza. Za mene novina od ove godine je da policija prvo pečatira pasoše pa ih onda uzima i odnosi. Čekanje je odprilike nekih 30-40 minuta po autobusu. Obratite pažnju na to da zbog radova na prelazu nema toaleta, a i svi koji žele da iskoriste poslednju priliku da promene dinare u evre neka na prelazu očekuju znatno nepovoljniji kurs! Na makedoskoj granici čekanje klasično, dok se prikupe i pečatiraju pasoši. Kako se brzo prođe kroz Makedoniju, nismo pravili nikakve duže pauze, osim onih za toalet. Toalet se ponegde naplaćuje i košta od 20 do 50 centi, a može i u dinarima i cena je 20 - 50 din. Radova na putu kroz Makedoniju nema, ali poštujte ograničenja, jer je policija bukvalno na svakom koraku.

Na ulazu u Grčku opet očekivano čekamo oko 30-tak minuta. Do Krfa se ide najnovijim autoputem Egnatia na koji skrećete posle Soluna (pravac za Veriu i Kozani). Autoput je zaista spektakularan sa mnoštvom tunela i vijadukta, ali nažalost nedovršen, tako se na par mesta isključujete sa njega i vozite alternativnim putevima sa dosta serpentina i oštrih krivina. Ako ste kao ja, preporučujem dramamin .Posle nekih 6 sati vožnje sa kraćim pauzama, stižemo u Igumenicu (Igoumenitsa - Ηγουμενίτσα). Put kroz Grčku izetno težak ali atraktivan, sa sjanim pogledom na kontinentalnu Grčku i još uvek zavejane planine.

         

U Igumenici se ukrcavamo na trajekt za Krf. Trajekt do Krfske luke putuje oko 1 sat i 30 minuta. Za to vreme možete uživati u pogledu sa palube ili sedeti u nekome od unutrašnjih salona.Trajekt ima prodavnicu i restoran i cene su dosta veće nego da ste to pojeli/popili na kopnu.

     

Krf (Κέρκυρα), je drugo po veličini jonsko ostrvo, a ujedno je i jedno od najlepših grčkih ostrva. Prema Grčkoj mitologiji, ostrvo je dobilo ime po ćerki  boga reka Asopa, Kerkiri, koju je oteo bog mora Posejdon. Njihov sin Feak je po mitologiji bio prvi vladar ostrva, tako da neki i dan danas Krf zovu 'Ostrvo Feačana’. U Homerovoj Odiseji piše da je  Odisej na ovom ostrvu našao sklonište na kraju svojih lutanja, gde su ga ugostili kralj Alkinos i njegova ćerka Nafsika. 
Druga i verovatno tačnija pretpostavka o poreklu imena vezuje se za prevod naziva na Grčki jezik, gde on znači «Greben pun vrhova».
Krf prvi naseljavaju Korinćani, tadašnja velika pomorska sila. Nakon njih, Krfom su vladali Rimljani gotovo celih 5 vekova. Za to vreme Krf su posetili skoro svi rimski vladari i viđeniji ljudi: August, Neron, Ciceron,  Kleopatra, Marko Antonije. Najduže su Krfom je vladala Vizantija, čemu svedoči stara tvrđava i mnogobrone crkve. Takođe je i Venecija više vekova vladala ovim ostrvom, tako da je najveći broj građevina starog dela Krfa u Venecijanskom stilu. Klima na Krfu je sredozemna, leta su topla, ali ne toliko koliko na Egeju. Zbog velike količine padavina, Krf se odlikuje izuzetno bujnom vegetacijom, pa ga Grci nazivaju i zelenim Ostrvom. 

     

Preporučujem da posetite zamak Aheleon, koji je sagrađen radi boravka austrougarske carice Elizabet Fon Viltesbah, poznate po nadimku Sisi. Ona se na Krfu lečila od depresije. Zamak je jedan od najlepših na Mediteranu.




Jedna od najbitnih prirodnih grana na Krfu je svakao turizam. Tokom našeg boravka, na ostruvu se nalazio veliki broj Nemaca, Britanaca, Italijana, Francuza i Japanaca. Po svemu viđenom, mogu da tvrdim da smo mi najkulturni i najcivilizovaniji turisti u Grčkoj. Cene u gradu Krfu su, bar u ovom delu godine, dosta veće nego na Egejskom primoriju. Frape (ocajnog ukusa) tesko da se može naći ispod 3,5 evra. Pivo po tavernama košta od 3 do 7 evra, a cuvena giros pita od 2 pa cak i do 8 evra. Krf odlikuju stare građevine sa uskim ulicama i malim prodavnicama.

     

Preporučujem da probate Kumquat (voće slično pomorandži poreklom iz Azije). Kumquat-a imate na svakom koraku i nekako je zaštitni znak krfskih prodavnica. Rakija od dotičnog voća košta 12 evra a mala teklica slatkog 3,5 evra. Ako kupujete, pripazite se jeftinih kopija narandžaste boje. Kako mi tamošnji prodavci rekoše, originalni liker od kumquat-a je bele boje (proziran) a često u njemu ima i grančica biljke sa belim kristalima. Kada popijete liker, dovoljno je da preko grančice sipate neko neutralno alkoholno piće (vodka), držite zatvoreno 20-tak dana i dobijate novu dozu kumquat likera . Cene po prodavnicama su slične kao i kod nas, tako da se zaiste ne isplati nositi hranu, pogotovu što je put dosta vremenski dug. (mi smo do Krfa putovali 20 sati). Na ostrvu postoji veli broj takozvanih mega marketa (Lidl, Marinopulos, Sconto), tako da bukvalno ima svega u ponudi.  Plaže oko grada Krfa (Dasija, Ipsos, Guvija) su mahom šljunkovite, sa dosta prirodnog hlada. Mesta mi deluju dosta mirno tako da se preporučuju onima što ne vole mnogo gužvu i galamu. Kafića, diskoteka i taverni je ipak dovoljno i za one koji žele noćni provod, ali ne u tolikoj meri kao na Egejskom primoriju. Nas je vreme stvarno izuzetno poslužilo, tako da smo iskoristili priliku da otvorimo sezonu kupanja . 

Kao što sam već rekao, kako smo išli kao članovi Udruženja potomaka ratnika, primarno nam je bilo da obiđemo mesta vezana za našu istoriju. Jedno od najvećih stadanja našeg naroda u istoriji se desio pri prelasku Albanije po snegom zavejanim bespućima. Sa skoro 240 000 srpskih vojnika, krenulo je i oko 200 000 civila, a do albanske luke Drač je stiglo svega 170 000 vojnika, a za civile se nikada nije saznao tačan broj. Po nekim procenama, u Albaniji je stradalo preko 150 000 vonika, dece, žena i staraca. Nastavak patnji se desio i po dolasku na Krf. Svi vojnici su morali da prođu trijažu na ostrvu Lazaret, gde su bolesni i iznemogli vojnici poslati na ostrvo Vido, a zdravi na Krf. Francuski brodovu su početkom 1916. nekoliko meseci dovozili srpske vojnike u luku Guvija, par kilometara od grada Krfa. 

     


Ostrvo Vido se nalazi nadomak Krfa. Na ovo ostrvo je prebačeno oko 12 000 vojnika koji su bili prepušteni sebi i svojoj sudbini. Većina je umrla. Na ostrvu je sahranjeno 1232 vojnika, a kad više nije moglo da se kopa po suvom kamenjaru Vida, ostali su odvoženi barkama i bacani u Jonsko more, njih oko 8000. Tek 1936. godine je doneta odluka da se izdvoje sredstva i podigne mauzolej na Vidu. U našem narodu je ostrvo Vido je poznato i kao «Ostrvo smrti». 

     


Kako se naša vojska, nenaviknuta na metideransku klimu, po dolasku na Krf razboljevala i umirala, na ostrvu Krf postoji više vojničkih groblja srpske vojske. Jedno od njih je u Agios Mateosu (Sveti Mateja), živopisnom mestašcu na jugu Krfa. 




Iz zahvalnosti prema Srpskoj vojsci, koja je pomagala u izgradnji infrastrukture i zgrada na ostrvu, grad Krf je Srbiji poklonio veliku kuću u samom centru grada. Poznata je i kao «Srpska kuća». Danas je u njoj smešten muzej istorije I Svetskog rata i počasni konzulat republike Srbije. Kustos muzeja, a ujedno i počasni konzul je gospodin Ljubomir Saramandić, čiju knjigu «Hodočašće na Krf» možete naći u maloj knjižari preko puta.

U leto 1918. naša vojska je u novim uniformama i sa novim naoružanjem prebačena na Solunski front. Proboj fronta je otpočeo 15. septembra 1918. god, tako što je general Stepa Stepanović odbio komandu glavnokomandujućeg savezničke vojske i krenuo juriš. Žrtve su bile velike, ali nije mogla da ga zaustavi ni jedna vojna sila. Na savezničkom groblju u Solunu je sahranjeno više od 8 000 Srpskih vojnika koji su stradali pri proboju fronta. Jedino se Srbiji dozvoljena izgradnja mauzoleja sa kosturnicom palih boraca. Upravnik groblja i kustos je čuveni čika Đorđe Mihailović, koji je inače rođen u Solunu i koji je tradiciju nasledio od oca. Inače, iako u poznim godinama, čika Đorđe je veoma vitalan i uvek spreman da dočeka naše ljude koji se odluče da obiđu groblje. Običaj je da čika Đorđu donesete neku flašu domaće rakije i paklu drine bez filtera. 


   

Na putu od Soluna do Igumenica se nalazi grad Janjina (Ιωάννινα). Grad ima oko 120 000 stanovnika i sedište je oblasti Epir. Nju smo obišli jer su Janjina i Požarevac bratski gradovi, a i u Janjini je društvo Srpsko – Grčkoj prijateljsktva. Kako u Janjini četvrkom popodne ne rade prodavnice, ne mogu vam reći okvirne cene u ovom gradu, ali po kafićima je dosta pristupačnije nego na Krfu. Kafa je 2 evra, pivo takođe 2, a flašicu vode dobijate gratis uz naručenu kafu. Neposredno pored grada se nalazi veliko jezero, na kome je malo Alipašino ostrvo na kome se nalaze suvenirnice, taverne i barovi. Janjina je poznata po proizvodnji feta sira a takođe i po izradi raznoraznih predmeta od srebra. 20 km od Janjine se nalazi i manastir Cuka, sa koga se pruža fenomenalan pogled na klisuru sa nekin 600 m visine.

           


Od Janjine smo krenuli put čuvenih Meteora. Manastirski kompleks Meteori se nalazi u blizini grada Kalampaka u Tesaliji. Manastiri su veoma poznati po nesvakidašnjem položaju na stenama stubovima. Postoje ukupno šest manastira među kojima je napoznatiji Veliki Meteor ili Preobraženjski manastir. Ukoliko se odlučite na obilazak, obratite pažnju na radno vreme. Takođe, manastiri nisu otvoreni za postete u vreme službe. Ukoliko želite da se okrepite pre ulaska u manastir, obratite pažnju da su cene u improvizovanim prodavnicama ispred manastira dosta visoke. 
     


Par zanimljivosti: U Grčkoj se skoro nikada ne pije Metaksa. Kako sami meštani kažu, oni je piju u jako retkim prilikama, uglavnom samo na sahranama i pomenima. Zato se nemojte čuditi ako po kafićima i tavernama ne služe ovo, za turiste veoma popularno piće. Grci uglavnom piju uzo i ciporo (Tsiporo – rakija, lozovača sa dodatkom anisa). 


Cene u Grčkoj su jako skočile od kada je Grčka preuzela evro. Kako bi trebalo da je 1 evro = 350 drahmi, svi su ga preračunavali kao 1 evro = 100 drahmi. Grci i dan danas ne mogu da prežale što valuta više nije drahma.  

Svaka cast...
Hvala na iskustvu iz prve ruke!